Sarajevsko "Oslobodjenje" objavilo je tajne transkripte dokumenata iz Beograda sa sastanaka državnog vrha na kojima je razgovarano o situaciji tokom ratova u BiH i Hrvatskoj, povodom optužbi na račun Karle del Ponte da je prikrivala dokaze i štitila Beograd. Glavna haška tužiteljka je ponovila da nije napravila nikakvu nagodbu sa Srbijom.
Sarajevsko "Oslobodjenje" objavilo je tajne transkripte dokumenata iz Beograda sa sastanaka državnog vrha na kojima je razgovarano o situaciji tokom ratova u BiH i Hrvatskoj.
U zapisniku sa 25. sednice Vrhovnog saveta odbrane od 30. avgusta 1994. navodi se: "Najnovija ponuda medjunarodne zajednice da se Republika Srpska konstituiše na polovini teritorije nekadašnje bivše BiH i odmah stupi u konfederalni odnos s Jugoslavijom, stvara sve pretpostavke da srpski narod praktično ostane da živi u jednoj državi i povećava šanse dobrog rešenja u budućnosti Republike Srpske Krajine".
Tom sednicom je predsedavao Zoran Lilić, a prisustvovali su predsednik Srbije Slobodan Milošević, predsednik Crne Gore Momir Bulatović, predsednik Savezne vlade Radoje Kontić, savezni ministar za odbranu Pavle Bulatović, načelnik Generalštaba Vojske SRJ Momčilo Perišić, njegov zamjenik Blagoje Kovačević i načelnik Vojnog kabineta predsednika SRJ Slavko Krivošija.
Na istoj sednici utvrdjeno je da je "u ostvarivanju mira otklonjena opasnost uvlačenja Jugoslavije u ratni sukob, pružena maksimalna zaštita i pomoć srpskom narodu izvan Srbije, stvorena Republika Srpska i RSK, uspostavljen njihov ravnopravan status u pregovaračkom procesu i izbegnuto novo zaoštravanje sankcija i postavljanje medjunarodnih posmatrača na Drini".
List navodi da je umešanosti Srbije u ratove u Hrvatskoj i BiH više nego očigledna u zapisniku sa Sedme sednice Vrhovnog saveta odbrane na kojoj se razmatrala Informacija o problemima finansiranja Vojske Jugoslavije i finansiranja pomoći Republici Srpska Krajina.
Na sednici je zaključeno da zbog složene medjunarodne situacije i stalnih pretnji stranom vojnom intervencijom, "potreba za preduzimanjem celovitih priprema za odbranu zemlje i transformacijom VJ, Savezna vlada treba da iznadje realne izvore za redovno finansiranje potreba VJ u 1993. godini, i pružanje materijalne pomoći Republici Srpska Krajina".
"U vezi s tim treba ispitati mogućnosti dobijanja strane vojne pomoći, kao i naplate naših potraživanja od stranih partnera kroz isporuke odredjenih vojnih proizvoda", navodi se u transkriptu sa Sedme sednice VSO. U radu te sednice, prema pisanju sarajevskog dnevnika, učestvovali su Dobrica Ćosić, Slobodan Milošević, Života Panić, Momir Bulatović i Radoje Kontić.
List podseća da je nedavno glavni tužilac u slučaju Slobodana Miloševića, Džefri Najs objavio pismo u kojem glavnu hašku tužiteljicu Karlu del Ponte optužuje za prikrivanje jednog dela dokaza koji pokazuju umešanosti Srbije u ratove u Hrvatskoj i BiH.
Jedan od anonimnih bliskih saradnika haškog tužilaštva, kazao je za "Oslobodjenje" da su Najsove optužbe legitimne, ali da su upućene na pogrešnu adresu. "Tužilaštvo ne može odlučiti za neke dokaze hoće li biti tajni ili javni - to mogu samo sudije. Naravno da je sumnjivo i, blago rečeno, čudno što Medjunarodni sud nije uzeo te dokaze, ali ni tu Del Ponteova ne snosi odgovornost", izjavio je sagovornik.
On je rekao da svaka država ima pravo da zaštiti svoje dokumente i da se o tome moguće dogovoriti samo sa sudijama. "Oslobodjenje" je najavilo da će naredna tri dana objavljivati tajne zapise o načinima finansiranja Vojske Jugoslavije, Vojske Republike Srpske i Republike Srpske Krajine, ulozi Crne Gore u ratu u BiH, te pripremama SRJ za vojne udare NATO-a.
