Glavni tužilac na sudjenju Slobodanu Miloševiću pred Haškim tribunalom Džefri Najs tvrdi da je glavni haški tužilac Karla del Ponte postigla nagodbu sa Beogradom, koja mu je poslužila da se pred Medjunarodnim sudom pravde prikriju dokazi o umešanosti Jugoslavije u ratove u BiH i Hrvatskoj.
Glavni tužilac na sudjenju Slobodanu Miloševiću pred Haškim tribunalom Džefri Najs tvrdi da je glavni haški tužilac Karla del Ponte postigla nagodbu sa Beogradom, koja mu je poslužila da se pred Medjunarodnim sudom pravde prikriju dokazi o umešanosti Jugoslavije u ratove u BiH i Hrvatskoj.
U pismu dostavljenom zagrebačkom "Jutarnjem listu" Najs je reagovao na članak objavljen u "Njujork Tajmsu" u kojem se ističe da je Srbija pred Medjunarodnim sudom pravde prikrila neke od ključnih dokaza svoje uloge u ratu u BiH od 1992. do 1995. godine, učinivši nedostupnim deo transkripata sa sednica Vrhovnog saveta odbrane uz odobrenje Haškog tribunala.
"Nagodba Del Ponteove sa Beogradom nije imala nikakvu pravnu osnovu. To je bio nepotreban dil koji je Beogradu služio samo da prikrije dokaze o umešanosti Jugoslavije u ratove u Hrvatskoj i BiH od Medjunarodnog suda pravde, ali i od vlastite javnosti", navodi Najs.
On ističe da nova vlast u Beogradu nije imala ništa protiv da se na zatvorenoj sednici Haškog tribunala ti "zaštićeni" dokumenti upotrebe kao dokazni materijal protiv Miloševića.
"Tužilaštvo ne samo da nije ništa dobilo od tog dogovora, nego je i stvorilo nepoželjan presedan, jer je posle toga Beograd počeo primenjivati iste uslove za slične dokumente i to s uspehom, jer je Del Ponteova opet lično odobravala takve inicijative Beograda", tvrdi Najs.
On navodi da odluka o odobrenju "zaštitnih mera" potiče lično od Del Ponteove, koja je u pismu tadašnjem jugoslovenskom ministru spoljnih poslova Goranu Svilanoviću u maju 2003. godine dala saglasnost za zaštitne mere "razumnog" dela iz kolekcije dokumenata Vrhovnog saveta odbrane, a da niko iz Tužilaštva prethodno nije pregledao te dokumente.
Najs ističe da je upozorio Del Ponteovu da ne pravi ustupke Srbiji i da je hteo te dokumente da upotrebi na otvorenim sednicama sudjenja Miloševiću.
"Nije slučajno da je Beograd u to vreme preko Del Ponteove pokušao da postigne dogovor i time ojača svoju poziciju u pravnoj proceduri koja je bila pred njima", rekao je Najs.
dogovoru haške tužiteljka Karle del Ponte i Beograda o zataškavanju uloge SRJ u ratovima u Hrvatskoj i BiH, o tome trebalo da raspravljaju Ujedinjene nacije.
"Ukoliko bi se potvrdila verodostojnost te izjave, tih optuzbi, onda to pitanje treba raspraviti u UN, verovatno u Savetu bezbednosti, jer su utemeljivač Medjunarodnog krivičnog suda u Hagu", rekao je
Sanader novinarima nakon obeležavanja 17. godišnjice osnivanja vrlicke Hrvatske demokratske zajednice.
Sanader je takodje rekao da je dao nalog da se ispita verodostojnost Najsove izjave i ocenio da je reč o "vrlo ozbiljnoj" stvari.
Glavni pravni zastupnik Srbije pred Medjunarodnim sudom pravde u Hagu Radoslav Stojanović izjavio je da su tvrdnje nekadašnjeg zastupnika optužbe u procesu protiv Slobodana Miloševića Dzefrija Najsa "potpuno smesne".
