Medjunarodni sud pravde u Hagu u ponedeljak je većinom glasova presudio da Srbija nije počinila genocid u BiH, kao i da Srbija neće platiti nikakvu odštetu.
Medjunarodni sud pravde u Hagu u ponedeljak je većinom glasova presudio da država Srbija nije počinila genocid u BiH, kao i da Srbija neće platiti nikakvu odštetu.
"Srbija svojim ljudstvom i organima nije učestvovala u genocidu. Srbija nije bila ni saučesnik u zločinima u BiH", glavna je odluka Medjunarodnog sud pravde u Hagu koji je odlučivao o tužbi Bosne i Hercegovine protiv tadašnje SR Jugoslavije (SRJ) zbog genocida počinjenog tokom rata u BiH 1992-95.
BiH je tužbu podnela 1993. godine.
Sud je potvrdio da su snage Vojske Republike Srpske u julu 1995. počinile genocid nad muslimanskim stanovništvom u Srebrenici, ali da genocida nije bilo u drugim krajevima BiH i da se ne može pripisati tadašnjoj SRJ i pravnom nasledniku te države SCG, odnosno Srbiji.
Medjunarodni sud pravde se, u donošenju tog zaključka, oslonio na presude Haškog tribunala u procesima protiv generala VRS Radislava Krstića i Vidoja Blagojevića, osudjenih za pomaganje genocida tokom kojeg je ubijeno 7.000 muslimanskih muškaraca, navela je Higinsova.
"Osim dogadjaja u Srebrenici u julu 1995, sud nije utvrdio da je postojala genocidna namera" tokom rata u BiH, naznačila je Higinsova.
Po njenim rečima, Medjunarodni sud pravde je utvrdio da su u drugim krajevima BiH pripadnici VRS počinili zločine, ali ne i genocid nad bosanskim Muslimanima.
"Sud nije utvrdio da su masovna ubistva počinjena s namerom da se Muslimani unište kao nacionalna grupa", rekla je Higinsova. Isti nalaz, sud je doneo i u vezi sa proterivanjem, deportacijama, uništavanjem muslimanskih kulturnih i vernih objekata, navedenih u tužbi BiH.
Higinsova je naznačila i da je sud utvrdio da su vlasti SRJ pružali "značajnu vojnu i finansijsku pomoć VRS, a da je tu pomoć uskratila, to bi vlastima RS znatno suzilo mogućnosti" za delovanje.
Sudija Rosalin Higins je takodje saopštila da nema dokaza da je politički vrh učestvovao u masakru u Srebrenici, niti da su vojne strukture SRJ u tome učestvovale.
Genocid u Srebrenici ne može da se pripiše Srbiji i Crnoj Gori, tako da ne postoji medjunarodna odgovornost tuženog, odlučio je Medjunarodni sud pravde u Hagu.
"Nije pokazano da je vojska SRJ učestvovala u tome i nije utvrdjeno da bi general Ratko Mladić mogao da bude tretiran kao organ vlasti SRJ", rekla je Higins.
Ona je podvukla da, iako je utvrdjeno da su izmedju RS i SRJ postojale snažne veze u vreme rata u BiH, uključujući i finansijsku pomoć, to ne znači da je postojala apsolutna zavisnost organa i vojske RS od organa vlasti SRJ.
SCG je osporavala nadležnost Medjunarodnog suda pravde, navodeći da u trenutku kada je tužba podneta nije bila članica UN.
Beograd je ukazivao da se, uz isto obrazloženje - da zemlja nije bila nije članica UN - Sud proglasio nenadležnim za tužbu koju je SCG 2004. podnela protiv zemalja NATO-a zbog bombardovanja 1999.
Tokom čitanja presude, predsednica najvišeg suda UN Rosalin Higins saopštila je da taj sud potvrdjuje svoju nadležnost u sporu BiH protiv SCG.
"Očigledno" je da Crna Gora ne predstavlja kontinuitet državne zajednice Srbije i Crne Gore i da BiH smatra da Crna Gora nije subjekt u sporu, već da samo deli odgovornost sa Srbijom, rekla je predsednica suda Rozalin Higins na početku današnjeg čitanja presude po tužbi BiH protiv Srbije i Crne Gore.
"Sud je mišljenja da je Srbija tužena strana u ovome sporu i da predstavlja jedinu tuženu stranu, ali da je odgovornost na državnoj zajednici Srbiji i Crnoj Gori jer je Crna Gora potpisnica konvencije o genocidu, pa samim tim i preuzima obaveze koje iz nje proizilaze", rekla je Higins.
Sud smatra da nijedna država ne može biti pod nadležnošću suda a da to sama ne prihvati. Srbija, koja je nastavljač državne zajednice, pristala je na to, dok Crna Gora nije dala pristanak, obrazložila je predsednica suda.
Posle raspada državne zajednice SCG, crnogorski državni tužilac je od Medjunarodnog suda pravde u Hagu tražio izuzeće Crne Gore iz tužbe, ali je BiH ostala pri tužbi i protiv Crne Gore, jer su u vreme rata u BiH, kao i u trenutku podnošenja tužbe, vodjenja i okončanja rasprave Srbija i Crna Gora bile jedna država.
(agencije/MONDO)
"Srbija svojim ljudstvom i organima nije učestvovala u genocidu. Srbija nije bila ni saučesnik u zločinima u BiH", glavna je odluka Medjunarodnog sud pravde u Hagu koji je odlučivao o tužbi Bosne i Hercegovine protiv tadašnje SR Jugoslavije (SRJ) zbog genocida počinjenog tokom rata u BiH 1992-95.
