Izmene Zakona o ličnoj karti, koje je na današnjoj sednici usvojila hrvatska vlada, omogućiće nova pravila u izdavanju i izgledu tog dokumenta nakon ulaska Hrvatske u EU 1. jula ove godine.
Nova redizajnirana lična karta sadržavaće lični identifikacioni broj (LIB) koji je uveden pre nekoliko godina, umesto jedinstvenog matičnog broja, kako bi se zaštitila privatnost građana, ali i državnim organima omogućio uvid u imovinu i prava građana.
Lična karta u prvoj fazi ne bi bila elektronska, iako bi imala unapređene elemente zaštite koji bi bili priprema za kasniju ugradnju elektronskog nosača podataka.
Novost je da će pravo na ličnu kartu od 1. jula imati i mlađi od 16 godina, pa i bebe s prebivalištem u Hrvatskoj, kako im za kretanje po zemljama Evropske unije roditelji ne bi morali izrađivati pasoše čije je izdavanje skuplje i koje se moraju češće obnavljati.
Dečja lična karta važiće pet godina, a deci mlađoj od 12 godina neće se uzimati otisci prstiju.
Starosna granica od koje se lična karta izdaje s rokom važenja od 10 godina spustiće se sa 27 na 21 godinu života, jer se izgled lica starijih od 21 godine više bitno ne menja.
Dosadašnje lične karte važiće i nakon ulaska u EU, do isteka važenja, pa i licima starijim od 65 godina kojima su izdate s bez roka prestanka važenja.
Uz dokument kojim se može proveriti identitet lica koja podnosi zahtev, stranka mora priložiti i fotografiju koja je verno prikazuje bez pokrivača za glavu.
Onaj ko glavu pokriva iz verskih ili medicinskih razloga može priložiti fotografiju na kojoj je fotografisan pokriven, uz uslov da ne budu prekriveni obrazi, brada i čelo.
Po rečima ministarke socijalne politike Milanke Opačić, nakon dobivanja elektronske lična karte moći će se koristiti i elektronski potpis, što bi moglo olakšati poslovanje jednom delu građana.
Osim toga, počeće se s razradom projekta u kome će građani sve manje morati dolaziti na šaltere, a sve više stvari odrađivati iz kuća preko svojih kompjutera.
(Tanjug, ilustracija: Guliver/Getty Images/Thinkstock)
Lična karta u prvoj fazi ne bi bila elektronska, iako bi imala unapređene elemente zaštite koji bi bili priprema za kasniju ugradnju elektronskog nosača podataka.
Novost je da će pravo na ličnu kartu od 1. jula imati i mlađi od 16 godina, pa i bebe s prebivalištem u Hrvatskoj, kako im za kretanje po zemljama Evropske unije roditelji ne bi morali izrađivati pasoše čije je izdavanje skuplje i koje se moraju češće obnavljati.
Dečja lična karta važiće pet godina, a deci mlađoj od 12 godina neće se uzimati otisci prstiju.
Starosna granica od koje se lična karta izdaje s rokom važenja od 10 godina spustiće se sa 27 na 21 godinu života, jer se izgled lica starijih od 21 godine više bitno ne menja.
Dosadašnje lične karte važiće i nakon ulaska u EU, do isteka važenja, pa i licima starijim od 65 godina kojima su izdate s bez roka prestanka važenja.
Uz dokument kojim se može proveriti identitet lica koja podnosi zahtev, stranka mora priložiti i fotografiju koja je verno prikazuje bez pokrivača za glavu.
Onaj ko glavu pokriva iz verskih ili medicinskih razloga može priložiti fotografiju na kojoj je fotografisan pokriven, uz uslov da ne budu prekriveni obrazi, brada i čelo.
Po rečima ministarke socijalne politike Milanke Opačić, nakon dobivanja elektronske lična karte moći će se koristiti i elektronski potpis, što bi moglo olakšati poslovanje jednom delu građana.
Osim toga, počeće se s razradom projekta u kome će građani sve manje morati dolaziti na šaltere, a sve više stvari odrađivati iz kuća preko svojih kompjutera.
(Tanjug, ilustracija: Guliver/Getty Images/Thinkstock)