Stojanović je za B92 ocenio da Najs "izvrće" stvari o kojima je dobro upoznat i naveo da su delovi dokumenata zatamnjeni - za javnost, a ne za sud i tužilaštvo.
"Tužilaštvo i sud Haškog tribunala mogu da čitaju te delove i da vode postupak u vezi sa onim sto piše u tim zatamnjenim delovima dokumenata. S tim, što su u takvim slučajevima sudjenja zatvorena za
javnost", rekao je Stojanović.
Stojanović je podsetio da je Najs do prošle godine bio u Tužilaštvu i da je imao vremena da o svom nezadovoljstvu još tada obavesti javnost.
On je dodao da se Najsova izjava uklapa u pokusaj nekih američkih medija, pre svega Njujork tajmsa, da ospore presudu Medjunarodnog suda pravde i naglasio da "takva pisanja i političke insinuacije neće
uticati na Medjunarodni sud pravde".
Prema njegovim rečima takve izjave, u javnosti se pojavljuju u sklopu rešenja kosovskog pitanja i predstavljaju pritisak na Srbiju, stavljajući u izgled mogućnost revizije spora pred Medjunarodnim
sudom pravde.
Revizija je moguća samo ako se otkrije novi dokument, naveo je Stojanović.
Pravni zastupnik BiH u postupku pred Medjunarodnim sudom pravde u tužbi protiv Srbije za genocid Sakib Softić rekao je za "Jutarnji list" da je sadržaj spornih dokumenata mogao da utiče na ishod tužbe BiH, ali i tužbe Hrvatske.
"Transkripti razgovora sa sednica Vrhovnog saveta odbrane sadrže detalje ratnih sastanaka jugoslovenskih političkih i vojnih čelnika, a važni se dokumenti odnose i na takozvani 30. kadrovski centar Generalštaba Vojske Jugoslavije, koji je bio zadužen za Republiku Srpsku i na 40. kadrovski centar, koji je bio zadužen za takozvanu Republiku Srpsku Krajinu", rekao je Softić.
Iz haškog Tužilaštva saopštili su "Jutarnjem listu" da nemaju nameru da reaguju dok ne pročitaju celokupni tekst Najsovog pisma.
(agencije/MONDO)
U pismu dostavljenom zagrebačkom "Jutarnjem listu" Najs je reagovao na članak objavljen u "Njujork Tajmsu" u kojem se ističe da je Srbija pred Medjunarodnim sudom pravde prikrila neke od ključnih dokaza svoje uloge u ratu u BiH od 1992. do 1995. godine, učinivši nedostupnim deo transkripata sa sednica Vrhovnog saveta odbrane uz odobrenje Haškog tribunala.
"Nagodba Del Ponteove sa Beogradom nije imala nikakvu pravnu osnovu. To je bio nepotreban dil koji je Beogradu služio samo da prikrije dokaze o umešanosti Jugoslavije u ratove u Hrvatskoj i BiH od Medjunarodnog suda pravde, ali i od vlastite javnosti", navodi Najs.
On ističe da nova vlast u Beogradu nije imala ništa protiv da se na zatvorenoj sednici Haškog tribunala ti "zaštićeni" dokumenti upotrebe kao dokazni materijal protiv Miloševića.
"Tužilaštvo ne samo da nije ništa dobilo od tog dogovora, nego je i stvorilo nepoželjan presedan, jer je posle toga Beograd počeo primenjivati iste uslove za slične dokumente i to s uspehom, jer je Del Ponteova opet lično odobravala takve inicijative Beograda", tvrdi Najs.
On navodi da odluka o odobrenju "zaštitnih mera" potiče lično od Del Ponteove, koja je u pismu tadašnjem jugoslovenskom ministru spoljnih poslova Goranu Svilanoviću u maju 2003. godine dala saglasnost za zaštitne mere "razumnog" dela iz kolekcije dokumenata Vrhovnog saveta odbrane, a da niko iz Tužilaštva prethodno nije pregledao te dokumente.
