Suđenje penzionisanom generalu Vojske Republike Srpske Radislavu Krstiću po optužbi za nepoštovanje suda danas je, većim delom, proteklo iza zatvorenih vrata.
General Krstić optužen je za nepoštovanje suda zato što je dva puta, u februaru i martu, odbio da svedoči u odbranu bivšeg predsednika RS Radovana Karadžića, uprskos obavezujućem nalogu suda.
"Isključivo iz zdravstenih razloga nisam sposoban biti svedok u procesu izvođena dokaza odbrane gospodina Karadžića pred ovim sudom", rekao je Krstić tada pred sudijama.
Krstićev branilac Tomislav Višnjić je, na današnjem suđenju koje je trajalo sat i po, kao jedinog svedoka pred sudije izveo psihijatra iz Beograda Anu Najman, koja je sačinila izveštaj o mentalnom stanju generala Krstića.
Najman je, međutim, svedočila na sednici zatvorenoj za javnost zbog toga što se u postupcima pred Tribunalom podaci o psihofizičkom zdravlju optuženih smatraju privatnim i poverljivim.
U završnoj reči, čiji je kraći deo bio dostupan javnosti, branilac Višnjić naznačio je da je proces otvorio pravna i etička pitanja na koje nije lako odgovoriti.
Na za odbranu najvažnije pitanje "da li će svedočenje ugroziti zdravlje" generala Krstića, njegov advokat odgovorio je potvrdno. Na drugo pitanje "da li bi to bilo opravdano opštim interesom", branilac Višnjić odgovorio je sa: "Ne".
Po njegovim rečima, general Krstić se suočava sa izborom između "kraće vremenske kazne zbog nepoštovanja suda" i dugotrajne "anksioznosti i besa", praćenih, između ostalog, "noćnim morama".
Raspravno veće, kojem predsedava sudija Melvil Berd (Baird), presudu će doneti naknadno.
Ukoliko bude proglašen krivim za nepoštovanje suda, Krstić bi po pravilima Tribunala mogao biti osuđen kaznu do sedam godina zatvora, na globu do 100.000 evra ili na obe.
Generala Krstića (65), koji je za vreme rata u BiH bio komandant Drinskog korpusa VRS, Tribunal je 2004. pravosnažno osudio na 35 godina zatvora zbog pomaganja i podržavanja genocida u Srebrenici.
Tadašnji predsednik RS, Karadžić (67) optužen je za genocid nad više od 7.000 Muslimana u danima pošto je VRS 11. jula 1995. zauzela tu enklavu u istočnoj Bosni.
Na zahtev Karadžića, koji se brani sam, Tribunal je generala Krstića posebnim nalogom (subpoena) obavezao da svedoči, pošto je on prethodno odbio da to dobrovoljno učini.
(Beta, foto: printscreen)
"Isključivo iz zdravstenih razloga nisam sposoban biti svedok u procesu izvođena dokaza odbrane gospodina Karadžića pred ovim sudom", rekao je Krstić tada pred sudijama.
Krstićev branilac Tomislav Višnjić je, na današnjem suđenju koje je trajalo sat i po, kao jedinog svedoka pred sudije izveo psihijatra iz Beograda Anu Najman, koja je sačinila izveštaj o mentalnom stanju generala Krstića.
Najman je, međutim, svedočila na sednici zatvorenoj za javnost zbog toga što se u postupcima pred Tribunalom podaci o psihofizičkom zdravlju optuženih smatraju privatnim i poverljivim.
U završnoj reči, čiji je kraći deo bio dostupan javnosti, branilac Višnjić naznačio je da je proces otvorio pravna i etička pitanja na koje nije lako odgovoriti.
Na za odbranu najvažnije pitanje "da li će svedočenje ugroziti zdravlje" generala Krstića, njegov advokat odgovorio je potvrdno. Na drugo pitanje "da li bi to bilo opravdano opštim interesom", branilac Višnjić odgovorio je sa: "Ne".
Po njegovim rečima, general Krstić se suočava sa izborom između "kraće vremenske kazne zbog nepoštovanja suda" i dugotrajne "anksioznosti i besa", praćenih, između ostalog, "noćnim morama".
Raspravno veće, kojem predsedava sudija Melvil Berd (Baird), presudu će doneti naknadno.
Ukoliko bude proglašen krivim za nepoštovanje suda, Krstić bi po pravilima Tribunala mogao biti osuđen kaznu do sedam godina zatvora, na globu do 100.000 evra ili na obe.
Generala Krstića (65), koji je za vreme rata u BiH bio komandant Drinskog korpusa VRS, Tribunal je 2004. pravosnažno osudio na 35 godina zatvora zbog pomaganja i podržavanja genocida u Srebrenici.
Tadašnji predsednik RS, Karadžić (67) optužen je za genocid nad više od 7.000 Muslimana u danima pošto je VRS 11. jula 1995. zauzela tu enklavu u istočnoj Bosni.
Na zahtev Karadžića, koji se brani sam, Tribunal je generala Krstića posebnim nalogom (subpoena) obavezao da svedoči, pošto je on prethodno odbio da to dobrovoljno učini.
(Beta, foto: printscreen)
