U Jošanici kod Foče danas je služen parastos za 56 srpskih civila koje su 1992. godine nakon brutalnog mučenja ubili pripadnici Armije RBiH.
Tada su ubijeni dvoipogodišnja Danka, desetogodišnja Dragana i sedmogodišnji Dražen. Najstarija žrtva u ovom pokolju bio je 90-godišnji starac, kojeg nisu pošteđeli mučenja dok nije izdahnuo.
Dušanka Lalović, koja je sakrivena u šipražju iznad sela 19. decembra 1992. godine preživjela napad, mučenja, silovanja i ubijanja 32 muškarca, 21 žene i troje dece, kaže da niko nije bio pošteđen.
Lalovićeva ističe da niko nije očekivao da će se tog dana tako nešto desiti, jer je većina meštana slavila Nikoljdan - krsnu slavu.
"Očekivali su goste, ali ne takve. U samu zoru začuli su se pucnji iz svih pravaca, povici po selu ‘ubijajte’, ‘koljite’. Bilo je strašno. Oko podneva čula sam povike Olge Višnjić i njene kćerkice - `spasite nas`. Svuda je bio garež, izmaskarirana tela", kaže Lalovićeva.
Momir Kulić uspio je da se probije kroz obruč i da se spasi, ali od toga šta je doživio i vidio osedio je za sedam dana.
"Vidio sam kako su jurili za našima koji su pokušavali da pobegnu. Deca su vrištala. Bilo je užasno. Jedna od porodica Višnjića potpuno je uništena. To je bio pakao – tela preklanih komšija i rođaka svuda po zemlji. Znam i koje to uradio i spreman sam da kažem istražnim organima", priča Kulić.
Jedan od svedoka Ratko Blagojević preživeo je sa još jednim čovekom, sakriven u podrumu kuće.
On govori da je napadača bilo posvuda i da su dozivali poimenično. "U žurbi su nas videli sakrivene u podrumu, pucali su i mene ranili. Pobegli su. Čuo sam kako jedan od njih kaže ‘Medo, Mustafa naredio je da idemo dalje", priča Blagojević koji je odatle uspio da se izvuče na obližnje brdo u šumu, jer je Jošanica gorela.
On se priseća da je kod potoka čuo užasnu vrisku i plač, te da su tu kasnije nađena tela sedamnaest preklanih Srba.
O strahotama Nikoljdana 1992. godine u Jošanici priča i Desanka Grujičić koja je preživela pokolj, jer je sa još jednom rođakom ostala sakrivena u paprati. Iako su vojnici naišli pored njih, nisu ih primetili.
"Nešto dalje u šipražju bila je jedna starica. Čula sam kako jedan drugog dozivaju:’Ej,vrati se. Evo neke stare ovde’. Pucao je, našli smo je posle mrtvu. Tu smo ostali celu noć, a kada je svanulo polako smo išle u selo. Užasno je bilo sve gledati, ne dao Bog", prisetila se Grujičićeva.
Ona se tada onesvestila, a probudila se u bolnici u Foči.
O ovom zločinu izveštavali su i svetski mediji, "Njujork tajms” i BBC.
Postoje brojni dokazi, kaže Slavko Đorđević, kojem su ubijeni sestra i zet, a svu tu strahotu je vidio kao zdravstveni radnik u Opštoj bolnici u Foči.
"Imam fotografije na kojima se vidi sva strahota. Tupim predmetima su lomljenje lobanje. Nisu poštedeli ni dečije glave – mozak je virio iz lobanje. Moju sestru su zaklali, a zeta iscepali nožem od stopala do gluteusa, rezali su i mišiće. Užasno", kaže Đorđević.
Svi oni se pitaju zašto prvosuđe BiH ostaje slepo i pored svih dokaza i zašto se svima ne sudi po istom zakonu. Svedoci tvrde da su poznata imena naredbodavaca i počinilaca.
Iz Jošanice danas je poslata poruka da se mora istrajati na rasvetljavanju ovog zločina.
Predsednik Boračke organizacije Republike Srpske Pantelija Đurguz poručuje da će istrajati dok se ne sazna dokle se stiglo sa tim predmetom.
"Daćemo sve od sebe da zločinci budu kažnjeni, ali i da saznamo ko je kočio da pravosuđe o ovome ćuti", istakao je Ćurguz.
Pomoćnik ministra rada i boračko-invalidske zaštite Republike Srpske Duško Milunović kaže da pravda ne sme biti selektivna, da se samo sudi Srbima.
"BiH neće imati perspektivu sve dok ne budu isti aršini za sve koji su počinili ratne zločine", naglasio je Milunović.
Pomen parastosu u Jošanici kod Foče prethodio je dvodnevni program – "Majsko sećanje na jošaničko stradanje" u okviru kojeg su učenici Bogoslovije Sveti Petar Dabrobosanski u petak izveli alegorijsku predstavu "Tražim pravdu za nevine žrtve" na Majskom zadušnom predvečerju.
Posle toga položeni su venci i prislužene sveće kod centralnog spomenika u Foči.