BiH je tužbu podnela 1993. godine.
Sud je potvrdio da su snage Vojske Republike Srpske u julu 1995. počinile genocid nad muslimanskim stanovništvom u Srebrenici, ali da genocida nije bilo u drugim krajevima BiH i da se ne može pripisati tadašnjoj SRJ i pravnom nasledniku te države SCG, odnosno Srbiji.
Srbija nije sprečila genocid
Predsednica suda Rosalin Higins iz Velike Britanije rekla je da je najviši sud UN "utvrdio da su zločini sprovedeni u Srebrenici počinjeni sa specifičnom namerom da se uništi zaštićena grupa, bosanski Muslimani, i da su pripadnici VRS od 13. jula 1995. počinili genocid".Medjunarodni sud pravde se, u donošenju tog zaključka, oslonio na presude Haškog tribunala u procesima protiv generala VRS Radislava Krstića i Vidoja Blagojevića, osudjenih za pomaganje genocida tokom kojeg je ubijeno 7.000 muslimanskih muškaraca, navela je Higinsova.
"Osim dogadjaja u Srebrenici u julu 1995, sud nije utvrdio da je postojala genocidna namera" tokom rata u BiH, naznačila je Higinsova.
Po njenim rečima, Medjunarodni sud pravde je utvrdio da su u drugim krajevima BiH pripadnici VRS počinili zločine, ali ne i genocid nad bosanskim Muslimanima.
"Sud nije utvrdio da su masovna ubistva počinjena s namerom da se Muslimani unište kao nacionalna grupa", rekla je Higinsova. Isti nalaz, sud je doneo i u vezi sa proterivanjem, deportacijama, uništavanjem muslimanskih kulturnih i vernih objekata, navedenih u tužbi BiH.
Higinsova je naznačila i da je sud utvrdio da su vlasti SRJ pružali "značajnu vojnu i finansijsku pomoć VRS, a da je tu pomoć uskratila, to bi vlastima RS znatno suzilo mogućnosti" za delovanje.
Sudija Rosalin Higins je takodje saopštila da nema dokaza da je politički vrh učestvovao u masakru u Srebrenici, niti da su vojne strukture SRJ u tome učestvovale.
Genocid u Srebrenici ne može da se pripiše Srbiji i Crnoj Gori, tako da ne postoji medjunarodna odgovornost tuženog, odlučio je Medjunarodni sud pravde u Hagu.
"Nije pokazano da je vojska SRJ učestvovala u tome i nije utvrdjeno da bi general Ratko Mladić mogao da bude tretiran kao organ vlasti SRJ", rekla je Higins.
Ona je podvukla da, iako je utvrdjeno da su izmedju RS i SRJ postojale snažne veze u vreme rata u BiH, uključujući i finansijsku pomoć, to ne znači da je postojala apsolutna zavisnost organa i vojske RS od organa vlasti SRJ.
Odbačen zahtev Srbije da se proglasi nenadležnost
Medjunarodni sud pravde u Hagu odbacio je zahteve Srbije da se proglasi nenadležnim po tužbi BiH protiv Srbije za genocid i potvrdio svoju nadležnost u tom sporu.SCG je osporavala nadležnost Medjunarodnog suda pravde, navodeći da u trenutku kada je tužba podneta nije bila članica UN.
Beograd je ukazivao da se, uz isto obrazloženje - da zemlja nije bila nije članica UN - Sud proglasio nenadležnim za tužbu koju je SCG 2004. podnela protiv zemalja NATO-a zbog bombardovanja 1999.
Tokom čitanja presude, predsednica najvišeg suda UN Rosalin Higins saopštila je da taj sud potvrdjuje svoju nadležnost u sporu BiH protiv SCG.
Crna Gora deli odgovornost ali nije subjekt u sporu
Medjunarodni sud pravde u Hagu je saopštio da "Crna Gora nije subjekt u sporu, već samo da deli odgovornost" sa Srbijom."Očigledno" je da Crna Gora ne predstavlja kontinuitet državne zajednice Srbije i Crne Gore i da BiH smatra da Crna Gora nije subjekt u sporu, već da samo deli odgovornost sa Srbijom, rekla je predsednica suda Rozalin Higins na početku današnjeg čitanja presude po tužbi BiH protiv Srbije i Crne Gore.
"Sud je mišljenja da je Srbija tužena strana u ovome sporu i da predstavlja jedinu tuženu stranu, ali da je odgovornost na državnoj zajednici Srbiji i Crnoj Gori jer je Crna Gora potpisnica konvencije o genocidu, pa samim tim i preuzima obaveze koje iz nje proizilaze", rekla je Higins.
Sud smatra da nijedna država ne može biti pod nadležnošću suda a da to sama ne prihvati. Srbija, koja je nastavljač državne zajednice, pristala je na to, dok Crna Gora nije dala pristanak, obrazložila je predsednica suda.
Posle raspada državne zajednice SCG, crnogorski državni tužilac je od Medjunarodnog suda pravde u Hagu tražio izuzeće Crne Gore iz tužbe, ali je BiH ostala pri tužbi i protiv Crne Gore, jer su u vreme rata u BiH, kao i u trenutku podnošenja tužbe, vodjenja i okončanja rasprave Srbija i Crna Gora bile jedna država.
(agencije/MONDO)