"Ja ne pravim dogovore. Moj posao i posao moje kancelarije jeste da sakupljamo dokaze i dokažemo optužbe u sudnici. Tokom svih ovih godina ulagali smo ogromne napore kako bismo došli do dokaza o krivici onih koji su optuženi za neke od najgorih zločina počinjenih tokom prošlog veka", rekla je Del Ponte u intervjuu za "Dnevni avaz" .
Top-tema u BiH, Hrvatskoj i Srbiji poslednjih dana bilo je pismo tužioca u slučaju Milošević Džefrija Najsa, koji je prozvao svoju nekadašnju šeficu Karlu del Ponte da se s Beogradom dogovorila o prikrivanju dokaza o umešanosti Jugoslavije u ratove u Hrvatskoj i BiH.
"Moja poruka je jasna: proteklih osam godina svog života posvetila sam borbi za pravdu za žrtve zločina u bivšoj Jugoslaviji. Učinila sam najbolje što sam mogla i dala sam sve od sebe da dodjem do dokaza i predočim ih sudijama. Žalosno je što ove neosnovane i netačne optužbe koje se pojavljuju u medijima uznemiravaju upravo one koji su najslabiji - žrtve ovih užasnih zločina", naglasila je Del Ponte i dodala da ne želi da komentariše moguće razloge zbog kojih je Najs to izjavio.
Prema njenim rečima, tužilac nema ovlašćenja da odlučuje o zaštitnim merama za dokumente. "Posao tužioca je da sudijama predoči dokazni materijal. Samo sudije, a ne tužilac, mogu odlučivati o tome da li će taj dokazni materijal biti dostupan i javnosti", navodi Del Ponte.
Ona je dodala da se nada da će uskoro moći da kaže da je njen posao završen zato što su svi begunci u Hagu. "Sigurno ću i dalje činiti sve što je u mojoj moći da se preostali begunci nadju pred Tribunalom do kraja mog mandata. Ako se to ne dogodi, moj naslednik nastaviće tu misiju. Nadamo se da ćemo biti uspešni u tome i da će Mladić, Karadžić, Župljanin, Tolimir, Djordjević i Hadžić biti uhapšeni. Meni i mojoj kancelariji hapšenje Mladića, Karadžića i ostalih begunaca apsolutni je prioritet", ponovila je Del Ponte.
(agencije/MONDO)
U zapisniku sa 25. sednice Vrhovnog saveta odbrane od 30. avgusta 1994. navodi se: "Najnovija ponuda medjunarodne zajednice da se Republika Srpska konstituiše na polovini teritorije nekadašnje bivše BiH i odmah stupi u konfederalni odnos s Jugoslavijom, stvara sve pretpostavke da srpski narod praktično ostane da živi u jednoj državi i povećava šanse dobrog rešenja u budućnosti Republike Srpske Krajine".
Tom sednicom je predsedavao Zoran Lilić, a prisustvovali su predsednik Srbije Slobodan Milošević, predsednik Crne Gore Momir Bulatović, predsednik Savezne vlade Radoje Kontić, savezni ministar za odbranu Pavle Bulatović, načelnik Generalštaba Vojske SRJ Momčilo Perišić, njegov zamjenik Blagoje Kovačević i načelnik Vojnog kabineta predsednika SRJ Slavko Krivošija.
Na istoj sednici utvrdjeno je da je "u ostvarivanju mira otklonjena opasnost uvlačenja Jugoslavije u ratni sukob, pružena maksimalna zaštita i pomoć srpskom narodu izvan Srbije, stvorena Republika Srpska i RSK, uspostavljen njihov ravnopravan status u pregovaračkom procesu i izbegnuto novo zaoštravanje sankcija i postavljanje medjunarodnih posmatrača na Drini".
List navodi da je umešanosti Srbije u ratove u Hrvatskoj i BiH više nego očigledna u zapisniku sa Sedme sednice Vrhovnog saveta odbrane na kojoj se razmatrala Informacija o problemima finansiranja Vojske Jugoslavije i finansiranja pomoći Republici Srpska Krajina.
Na sednici je zaključeno da zbog složene medjunarodne situacije i stalnih pretnji stranom vojnom intervencijom, "potreba za preduzimanjem celovitih priprema za odbranu zemlje i transformacijom VJ, Savezna vlada treba da iznadje realne izvore za redovno finansiranje potreba VJ u 1993. godini, i pružanje materijalne pomoći Republici Srpska Krajina".
