Unuk čuvenog hrvatskog vajara Ivana Meštrovića, Stjepan, iz njegovog ateljea i Hrvatske akademije nauka i umetnosti odneo je desetak remek-dela kao svoj deo nasledstva i namerava da ih proda državi.
Kako piše "Jutarnji list", umetnička dela koja je uzeo po zakonu njemu i pripadaju, međutim, radi se o zaštićenim kulturnim dobrima što znači da ih ne može izneti preko granice.
Takođe, pre nego što izađe na tržište, on umetninu prvo mora da ponudi hrvatskoj državi. Osim toga, mora da uveri stručnjake da će radove čuvati u uslovima koji su za njih prihvatljivi.
Ako bi se država odlučila da kupi te radove, dela bi vrlo verovatno pripala Muzejima Meštrović.
" Apsolutno se nadam da ćemo ta dela uspeti da otkupimo. Stalna postavka nam je prioritet, a odmah potom slede dela koja se čuvaju kod nas, jer je reč o delu naše mentalne baštine", kaže Andro Krstulović Opara, direktor Muzeja.
Iz Ministarstva kulture navode da su u protekle tri godine izdvojili više od tri i po miliona kuna za ovakva dela i da sa direktorom Muzeja izrađuju prioritete za daljnji otkup ostavštine Ivana Meštrovića.
"Ostavština Meštrovića među važnijim je prioritetima i lista otkupa odnosi se i na 10 dela u vlasništvu Stjepana Meštrovića", kažu u Ministarstvu.
Inače, suvlasništvo među decom i unucima, naslednicima Ivana Meštrovića, okončano je 2006. godine. Darovnicom iz 1952. godine, deset godina pre smrti, vajar je deo umetnina poklonio svom narodu, a ostali deo podeljen je među decom, a radi se o više od četiri stotine umetničkih radova, pri čemu je dogovoreno da trideset najvažnijih radova ostane zajedničko vlasništvo.
Međutim, iako su ostala umetnička dela podeljena, pa je svaki od naslednika dobio oko stotinu, stvar je zakomplikovala stavka da je za autorska prava bilo kojeg rada, osnosno izradu skulptura po Mešstrovićeevim modelima, potrebna saglasnost svih naslednika.
Stjepan Meštrović, koji inače živi u SAD, gde je ugledni profesor, u Hrvatskoj je poznat i po svojevrsnom obračunu s dedom, kroz knjigu "Srce od kamena."
List navodi i da je za sada u pitanju nekoliko skulptura i pita se šta će biti kada se sukcesivno počnu prodavati sve četiri stotine.
(Tanjug, foto: wikipedia.org)
Takođe, pre nego što izađe na tržište, on umetninu prvo mora da ponudi hrvatskoj državi. Osim toga, mora da uveri stručnjake da će radove čuvati u uslovima koji su za njih prihvatljivi.
Ako bi se država odlučila da kupi te radove, dela bi vrlo verovatno pripala Muzejima Meštrović.
" Apsolutno se nadam da ćemo ta dela uspeti da otkupimo. Stalna postavka nam je prioritet, a odmah potom slede dela koja se čuvaju kod nas, jer je reč o delu naše mentalne baštine", kaže Andro Krstulović Opara, direktor Muzeja.
Iz Ministarstva kulture navode da su u protekle tri godine izdvojili više od tri i po miliona kuna za ovakva dela i da sa direktorom Muzeja izrađuju prioritete za daljnji otkup ostavštine Ivana Meštrovića.
"Ostavština Meštrovića među važnijim je prioritetima i lista otkupa odnosi se i na 10 dela u vlasništvu Stjepana Meštrovića", kažu u Ministarstvu.
Inače, suvlasništvo među decom i unucima, naslednicima Ivana Meštrovića, okončano je 2006. godine. Darovnicom iz 1952. godine, deset godina pre smrti, vajar je deo umetnina poklonio svom narodu, a ostali deo podeljen je među decom, a radi se o više od četiri stotine umetničkih radova, pri čemu je dogovoreno da trideset najvažnijih radova ostane zajedničko vlasništvo.
Međutim, iako su ostala umetnička dela podeljena, pa je svaki od naslednika dobio oko stotinu, stvar je zakomplikovala stavka da je za autorska prava bilo kojeg rada, osnosno izradu skulptura po Mešstrovićeevim modelima, potrebna saglasnost svih naslednika.
Stjepan Meštrović, koji inače živi u SAD, gde je ugledni profesor, u Hrvatskoj je poznat i po svojevrsnom obračunu s dedom, kroz knjigu "Srce od kamena."
List navodi i da je za sada u pitanju nekoliko skulptura i pita se šta će biti kada se sukcesivno počnu prodavati sve četiri stotine.
(Tanjug, foto: wikipedia.org)
