Islamska zajednica BiH se nalazi pred donošenjem ustava koji bi, prema najavama reis ul uleme te verske zajedice Huseina Kavazovića, trebalo da ojača veze među muslimanima, pre svega Bošnjacima na Balkanu, ali i Albanaca i Turaka koji žive u BiH, Sandžaku, odnosno Srbiji, Hrvatskoj, Sloveniji i dijaspori.

Sandžački muftija Muamer Zukorlić smatra, naime, da je Ustav neupitan, reis ul ulema Islamske zajednice Srbiji Adem Zilkić takav smatra neprihvatljivim, a ugledni islamolog i bivši diplomata Darko Tanasković kaže da je tu više reč o političkom nego o verskom pitanju.

Kavazović je, naime, nedavno izrazio nadu da će novi Ustav odgovoriti izazovima vremena i da će moći da povede zajednicu u budućnost ostvarujući, kako je rekao, neke nove pesrpsketive.

"Bez obzira koliko je BiH još uvek slaba kao država, ona je na putu ka EU. Moramo povesti računa o onome što će doći sutra za muslimane BiH i muslimane u okruženju. Hrvatska je već u EU, tamo su muslimani već deo te Evrope, dok je Slovenija odavno deo EU", rekao je Kavazović.

Međutim, novi Ustav IZ BiH, koji, između ostalog, predviđa i jednog poglavara za sve muslimane Bošnjake na prostoru Balkana, izazvao je različita reagovanja u Srbiji.

Sandžački muftija Muamer Zukorlić kaže da ustavno predviđanje jednog reisa za sve Bošnjake na Balkanu nije ništa novo u odnosu na aktuelni najviši akt IZ u BiH u čijem donošenju njegov mešihat aktivno učestvovao.

Muftija kaže da budućnost IZ na Balkanu treba gledati kroz dve prirodne nacionalne i kuturološke grupe - Bošnjaka i Albanaca, ali da se time nimalo ne umanjuje značaj i drugih zajednica kao što su Romi ili Turci.

Ipak, dodao je, da će zbog brojnosti i razvijenosti infrastrukture Bošnjaci i Albanci biti "ključni faktor" islama koji će u budućnosti odrediti formu organizacije islamske zajednice na Balkanu, pa i u Evropi.

"Moje uverenje je da će se stvari kretati tako da će se desiti uvezivanje islamske zajednice prvo u te dve nacionalne i kulturološke grupe, ne zbog nacionalne pripadnosti koliko iz praktičnih razloga - jezička i kulturološka pripadnost", rekao je Zukorlić Tanjugu.

Islamolog i bivši ambasador u Turskoj Darko Tanasković, međutim, smatra da je upravo neslaganje i neuvažavanje, odnosno tendencioizno selektivnim uvažavanjem promena do kojih je došlo usled bitno izmenjene političke geografije Balkana i dovelo do podele među muslimanima u Srbiji i nastajanja institucionalnog dvojstva IZ na njenoj teritoriji.

"Očigledno je da pitanje nije versko, već političko i da nastavljanje s politikom neprimerenog poistovećivanja verskog i nacionalnog identiteta i interesa Bošnjaka i doživljavanje IZ kao glavne bošnjačke nacionalne institucije, čemu se izgleda ni reis Kavazović, iako poučen promašajima svoga prethodina, nije mogao odupreti, ozbiljno ugrožava uspeh misije konsolidovanja i organizacionog funkcionalizovanja struktura IZ BiH, a što se inače stalno ističe kao osnovni motiv za unošenje promena u postojeći Ustav", naveo je Tanasković za Tanjug.

On je ukazao da se pritom zaboravlja, ili previđa, recimo, da većinu članstva IZ na teritoriji Srbije i ne čine Bošnjaci, kao i da mnogi Bošnjaci koji žive u Srbiji ne vide iz kojih bi verskih razloga njihov poglavar trebalo da bude u Sarajevu, a ne u Beogradu, kad i u Podgorici i u Skoplju stoluju samostalni reisi.

"Novi Ustav IZ BIH biće, stoga, lakše doneti nego celovito primeniti", rekao je Tansković.

Zilkić kaže da novi Ustav IZ biH ni na koji način neće obavezivati Islamsku zajednicu Srbije koja je starija od bilo koje islamske zajednice na Balkanu i koja se nikada nije odrekla svoje samostalnosti.

"U sve integracije kroz istoriju Islamska zjaednica Srbije je ulazila kao autonomna i iz njih izlazila sa svojom autonomnošću i takva će i ostati", rekao je reis Zilkić za Tanjug.

(Tanjug, ilustracija: Guliver/Getty Images/Thinkstock)