Devet osoba, protiv kojih su pre 11 godina podnete prijave za zločine u Dobrovoljačkoj ulici u Sarajevu još uvek su na slobodi i protiv njih nisu podignute optužnice.
Devet osoba, protiv kojih su pre 11 godina podnete prijave za zločine u Dobrovoljačkoj ulici u Sarajevu još uvek su na slobodi i protiv njih nisu podignute optužnice.Centar javne bezbednosti Istočno Sarajevo je protiv devet lica još 29. maja 1996. godine podneo prijave Okružnom tužilaštvu Istočno Sarajevo zbog osnovane sumnje da su 2. i 3. maja 1992. godine, u Dobrovoljačkoj ulici u Sarajevu počinili po jedno ili više krivičnih dela protiv čovečnosti, podseća Srna.
Ovaj centar je 27. aprila 2005. godine podneo i dopunu krivične prijave protiv još šest lica za koja postoje osnovane sumnje da su počinili krivična dela ratnog zločina protiv ratnih zarobljenika iz člana 175. Krivičnog zakona BiH i protivpravnog ubijanja i ranjavanja iz člana 177. istog zakona, ali ni to nije nagnalo Tužilaštvo BiH da reaguje na odgovarajući način.
Prema podacima MUP-a Republike Srpske, na osnovu istrage je utvrdjeno da su ta lica "suprotno Odluci Predsedništva Republike BiH o povlačenju jedinica Jugoslovenske narodne armije sa teritorije BiH, te ne poštujući postignuti sporazum i preuzete obaveze o mirnoj evakuaciji Komande 2. Vojne oblasti JNA planirala, pokrenula, naredila, učinila, pripremila i podstrekivala izvršenje navedenih krivičnih dela".
"Na taj način, osumnjičeni su planirali, podstakli ili učestvovali u ubijanju 42, ranjavanju 73 i zarobljavanju 215 pripadnika JNA, te psihičkom i fizičkom zlostavljanju, delujući protivno odredbama zakona, Ženevskih konvencija i dopunskog Protokola 2", rekao je Srni koorodinator tima MUP-a RS za istraživanje i dokumentovanje krivičnih dela ratnih zločina Simo Tuševljak.
On je odbio da odgovori o kojim licima je reč, uz obrazloženje da te podatke, eventualno, može da saopšti samo Tužilaštvo BiH, koje je ovaj predmet ocenilo kao "visoko osetljiv".
"Taj predmet postoji i Tužilaštvo BiH radi na dokumentovanju, informisanju i prikupljanju detalja o tim dogadjajima", rekao je portparol Tužilaštva BiH Boris Grubešić.
Ni on, ni Tuševljak nisu želeli da potvrde ali ni demantuju demantuju da li je reč o nekadašnjim visokim civilnim i vojnim federalnim funkcionerima poput tadašnjeg vrhovnog komandanta Armije BiH Ejupa Ganića, komandanta Štaba teritorijalne odbrane RBiH Hasana Efendića, zamenika komandanta glavnog štaba Teritorijalne odbrane BiH Jovana Divjaka, ministra unutrašnjih poslova RBiH Jusufa Pušine, kao i komandanta specijalne jedinice MUP-a BiH Dragana Vikića.
Porodice ubijenih vojnika JNA i gradjanskih lica na vojnoj službi već 15 godina insistiraju da nadležni pravosudni organi BiH pokrenu procese i protiv ratnog načelnik Uprave bezbednosti Generalštaba Armije BiH Fikreta Muslimovića, upravnika Centralnog zatvora u Sarajevu Ismeta Bajramovića Ćele, "prvog operativca" Patriotske lige BiH Zaima Backovića zvanog Zagi i drugih lica.
(Srna/MONDO)