"U vezi s tim treba ispitati mogućnosti dobijanja strane vojne pomoći, kao i naplate naših potraživanja od stranih partnera kroz isporuke odredjenih vojnih proizvoda", navodi se u transkriptu sa Sedme sednice VSO. U radu te sednice, prema pisanju sarajevskog dnevnika, učestvovali su Dobrica Ćosić, Slobodan Milošević, Života Panić, Momir Bulatović i Radoje Kontić.
List podseća da je nedavno glavni tužilac u slučaju Slobodana Miloševića, Džefri Najs objavio pismo u kojem glavnu hašku tužiteljicu Karlu del Ponte optužuje za prikrivanje jednog dela dokaza koji pokazuju umešanosti Srbije u ratove u Hrvatskoj i BiH.
Jedan od anonimnih bliskih saradnika haškog tužilaštva, kazao je za "Oslobodjenje" da su Najsove optužbe legitimne, ali da su upućene na pogrešnu adresu. "Tužilaštvo ne može odlučiti za neke dokaze hoće li biti tajni ili javni - to mogu samo sudije. Naravno da je sumnjivo i, blago rečeno, čudno što Medjunarodni sud nije uzeo te dokaze, ali ni tu Del Ponteova ne snosi odgovornost", izjavio je sagovornik.
On je rekao da svaka država ima pravo da zaštiti svoje dokumente i da se o tome moguće dogovoriti samo sa sudijama. "Oslobodjenje" je najavilo da će naredna tri dana objavljivati tajne zapise o načinima finansiranja Vojske Jugoslavije, Vojske Republike Srpske i Republike Srpske Krajine, ulozi Crne Gore u ratu u BiH, te pripremama SRJ za vojne udare NATO-a.
Del Ponte: Nisam se nagodila
Karla del Ponte tvrdi da su optužbe da se nagodila sa Beogradom neosnovane i ističe da je do njih došlo zbog nedovoljnog razumevanja postupaka pred ovim sudom."Ja ne pravim dogovore. Moj posao i posao moje kancelarije jeste da sakupljamo dokaze i dokažemo optužbe u sudnici. Tokom svih ovih godina ulagali smo ogromne napore kako bismo došli do dokaza o krivici onih koji su optuženi za neke od najgorih zločina počinjenih tokom prošlog veka", rekla je Del Ponte u intervjuu za "Dnevni avaz" .
Top-tema u BiH, Hrvatskoj i Srbiji poslednjih dana bilo je pismo tužioca u slučaju Milošević Džefrija Najsa, koji je prozvao svoju nekadašnju šeficu Karlu del Ponte da se s Beogradom dogovorila o prikrivanju dokaza o umešanosti Jugoslavije u ratove u Hrvatskoj i BiH.
"Moja poruka je jasna: proteklih osam godina svog života posvetila sam borbi za pravdu za žrtve zločina u bivšoj Jugoslaviji. Učinila sam najbolje što sam mogla i dala sam sve od sebe da dodjem do dokaza i predočim ih sudijama. Žalosno je što ove neosnovane i netačne optužbe koje se pojavljuju u medijima uznemiravaju upravo one koji su najslabiji - žrtve ovih užasnih zločina", naglasila je Del Ponte i dodala da ne želi da komentariše moguće razloge zbog kojih je Najs to izjavio.
Prema njenim rečima, tužilac nema ovlašćenja da odlučuje o zaštitnim merama za dokumente. "Posao tužioca je da sudijama predoči dokazni materijal. Samo sudije, a ne tužilac, mogu odlučivati o tome da li će taj dokazni materijal biti dostupan i javnosti", navodi Del Ponte.
Ona je dodala da se nada da će uskoro moći da kaže da je njen posao završen zato što su svi begunci u Hagu. "Sigurno ću i dalje činiti sve što je u mojoj moći da se preostali begunci nadju pred Tribunalom do kraja mog mandata. Ako se to ne dogodi, moj naslednik nastaviće tu misiju. Nadamo se da ćemo biti uspešni u tome i da će Mladić, Karadžić, Župljanin, Tolimir, Djordjević i Hadžić biti uhapšeni. Meni i mojoj kancelariji hapšenje Mladića, Karadžića i ostalih begunaca apsolutni je prioritet", ponovila je Del Ponte.
(agencije/MONDO)
