Kako se očekuje da Angela Merkel osvoji još jedan mandat, i otpori štednji koju Nemačka zagovara će i dalje rasti, piše "Delo"
Nemačka kancelarka Angela Merkel u septembru će na izborima sigurno osvojiti treći mandat, ali su u nekim većim članicama EU sve primetniji otpori njenoj politici rigorozne štednje, odnosno "nemačkom diktatu", piše danas ljubljanski dnevnik "Delo".
"Kriza je dovela do smene političkih elita u desetak članica EU, pa i u Francuskoj, ali pobeda (predsednika) Fransoa Olanda nije ozbiljnije ugrozila nemačku strategiju štednje. Francuska je slabija nego što je bila pre 11 meseci i nema rešenja za krizu koja je sada postala veliki problem. Merkelova je u Nemačkoj zaposela politički prostor desne sredine, a druge stranke nemaju alternativne programe, pa se čini da će Evropom i posle izbora u Nemačkoj vladati doktrina štednje", ocenjuje slovenački list.
"Delo" navodi da je Merkelova u očima većine Evropljana postala "grešni jarac", podsećajući da u nekim članicama EU nemačkoj kancelarki "lepe Hitlerove brkove, pale nemačke zastave i za sve teškoće krive Berlin".
Kako je prenela agencija Hina, "Delo" piše da je nemačka rigorozna politika štednje izazvala antinemačka osećanja u Evropi, ne samo u Grčkoj, gde se to možda može tumačiti istorijskim osećanjima iz Drugog svetskog rata, nego i u Irskoj, u kojoj pre ekonomske krize nije bilo germanofobije.
“Pitanje je koliko dugo će gvozdena kancelarka ustrajati na svom diktatu štednje. Nemcima se sviđa konzervativnost 'švapske domaćice', koja troši samo onoliko koliko ima, dok je Evropa sita logike koja koristi najviše Nemačkoj. Najviše je to primetno u Italiji, koja je na izborima odbacila, ne samo proevropskog Marija Montija, nego i sam nemački obrazac štednje", piše "Delo".
List podseća i na zaključak bivšeg šefa nemačke diplomatije Joške Fišera, koji je svojevremeno rekao da se u Nemačkoj iz istorijskih i geografskih razloga traži krivica i u situacijama kad nešto učini i kad je pasivna, kao i da je problem u tome što je Nemačka "prevelika za Evropu", a s druge strane premala da bi sama bila globalni igrač u globalizovanom svetu.
(Tanjug Foto Beta AP)
"Kriza je dovela do smene političkih elita u desetak članica EU, pa i u Francuskoj, ali pobeda (predsednika) Fransoa Olanda nije ozbiljnije ugrozila nemačku strategiju štednje. Francuska je slabija nego što je bila pre 11 meseci i nema rešenja za krizu koja je sada postala veliki problem. Merkelova je u Nemačkoj zaposela politički prostor desne sredine, a druge stranke nemaju alternativne programe, pa se čini da će Evropom i posle izbora u Nemačkoj vladati doktrina štednje", ocenjuje slovenački list.
"Delo" navodi da je Merkelova u očima većine Evropljana postala "grešni jarac", podsećajući da u nekim članicama EU nemačkoj kancelarki "lepe Hitlerove brkove, pale nemačke zastave i za sve teškoće krive Berlin".
Kako je prenela agencija Hina, "Delo" piše da je nemačka rigorozna politika štednje izazvala antinemačka osećanja u Evropi, ne samo u Grčkoj, gde se to možda može tumačiti istorijskim osećanjima iz Drugog svetskog rata, nego i u Irskoj, u kojoj pre ekonomske krize nije bilo germanofobije.
“Pitanje je koliko dugo će gvozdena kancelarka ustrajati na svom diktatu štednje. Nemcima se sviđa konzervativnost 'švapske domaćice', koja troši samo onoliko koliko ima, dok je Evropa sita logike koja koristi najviše Nemačkoj. Najviše je to primetno u Italiji, koja je na izborima odbacila, ne samo proevropskog Marija Montija, nego i sam nemački obrazac štednje", piše "Delo".
List podseća i na zaključak bivšeg šefa nemačke diplomatije Joške Fišera, koji je svojevremeno rekao da se u Nemačkoj iz istorijskih i geografskih razloga traži krivica i u situacijama kad nešto učini i kad je pasivna, kao i da je problem u tome što je Nemačka "prevelika za Evropu", a s druge strane premala da bi sama bila globalni igrač u globalizovanom svetu.
(Tanjug Foto Beta AP)