Najs ističe da je upozorio Del Ponteovu da ne pravi ustupke Srbiji i da je hteo te dokumente da upotrebi na otvorenim sednicama sudjenja Miloševiću.
"Nije slučajno da je Beograd u to vreme preko Del Ponteove pokušao da postigne dogovor i time ojača svoju poziciju u pravnoj proceduri koja je bila pred njima", rekao je Najs.
Sanader: Ako je ovo tačno, UN moraju da reaguju
Hrvatski premijer Ivo Sanader izjavio je da bi, u slučaju da se potvrde tvrdnje o navodnomdogovoru haške tužiteljka Karle del Ponte i Beograda o zataškavanju uloge SRJ u ratovima u Hrvatskoj i BiH, o tome trebalo da raspravljaju Ujedinjene nacije.
"Ukoliko bi se potvrdila verodostojnost te izjave, tih optuzbi, onda to pitanje treba raspraviti u UN, verovatno u Savetu bezbednosti, jer su utemeljivač Medjunarodnog krivičnog suda u Hagu", rekao je
Sanader novinarima nakon obeležavanja 17. godišnjice osnivanja vrlicke Hrvatske demokratske zajednice.
Sanader je takodje rekao da je dao nalog da se ispita verodostojnost Najsove izjave i ocenio da je reč o "vrlo ozbiljnoj" stvari.
Glavni pravni zastupnik Srbije pred Medjunarodnim sudom pravde u Hagu Radoslav Stojanović izjavio je da su tvrdnje nekadašnjeg zastupnika optužbe u procesu protiv Slobodana Miloševića Dzefrija Najsa "potpuno smesne".
Stojanović je za B92 ocenio da Najs "izvrće" stvari o kojima je dobro upoznat i naveo da su delovi dokumenata zatamnjeni - za javnost, a ne za sud i tužilaštvo.
"Tužilaštvo i sud Haškog tribunala mogu da čitaju te delove i da vode postupak u vezi sa onim sto piše u tim zatamnjenim delovima dokumenata. S tim, što su u takvim slučajevima sudjenja zatvorena za
javnost", rekao je Stojanović.
Stojanović je podsetio da je Najs do prošle godine bio u Tužilaštvu i da je imao vremena da o svom nezadovoljstvu još tada obavesti javnost.
On je dodao da se Najsova izjava uklapa u pokusaj nekih američkih medija, pre svega Njujork tajmsa, da ospore presudu Medjunarodnog suda pravde i naglasio da "takva pisanja i političke insinuacije neće
uticati na Medjunarodni sud pravde".
Prema njegovim rečima takve izjave, u javnosti se pojavljuju u sklopu rešenja kosovskog pitanja i predstavljaju pritisak na Srbiju, stavljajući u izgled mogućnost revizije spora pred Medjunarodnim
sudom pravde.
Revizija je moguća samo ako se otkrije novi dokument, naveo je Stojanović.
Pravni zastupnik BiH u postupku pred Medjunarodnim sudom pravde u tužbi protiv Srbije za genocid Sakib Softić rekao je za "Jutarnji list" da je sadržaj spornih dokumenata mogao da utiče na ishod tužbe BiH, ali i tužbe Hrvatske.
"Transkripti razgovora sa sednica Vrhovnog saveta odbrane sadrže detalje ratnih sastanaka jugoslovenskih političkih i vojnih čelnika, a važni se dokumenti odnose i na takozvani 30. kadrovski centar Generalštaba Vojske Jugoslavije, koji je bio zadužen za Republiku Srpsku i na 40. kadrovski centar, koji je bio zadužen za takozvanu Republiku Srpsku Krajinu", rekao je Softić.
Iz haškog Tužilaštva saopštili su "Jutarnjem listu" da nemaju nameru da reaguju dok ne pročitaju celokupni tekst Najsovog pisma.
(agencije/MONDO)
