Mićo Stanišić i Stojan Župljanin najavili žalbe na presude kojima su proglašeni krivim za zločine nad muslimanima i Hrvatima tokom 1992. i osuđeni na po 22 godine zatvora, objavljeno je danas u Haškom tribunalu.
Odbrana Miće Stanišcića, prvog ministra unutrašnjih poslova RS, u svom podnesku navodi 15 osnova za žalbu i traži da ga žalbeno veće oslobodi odgovornosti po svim tačkama optužnice, ili, alternativno, da ukine "očigledno nerazumnu kaznu i izrekne novu, znatno blažu kaznu".
Branioci Stojana Župljanina, koji je bio načelnik Centra službi bezbednosti u Banjaluci, navode četiri osnova za žalbu i traže da se poništi osuđujuća i donese oslobađajuća presuda, ili, alternativno, smanji kazna od 22 godine zatvora.
Žalbu na presudu u ovom predmetu sinoć je najavilo i tužilaštvo.
U podnesku koji je potpisao glavni tužilac Serž Bramerc, od žalbenog veća se traži da izrekne znatno oštriju kaznu za dvojicu optuženih.
Tužilac smatra da je kazna od 22 godine zatvora "očigledno neadekvana".
U prvostepenoj presudi, izrečenoj u martu, sudije su zaključile da su Stanišić i Župljanin odgovorni za progone kao zločin protiv čovečnosti, izvršen putem ubistava, mučenja, protivpravnog zatočavanja, stvaranja i održavanja nehumanih životnih uslova, prisilnog premeštanja i deportacije, pljačkanja, bezobzirnog razaranja gradova i sela, uništavanje ili oštećenje verskih i drugih kulturnih objekata, nametanja i održavanja restriktivnih i diskriminatornih mera.
Prema nalazu veća, i Stanišić i Župljanin su odgovorni i za za ubistvo i mučenje kao kršenje zakona i običaja ratovanja.
Župljanin je proglašen krivim i za istrebljenje, kvalifikovano kao zločin protiv čovečnosti.
Veće je utvrdilo da su svojim delima i propustima oni dali "značajan doprinos udruženom zločinačkom poduhvatu, čiji je cilj bio da se trajno uklone bosanski muslimani i Hrvati sa teritorije planirane srpske države", a na čijem su čelu bili Radovan Karadžić i Ratko Mladić.
(Tanjug, foto: Guliver/Getty Images)
Branioci Stojana Župljanina, koji je bio načelnik Centra službi bezbednosti u Banjaluci, navode četiri osnova za žalbu i traže da se poništi osuđujuća i donese oslobađajuća presuda, ili, alternativno, smanji kazna od 22 godine zatvora.
Žalbu na presudu u ovom predmetu sinoć je najavilo i tužilaštvo.
U podnesku koji je potpisao glavni tužilac Serž Bramerc, od žalbenog veća se traži da izrekne znatno oštriju kaznu za dvojicu optuženih.
Tužilac smatra da je kazna od 22 godine zatvora "očigledno neadekvana".
U prvostepenoj presudi, izrečenoj u martu, sudije su zaključile da su Stanišić i Župljanin odgovorni za progone kao zločin protiv čovečnosti, izvršen putem ubistava, mučenja, protivpravnog zatočavanja, stvaranja i održavanja nehumanih životnih uslova, prisilnog premeštanja i deportacije, pljačkanja, bezobzirnog razaranja gradova i sela, uništavanje ili oštećenje verskih i drugih kulturnih objekata, nametanja i održavanja restriktivnih i diskriminatornih mera.
Prema nalazu veća, i Stanišić i Župljanin su odgovorni i za za ubistvo i mučenje kao kršenje zakona i običaja ratovanja.
Župljanin je proglašen krivim i za istrebljenje, kvalifikovano kao zločin protiv čovečnosti.
Veće je utvrdilo da su svojim delima i propustima oni dali "značajan doprinos udruženom zločinačkom poduhvatu, čiji je cilj bio da se trajno uklone bosanski muslimani i Hrvati sa teritorije planirane srpske države", a na čijem su čelu bili Radovan Karadžić i Ratko Mladić.
(Tanjug, foto: Guliver/Getty Images)
