Austrijske vlasti uhapsile su u Beču, na osnovu medjunarodne poternice, Vladimira Zagorca, bivšeg zamenika ministra odbrane Hrvatske.
Austrijske vlasti uhapsile su u Beču, na osnovu medjunarodne poternice, Vladimira Zagorca, bivšeg zamenika ministra odbrane Hrvatske, saopštio je portparol Ministarstva unutrašnjih poslova Austrije Rudolf Golija.Zagorec se optužuje se da je za vreme rata na prostoru bivše Jugoslavije preko računa u inostranstvu, od kojih samo u Austriji ima 77, prebacio 360.000.000 dolara za tajne nabavke naoružanja za hrvatsku vojsku.
Za vreme rata u Hrvatskoj Zagorec je bio zadužen za nabavku naoružanja. Tada je na snazi bio embargo Ujedinjenih nacija za izvoz u zemlje bivše Jugoslavije, zbog čega su poslovi morali da budu obavljani ilegalnih kanalima.
U petak, 9. marta, Zagorec je trebalo da se pojavi pred sudom, ali pošto se ni njegov advokat Krešimir Krsnik nije pojavio, pavosudni organi u Zagrebu izdali su medjunarodni nalog za hapšenje.
Zagorec se, prema navodima njegovog advokata, iselio pre sedam godina iz Hrvatske u Beč.
Bečka advokatska kancelarija koja je preuzela zastupanje hrvatskog generala, saopštila je agenciji APA da će već u sredu Zagorec biti izveden pred istražnog sudiju. Tada će istražni sudija odlučiti da li on treba da ostane u pritvoru ili može, uz kauciju, da bude pušten na slobodu.
Advokatska kancelarija odbacuje i tvrdnje hrvatskih vlasti da postoji opasnost od skrivanja, zbog čega je izdat nalog za hapšenje.
Kancelarija naglašava da Zagorec u Austriji ima boravišnu i radnu dozvolu od 2000. i da u toj zemlji živi sa porodicom.
"Hrvatske vlasti su uvek znale gde je i gde stanuje i imale su čak broj njegovog mobilnog telefona. Iza svih optužbi hrvatskih vlasti nalaze se isključivo politički motivi", saopštila je advokatska kancelarija.
"Odredjeni politički krugovi žele Zagorca da koriste kao municiju za predstojeće parlamentarne izbore", dodaje se u saopštenju, uz napomenu da Zagorec ima poverenja u austrijsko pravosudije, sa kojim namerava da saradjuje u potpunosti.
Zagorca, koji od sredine 90-ih godina ima čin generala iako u životu nijedan dan nije proveo na ratištu, hrvatsko pravosudje sumnjiči da je, odlazeći s funkcije pomoćnika ministra obrane 2000. godine, iz sefa Ministarstva odneo torbu punu dragulja.
Dragulje je 1993. godine Zagorcu predao nemački trgovac oružjem Jozef Rotičner kao garanciju za iznos od pet miliona američkih dolara koje je Ministarstvo obrane uplatilo na njegov račun na ime kupovine oružja, jer je Hrvatska u to doba bila pod embargom.
Torba sa draguljima tada je misteriozno nestala i ni danas se ne zna gde je, a ceo slučaj postao je zanimljiv kada je kontroverzni hrvatski biznismen, usko povezan sa kriminalnim miljeom, Hrvoje Petrač, nakon hapšenja u Grčkoj i izručenja Hrvatskoj početkom prošle godine, spornu torbu spomenuo u istražnom postupku.
Osim priče o torbi sa draguljima, tada je ponovno aktualizovan još uvek nerešen problem više tajnih računa, koje su početkom 90-ih godina u inostranstvu otvarali pojedini uticajni političari i sumnjivi biznismeni pod patronatom tadašnje hrvatske vlasti i uz znanje bivšeg predsednika Franje Tudjmana.
Na te su račune, pokazalo se kasnije, iz raznih izvora, a delom i iz donacija prikupljenih u dijaspori, uplaćivani veliki novčani iznosi za koje se nikada nije precizno utvrdilo ko s njima ima pravo da raspolaže i u koje su svrhe utrošeni.
Nakon smrti Tudjmana, ali i bivšeg ministra obrane Gojka Šuška, tim se računima izgubio svaki trag, a deo medija tada je upozoravao kako je većina tog novca, obzirom da je s tim računima raspolagalo svega nekoliko osoba, završila u privatnim džepovima.
Iako je predsednik Stjepan Mesić, pa i nekolicina najviših političara, apelovao na pravosudne organe da pokrenu istragu i utvrde šta je s tim računima i gde je novac koji je na njih bio uplaćen, hrvatska vlast nikada nije pokazala stvarnu političku volju da reši to pitanje.
Sam Mesić je, povodom hapšenja generala Zagorca, izjavio da ga mnogo više od toga zanima ko je raspolagao novcem na tajnim računima u inostranstvu i kako su završili ti transferi.
"Mene ne zanima ovaj konkretan slučaj, mene zanima da vidimo zašto su novci išli napolje, ko je njima raspolagao i kako su ti transferi na kraju završili. Pojedinac me ovde ne interesuje jer je pljačka bila u sistemu. Dakle, to je pljačka uz prisustvo vlasti", rekao je Mesić.
On je dodao da bi se ta priča sada konačno morala okončati jer je "Hrvatska danas pravna država".
Aludirajući na činjenicu da su i nakon formalnog osamostaljenja Hrvatske tajni računi otvarani u inostranstvu a ne u domovini, te da su ih otvarali oni koji su tada bili "poplaveli od hrvatstva i tukli se u hrvatske grudi", Mesić je indirektno potvrdio da su Zagorec i njemu slične osobe u to vreme obavljali ilegalne poslove i sumnjive novčane transakcije pod patronatom i uz odobrenje najvišeg političkog vrha.
Zagrec je u hrvatskim poslovnim krugovima do sada bio poznat i kao vrlo uspešan biznismen, iako nije jasno kako je na radnom mestu geodete na kojem je radio početkom 90-ih godina, za samo 15-ak godina stekao golemo bogatstvo i otvorio brojne medjunarodne investicione kompanije.
Državno tužilaštvo nedavno je krenulo u kontrolu njegovih prihoda i poslovanja, jer se osnovano sumnja da se u svojim poslovima sporni general služio i vrlo sumnjivim transakcijama. Prema nezvaničnim informacijama koje su nedavno objavljivali neki hrvatski mediji, investicije kompanija s kojima je Zagorec direktno povezan prelaze 70 miliona evra.
(Beta)
