Ivica Dačić poručio, na regionalnom Samitu 100 biznis lidera, da države Zapadnog Balkana konačno treba da definišu zajedničke interese, kako bi na njima, a ne na ljubavi, počivala njihova buduća saradnja.
"Moramo da tražimo zajedničke interese. Ne verujem u ljubav između bivših jugoslovenskih naroda i narodnosti, jer da je ona iskreno postojala ne bismo ni ratovali. Verujem samo u zajednički interes. Ako budemo sposobni da ga nađemo, imaćemo jak region", rekao je premijer Srbije na završnom panelu dvodnevnog samita na kojem su predstavnici vlada država regiona govorili na temu "Dogovor za novo doba".
Nekadašnja Jugoslavije je, prema njegovim rečima, bila utopija i zato ni danas ne treba živeti u iluziji da je potrebno praviti neku novu Jugoslaviju, ali je potrebno ići u što veću povezanost sa ciljem ostvarivanja zajedničkih interesa.
On je predložio formiranje zajedničkog tela, nekakvog balkanskog saveta, koji bi po uzoru na skandinavski savet, bio konsultativnog karaktera i služio da se bolje zastupaju zajednički interesi.
"Interes nam je da svi zajedno budemo bolje pozicionirani, da imamo povećan nivo ekonomske aktivnosti, da imamo otvoreno tržište za promet robe kapitala i ljudi. Mi to još nemamo u potpunosti u ovom regionu. I dalje se gleda na to ko odakle dolazi, ali i bilateralni primeri ne govore da je svima pođednako stalo da imamo takav pristup", rekao je Dačić.
To, kako je objasnio, znači da ne može, na primer, Srbija samo da bude tržište za Sloveniju i Hrvatsku već da mora biti partner, odnosno da i njihovo tržište mora da se otvori za Srbiju.
Dačić je istakao da se ne sme dozvoliti oživljavanje srednjovekovnih koncepata koji su region delili carskim rezom, i Sloveniju i Hrvatsku integrisati u EU a ostale države regiona ostaviti u njenom predvorju.
Predsednik Vlade Srbije je osvrćući se na evrointegrativne procese u regionu konstatovao da se sve države Zapadnog Balkana danas suočavaju sa uslovima koji nisu bili ispostavljani drugim zemljama na putu ka EU, ali da, iako se ta činjenica mora uvažavati, niko u regionu ne treba da se oseća inferiorno.
"Nisu svi principi isti za sve i živimo u takvom međunarodnom poretku, ali ostaje nam da tražimo neki svoj put kroz kanjone kroz koje treba da prođemo i da više verujemo sebi samima", rekao je Dačić, i primetio da nekima u međunarodnoj zajednici možda i odgovara održavanje i proizvođenje kriza u ovom delu Evrope.
"Sve dok postoje krize, oni imaju radna mesta. Kad prestanu krize neće imati šta da rade tako da mi u stvari održavamo zaposlenost u njihovim zemljama", našalio se Dačić.
Obraćajući se biznis liderima regiona, Dačić je konstatovao da region zbog orijentisanosti ka EU ne sme da zapostavi druga tržišta, a da poslovni ljudi definitivno moraju da sarađuju kako bi imali ikakvu šansu na trećim tržištima.
"Danas niko nije u stanju da samostalno izvodi obiljan građevinski projekat u svetu sve da nam neko i da posao, jer su se firme koje su to mogle raspale. Zato je važno povezivanje kako bismo bili jači i to treba da bude poenta u našim političkim odnosima", zaključio je Dačić.
Crnogorski premijer Milo Đukanović izjavio je danas da će se uspešnost državne politike ubuduće meriti time koliko je ona unapredila kvalitet života građana.
Đukanović je dodao da je za ekonomski napredak regiona presudno važna stabilnost.
On je kazao da prostor Jugoistočne Evrope u narednoj deceniji vidi kao stabilan deo Evrope, sa bitno unapređenim kvalitetom života građana.
"U fokusu državnih politika treba da bude kvalitet života. Ubeđen sam da je iza nas vreme politika emocija i shvatanja politika kao sposobnosti manipulacija. Siguran sam da je pred nama vreme u kome će se kvalitet politike meriti sposobnošću da rešava realne društvene probleme i unapređuje kvalitet života", istakao je Đukanović.
Prema njegovim rečima, što se pre shvati takvo opredeljenje države regiona će pre ostvariti cilj da se živi bolje.
