Nekadašnji predsednik Republike Srpske Radovan Karadžić osporavao je danas pred Haškim tribunalom nalaze prema kojima je utvrđena odgovornost srpske strane za granatiranje sarajevske pijace Markale 5. februara 1994. i 28. avgusta 1995. godine.

U nastavku iskaza, ekspert odbrane za balistiku Zorica Subotić je, analizirajući dokumente koji se odnose na incident koji se u spisima vodi kao "Markale 1", uočila da je video-zapis koji je tamo načinjen "praktično istovremen sa incidentom".

Posmatrajući izgled pijace i raspored tezgi, Subotićeva je zaključila da je obližnja Ulica Dženetića čikma bila "zaprečena" tezgama, dok raniji snimci i snimci posle incidenta pokazuju da je to prometna ulica.

Analizom policijskih snimaka, koje su Subotićeva i njeni saradnici preuzeli od eksperta optužbe, profesora Berka Zečevića iz Sarajeva, utvrđeno je da se vidi da je kamenčićima utvrđivana pozicija u krateru, a na početku filma se videlo da tog kratera nije bilo, odnosno da je bio zatrpan.

"Iz toga se može zaključiti da kolega Zečević nije spustio stabilizator ("rep" granate) u već postojeći krater, nego je on nastao neposredno nakon spuštanja stabilizatora u krater", rekla je Subotićeva.

Na pitanje šta se može zaključiti na osnovu proučavanja stabilizatora, ona je odgovorila da je Zečević sa svojom komisijom odredio upadni ugao na osnovu stabilizatora koji se, prema njegovoj tvrdnji, zabio u podlogu, koristeći metodu koja "ne postoji ni danas, 15 godina posle".

"Ta metoda bila bi rezultat stohastičkog procesa, gde ne možemo da pretpostavimo kolika je greška ako bismo je koristili kao metodu. Da bi ova metoda dala i približnu tačnost, onda bi lom stabilizatora prilikom odbacivanja morao da bude osno simetričan u odnosu na uzdužnu osu, što se jasno vidi da nije bilo", rekla je Subotićeva.

Kao drugi uslov da metoda da barem približnu tačnost, ona je navela da "podloga mora da bude homogena".

U vezi sa incidentom "Markale 2", Subotićeva je zaključila da je "interesantna pojava da se u istrazi pojavljuje višak stabilizatora", a da se stabilizator koji se nalazi u Haškom tribunalu kao deo dokaznog materijala "ne poklapa ni sa jednim od ova dva, a jedan nije ni prikazan u istrazi".

Tužilac Katrina Gustafson, komentarišući tvrdnju svedoka da mina koja je pala u red za vodu nije mogla biti ispaljena iz pravca sever-severozapad, već sever-severoistok i da je policija znala da će granata pasti, istakla je da dokazi pokazuju da je policija upozorila ljude u tom kraju da se nigde ne zadržavaju.

Prema nalazu Zorice Subotić, policija je slična naređenja izdavala i pre incidenta kada je deljena humanitarna pomoć, upozorivši ljude da se ne okupljaju na platou, zato što se očekuje granatiranje.

Gustafsonova je rekla da su svedoci na različitim suđenjima govorili da je postojao rizik "da možete poginuti kad god izađete na ulicu", jer je Dobrinja stalno granatirana i da je policija upozoravala ljude da se ne zadržavaju na nekom mestu, ali da iz toga ne proizilazi da je bila obaveštena da će pasti granata.

Subotićeva je odgovorila da Dobrinja "nije granatirana, nego su se vodile borbe, i da se iz dokaznih spisa vidi da su projektili padali sa svih strana".

"Dosta je čudno nešto što smo uočili, ali nije eksplicitna tvrdnja, da su ljudi nekoliko minuta ranije opomenuti, pa bi pala granata, a onda bi posle prošlo dosta vremena dok nije pozvan Centar službi bezbednosti da izvrši istragu", rekla je svedokinja.

Subotićeva je ukazala i da ona, sa stručnog aspekta, pojam granatiranja razume drugačije nego tužilac.

"To je kao da se ja izmaknem i gađam ovaj tribunal sa određene razdaljine, a vi ne radite ništa. Prema dokazima koje imamo, radilo se o borbama i to je razlika između stručnog gledanja i vašeg pitanja, kako je meni prevedeno", rekla je Subotićeva.

Glavni pretres na suđenju Karadžiću biće nastavljen sutra.

(Srna, foto: prinstcreen)