Ako dozvole bezbednosne procene i ukupno stanje sistema odbrane, hrvatski regruti se više ne bi pozivali na služenje vojnog roka, navodi se u izmenama Zakona o odbrani koje je usvojila hrvatska vlada i dostavila saboru da ih usvoji uz saglasnost hrvatskog predsednika.
Ako dozvole bezbednosne procene i ukupno stanje sistema odbrane, hrvatski regruti se više ne bi pozivali na služenje vojnog roka, navodi se u izmenama Zakona o odbrani koje je usvojila hrvatska vlada i dostavila saboru da ih usvoji uz saglasnost hrvatskog predsednika.Obavezno služenje vojnog roka moglo bi, po neslužbenim najavama, biti ukinuto 2008. godine.
Jedan od razloga najave takvih mera jeste i slab odaziv regruta na služenje šestomesečnog vojnog roka jer su se mnogi izjasnili za civilnu službu.
Ministar odbrane Berislav Rončević izjavio je da bi, ako se izmene usvoje, vlada odlučivala o učešću hrvatskih vojnika u medjunarodnim vojnim vežbama van Hrvatske u okviru medjunarodnih odbrambenih organizacija kojima je Hrvatska pristupila, a u njenoj bi nadležnosti bilo i odlučivanje o učešću vojnika drugih država u pružanju humanitarne pomoći.
Vlada predlaže i brisanje vremenskih ograničenja za učešće hrvatskih vojnika u mirovnim operacijama i drugim aktivnostima u inostranstvu, pa će oni ubuduće umesto sadašnje dve u Hrvatskoj morati boraviti godinu dana između dve misije.
Izmene predvidjaju mogućnost doborvoljnog služenja vojnog roka, što bi se omogućilo i ženama, kao i osnivanje saveta za odbranu koje bi razmatralo osnovne dokumente u području odbrane i pratilo sprovodjenje reforme sistema odbrane.
Vlada je zatražila i da penzionisane starešine koje svojim nedoličnim ponašanjem u javnosti nanesu štetu ugledu oružanih snaga budu kažnjeni gubitkom prava na nošenje uniforme.