Crnogorski premijer je, Samitui čiji je Tanjug medijski pokrovitelj, kazao da je stabilnost najvažnija pretpostavka za ostvarenje demokratskog i ekonomskog razvoja regiona.
"Crna Gora je uspela da očuva internu stabilnost, ali to nije bilo dovoljno, već je bila potrebna i regionalna stabilnost za veće interesovanje investitora. Sada, čini mi se, imamo veoma važnu svest o značaju regionalnoj stabilnosti kojoj svi moramo doprinostiti otvorenošću, konstruktivnošću i saradnjom", naveo je Đukanović.
On je pozdravio briselski sporazum Beograda i Prištine kao dobar korak u pravcu regionalne stabilnosti.
"Komplimenti Beogradu i Prištini na sporazumu. To je odličan iskorak i kapitalni politički rezultat od istorijskog značaja. Mislim da na njega treba gledati ne samo kao uspeh Srbije i Kosova, već i regiona u celini", kazao je Đukanović.
Prema njegovim rečima, rešenjem kosovskog pitanja region se u punoj meri može posvetiti realizaciji evropskih ciljeva.
Đukanović je kao prestala otvorena pitanja u regionu naveo nedovoljnu funkcionalnost Bosne i Hercegovine i deblokadu Makedonije na putu evropskih i evroatalanskih integracija.
Crnogorski premijer smatra da sama stabilnost regiona nije dovoljna, već je zemljama Zapadnog Balkana nužno potreban ekonomski razvoj.
"Zadovoljavanje samo stabilnošću nije dovoljno, već moramo raditi na unapređenju kvaliteta života, jer je region, nažalost, duboko ekonomski i demokratski zaostao", kazao je Đukanović.
On je istakao da je diskriminatorska teza da je region Zapadnog Balkana predodređen za kriminal i korupciju.
Đukanović je naveo da države regiona moraju biti usredsređene na ekonomski razvoj.
Glavna tema Samita 100 biznis lidera jugoistočne Evrope je - kako iskoristiti dosadašnja iskustva i potencijale regiona za kreiranje održivih projekata za zajednički nastup na trećim tržištima, ali i za saradnju u regionu koja bi doprinela konkurentnijim proizvodima i uslugama i rešavanju gorućeg problema nezaposlenosti.
Drugog dana skupa biznis lideri će posebno razmotriti mogućnosti zajedničkog nastupa na lokalnim i trećim tržištima, a posebno će se obraditi teme kao što su hrana, poljoprivreda, energetika, turizam, informacione tehnologije, i građevinarstvo.
Dvodnevnom Samitu prisustvuje oko 100 najuticajnijih biznis lidera regiona i njihovih gostiju, a zemlje ucesnice su Slovenija, Hrvatska, Srbija, BiH, Crna Gora, i Makedonija. Novinska agencija Tanjug je medijski pokrovitelj samita.
Koorganizatori skupa su Srpska asocijacija menadžera (SAM) i Atlas Fondacija, pod pokroviteljstvom Vlade Crne Gore, a u saradnji sa Hrvatskom udrugom poslodavaca (HUP) i Združenjem Managera Slovenije (MAS) a uz pomoć BBI banke iz Sarajeva.
Na jučerašnjem skupu istaknuto je da mediji mogu i moraju da rade na integraciji zemalja regiona bez obzira na nerešene probleme koji među tim zemljama postoje.
Vlasnik i generalni direktor Antena grupe Teodor Kirijaku istakao je da ta grupa podržava napore vlada regiona da prevaziđu razlike i prepreke ka zajedničkoj budućnosti, ocenjujući da postoji veliki potencijal za razvoj tih zemalja.
On je rekao da ta grupa planira da investira u televizijsku produkciju u celom regionu i susednim zemljama, i izrazio je uverenje da region može da postane veliki produkcioni centar za televizijske serije koje se mogu prodavati širom sveta.
Vlasnik i direktor makedonske Kapital grupe Ljupčo Zikov naveo je da među zemljama na Balkanu i dalje postoje neke nerešene teme, ali se na sreću one rešavaju i to ne bi trebalo da utiče na saradnju među medijima.
Izvršna direktorka Združenja Managera Slovenije Sonja Šmuc navela je da u zemljama bivše Jugoslavije, bez Crne Gore, radi 1.817 medija, a da bi ih sa crnogorskim medijima bilo i više od 2.000.
Osnivač i vlasnik Vibacom Violeta Bulc ocenila je da trenutno u medijima postoje dve snažne struje - jedna koja se odnosi na integritet i objektivnost, i druga koja se odnosi na inovacije i potrebe tržišta.