Građani su jutros učestvovali i u "Hodočasnim jošaničkim zadušnicama" kada su od Foče do Jošanice prešli 13 kilometara kako bi skrenuli pažnju na strašan zločin koji se dogodio pre 21 godinu ali i u znak protesta zbog nerada prvosudnih organa da procesuiraju zločince.
(Srna)
Dušanka Lalović, koja je sakrivena u šipražju iznad sela 19. decembra 1992. godine preživjela napad, mučenja, silovanja i ubijanja 32 muškarca, 21 žene i troje dece, kaže da niko nije bio pošteđen.
Lalovićeva ističe da niko nije očekivao da će se tog dana tako nešto desiti, jer je većina meštana slavila Nikoljdan - krsnu slavu.
"Očekivali su goste, ali ne takve. U samu zoru začuli su se pucnji iz svih pravaca, povici po selu ‘ubijajte’, ‘koljite’. Bilo je strašno. Oko podneva čula sam povike Olge Višnjić i njene kćerkice - `spasite nas`. Svuda je bio garež, izmaskarirana tela", kaže Lalovićeva.
Momir Kulić uspio je da se probije kroz obruč i da se spasi, ali od toga šta je doživio i vidio osedio je za sedam dana.
"Vidio sam kako su jurili za našima koji su pokušavali da pobegnu. Deca su vrištala. Bilo je užasno. Jedna od porodica Višnjića potpuno je uništena. To je bio pakao – tela preklanih komšija i rođaka svuda po zemlji. Znam i koje to uradio i spreman sam da kažem istražnim organima", priča Kulić.
Jedan od svedoka Ratko Blagojević preživeo je sa još jednim čovekom, sakriven u podrumu kuće.
On govori da je napadača bilo posvuda i da su dozivali poimenično. "U žurbi su nas videli sakrivene u podrumu, pucali su i mene ranili. Pobegli su. Čuo sam kako jedan od njih kaže ‘Medo, Mustafa naredio je da idemo dalje", priča Blagojević koji je odatle uspio da se izvuče na obližnje brdo u šumu, jer je Jošanica gorela.
On se priseća da je kod potoka čuo užasnu vrisku i plač, te da su tu kasnije nađena tela sedamnaest preklanih Srba.
O strahotama Nikoljdana 1992. godine u Jošanici priča i Desanka Grujičić koja je preživela pokolj, jer je sa još jednom rođakom ostala sakrivena u paprati. Iako su vojnici naišli pored njih, nisu ih primetili.
"Nešto dalje u šipražju bila je jedna starica. Čula sam kako jedan drugog dozivaju:’Ej,vrati se. Evo neke stare ovde’. Pucao je, našli smo je posle mrtvu. Tu smo ostali celu noć, a kada je svanulo polako smo išle u selo. Užasno je bilo sve gledati, ne dao Bog", prisetila se Grujičićeva.
Ona se tada onesvestila, a probudila se u bolnici u Foči.
O ovom zločinu izveštavali su i svetski mediji, "Njujork tajms” i BBC.
Postoje brojni dokazi, kaže Slavko Đorđević, kojem su ubijeni sestra i zet, a svu tu strahotu je vidio kao zdravstveni radnik u Opštoj bolnici u Foči.
"Imam fotografije na kojima se vidi sva strahota. Tupim predmetima su lomljenje lobanje. Nisu poštedeli ni dečije glave – mozak je virio iz lobanje. Moju sestru su zaklali, a zeta iscepali nožem od stopala do gluteusa, rezali su i mišiće. Užasno", kaže Đorđević.
Svi oni se pitaju zašto prvosuđe BiH ostaje slepo i pored svih dokaza i zašto se svima ne sudi po istom zakonu. Svedoci tvrde da su poznata imena naredbodavaca i počinilaca.
Iz Jošanice danas je poslata poruka da se mora istrajati na rasvetljavanju ovog zločina.
Predsednik Boračke organizacije Republike Srpske Pantelija Đurguz poručuje da će istrajati dok se ne sazna dokle se stiglo sa tim predmetom.
"Daćemo sve od sebe da zločinci budu kažnjeni, ali i da saznamo ko je kočio da pravosuđe o ovome ćuti", istakao je Ćurguz.
Pomoćnik ministra rada i boračko-invalidske zaštite Republike Srpske Duško Milunović kaže da pravda ne sme biti selektivna, da se samo sudi Srbima.
"BiH neće imati perspektivu sve dok ne budu isti aršini za sve koji su počinili ratne zločine", naglasio je Milunović.
Pomen parastosu u Jošanici kod Foče prethodio je dvodnevni program – "Majsko sećanje na jošaničko stradanje" u okviru kojeg su učenici Bogoslovije Sveti Petar Dabrobosanski u petak izveli alegorijsku predstavu "Tražim pravdu za nevine žrtve" na Majskom zadušnom predvečerju.
Posle toga položeni su venci i prislužene sveće kod centralnog spomenika u Foči.
Građani su jutros učestvovali i u "Hodočasnim jošaničkim zadušnicama" kada su od Foče do Jošanice prešli 13 kilometara kako bi skrenuli pažnju na strašan zločin koji se dogodio pre 21 godinu ali i u znak protesta zbog nerada prvosudnih organa da procesuiraju zločince.
(Srna)