Ona je istakla da se region ne može pokrenuti bez dobrih medija i da bi mediji trebalo da preuzmu odgovornost u kreiranju uspeha regiona.
(Tanjug/MONDO, foto: Tanjug, Ivan Petrović)
Nekadašnja Jugoslavije je, prema njegovim rečima, bila utopija i zato ni danas ne treba živeti u iluziji da je potrebno praviti neku novu Jugoslaviju, ali je potrebno ići u što veću povezanost sa ciljem ostvarivanja zajedničkih interesa.
On je predložio formiranje zajedničkog tela, nekakvog balkanskog saveta, koji bi po uzoru na skandinavski savet, bio konsultativnog karaktera i služio da se bolje zastupaju zajednički interesi.
"Interes nam je da svi zajedno budemo bolje pozicionirani, da imamo povećan nivo ekonomske aktivnosti, da imamo otvoreno tržište za promet robe kapitala i ljudi. Mi to još nemamo u potpunosti u ovom regionu. I dalje se gleda na to ko odakle dolazi, ali i bilateralni primeri ne govore da je svima pođednako stalo da imamo takav pristup", rekao je Dačić.
To, kako je objasnio, znači da ne može, na primer, Srbija samo da bude tržište za Sloveniju i Hrvatsku već da mora biti partner, odnosno da i njihovo tržište mora da se otvori za Srbiju.
Dačić je istakao da se ne sme dozvoliti oživljavanje srednjovekovnih koncepata koji su region delili carskim rezom, i Sloveniju i Hrvatsku integrisati u EU a ostale države regiona ostaviti u njenom predvorju.
Predsednik Vlade Srbije je osvrćući se na evrointegrativne procese u regionu konstatovao da se sve države Zapadnog Balkana danas suočavaju sa uslovima koji nisu bili ispostavljani drugim zemljama na putu ka EU, ali da, iako se ta činjenica mora uvažavati, niko u regionu ne treba da se oseća inferiorno.
"Nisu svi principi isti za sve i živimo u takvom međunarodnom poretku, ali ostaje nam da tražimo neki svoj put kroz kanjone kroz koje treba da prođemo i da više verujemo sebi samima", rekao je Dačić, i primetio da nekima u međunarodnoj zajednici možda i odgovara održavanje i proizvođenje kriza u ovom delu Evrope.
"Sve dok postoje krize, oni imaju radna mesta. Kad prestanu krize neće imati šta da rade tako da mi u stvari održavamo zaposlenost u njihovim zemljama", našalio se Dačić.
Obraćajući se biznis liderima regiona, Dačić je konstatovao da region zbog orijentisanosti ka EU ne sme da zapostavi druga tržišta, a da poslovni ljudi definitivno moraju da sarađuju kako bi imali ikakvu šansu na trećim tržištima.
"Danas niko nije u stanju da samostalno izvodi obiljan građevinski projekat u svetu sve da nam neko i da posao, jer su se firme koje su to mogle raspale. Zato je važno povezivanje kako bismo bili jači i to treba da bude poenta u našim političkim odnosima", zaključio je Dačić.
Crnogorski premijer Milo Đukanović izjavio je danas da će se uspešnost državne politike ubuduće meriti time koliko je ona unapredila kvalitet života građana.
Đukanović je dodao da je za ekonomski napredak regiona presudno važna stabilnost.
On je kazao da prostor Jugoistočne Evrope u narednoj deceniji vidi kao stabilan deo Evrope, sa bitno unapređenim kvalitetom života građana.
"U fokusu državnih politika treba da bude kvalitet života. Ubeđen sam da je iza nas vreme politika emocija i shvatanja politika kao sposobnosti manipulacija. Siguran sam da je pred nama vreme u kome će se kvalitet politike meriti sposobnošću da rešava realne društvene probleme i unapređuje kvalitet života", istakao je Đukanović.
Prema njegovim rečima, što se pre shvati takvo opredeljenje države regiona će pre ostvariti cilj da se živi bolje.
Crnogorski premijer je, Samitui čiji je Tanjug medijski pokrovitelj, kazao da je stabilnost najvažnija pretpostavka za ostvarenje demokratskog i ekonomskog razvoja regiona.
"Crna Gora je uspela da očuva internu stabilnost, ali to nije bilo dovoljno, već je bila potrebna i regionalna stabilnost za veće interesovanje investitora. Sada, čini mi se, imamo veoma važnu svest o značaju regionalnoj stabilnosti kojoj svi moramo doprinostiti otvorenošću, konstruktivnošću i saradnjom", naveo je Đukanović.
On je pozdravio briselski sporazum Beograda i Prištine kao dobar korak u pravcu regionalne stabilnosti.
"Komplimenti Beogradu i Prištini na sporazumu. To je odličan iskorak i kapitalni politički rezultat od istorijskog značaja. Mislim da na njega treba gledati ne samo kao uspeh Srbije i Kosova, već i regiona u celini", kazao je Đukanović.
Prema njegovim rečima, rešenjem kosovskog pitanja region se u punoj meri može posvetiti realizaciji evropskih ciljeva.
Đukanović je kao prestala otvorena pitanja u regionu naveo nedovoljnu funkcionalnost Bosne i Hercegovine i deblokadu Makedonije na putu evropskih i evroatalanskih integracija.
Crnogorski premijer smatra da sama stabilnost regiona nije dovoljna, već je zemljama Zapadnog Balkana nužno potreban ekonomski razvoj.
"Zadovoljavanje samo stabilnošću nije dovoljno, već moramo raditi na unapređenju kvaliteta života, jer je region, nažalost, duboko ekonomski i demokratski zaostao", kazao je Đukanović.
On je istakao da je diskriminatorska teza da je region Zapadnog Balkana predodređen za kriminal i korupciju.
Đukanović je naveo da države regiona moraju biti usredsređene na ekonomski razvoj.
Glavna tema Samita 100 biznis lidera jugoistočne Evrope je - kako iskoristiti dosadašnja iskustva i potencijale regiona za kreiranje održivih projekata za zajednički nastup na trećim tržištima, ali i za saradnju u regionu koja bi doprinela konkurentnijim proizvodima i uslugama i rešavanju gorućeg problema nezaposlenosti.
Drugog dana skupa biznis lideri će posebno razmotriti mogućnosti zajedničkog nastupa na lokalnim i trećim tržištima, a posebno će se obraditi teme kao što su hrana, poljoprivreda, energetika, turizam, informacione tehnologije, i građevinarstvo.
Dvodnevnom Samitu prisustvuje oko 100 najuticajnijih biznis lidera regiona i njihovih gostiju, a zemlje ucesnice su Slovenija, Hrvatska, Srbija, BiH, Crna Gora, i Makedonija. Novinska agencija Tanjug je medijski pokrovitelj samita.
Koorganizatori skupa su Srpska asocijacija menadžera (SAM) i Atlas Fondacija, pod pokroviteljstvom Vlade Crne Gore, a u saradnji sa Hrvatskom udrugom poslodavaca (HUP) i Združenjem Managera Slovenije (MAS) a uz pomoć BBI banke iz Sarajeva.
Na jučerašnjem skupu istaknuto je da mediji mogu i moraju da rade na integraciji zemalja regiona bez obzira na nerešene probleme koji među tim zemljama postoje.
Vlasnik i generalni direktor Antena grupe Teodor Kirijaku istakao je da ta grupa podržava napore vlada regiona da prevaziđu razlike i prepreke ka zajedničkoj budućnosti, ocenjujući da postoji veliki potencijal za razvoj tih zemalja.
On je rekao da ta grupa planira da investira u televizijsku produkciju u celom regionu i susednim zemljama, i izrazio je uverenje da region može da postane veliki produkcioni centar za televizijske serije koje se mogu prodavati širom sveta.
Vlasnik i direktor makedonske Kapital grupe Ljupčo Zikov naveo je da među zemljama na Balkanu i dalje postoje neke nerešene teme, ali se na sreću one rešavaju i to ne bi trebalo da utiče na saradnju među medijima.
Izvršna direktorka Združenja Managera Slovenije Sonja Šmuc navela je da u zemljama bivše Jugoslavije, bez Crne Gore, radi 1.817 medija, a da bi ih sa crnogorskim medijima bilo i više od 2.000.
Osnivač i vlasnik Vibacom Violeta Bulc ocenila je da trenutno u medijima postoje dve snažne struje - jedna koja se odnosi na integritet i objektivnost, i druga koja se odnosi na inovacije i potrebe tržišta.
Ona je istakla da se region ne može pokrenuti bez dobrih medija i da bi mediji trebalo da preuzmu odgovornost u kreiranju uspeha regiona.
(Tanjug/MONDO, foto: Tanjug, Ivan Petrović)
