U četvrtak se navršava 15 godina od napada vojnih i paravojnih formacija nekadašnje Republike BiH na kolonu vojnika JNA u Dobrovoljačkoj ulici u Sarajevu, kada su ubijena 42, ranjena 73, a 215 vojnika je zarobljeno ili oteto i kasnije tokom zarobljeništva mučeno i zlostavljano.
U četvrtak se navršava 15 godina od napada vojnih i paravojnih formacija nekadašnje Republike BiH na kolonu vojnika Jugoslovenske narodne armije u Dobrovoljačkoj ulici u Sarajevu.U napadu na kolonu koja se evakuisala iz komande Druge vojne oblasti, ubijena su 42 pripadnika JNA, 73 su ranjena, a 215 ih je zarobljeno ili oteto i kasnije tokom zarobljeništva mučeno i zlostavljano, pokazuju podaci MUP-a Republike Srpske.
U napadu na vojnike JNA učestvovali su pripadnici muslimanske Teritorijalne odbrane, tadašnjeg Ministarstva unutrašnjih poslova BiH, "Zelenih beretki", "Patriotske lige" i drugi.
Prethodno su 2. maja 1992. godine pripadnici vojnih i paravojnih formacija BiH napali Dom JNA u Sarajevu i još nekoliko vojnih punktova u gradu i ubili 14 pripadnika JNA.
Kao odgovor na te napade, vojnici JNA su istog dana na sarajevskom aerodromu zadržali tadašnjeg predsednika Predsedništva BiH Aliju Izetbegovića, koji se u pratnji tadašnjeg potpredsednika Vlade BiH Zlatka Lagumdžije i kćerke Sabine Izetbegović vraćao sa mirovnih pregovora u Lisabonu.
Vojnici JNA zadržavaju Izetbegovića u kasarni u Lukavici nadomak Sarajeva, dok uporedo traju pregovori o bezbednom izvlačenju vojnika JNA iz komande Druge vojne oblasti i drugih opkoljenih kasarni JNA u Sarajevu.
U pregovorima učestvuju tadašnji komandant Druge vojne oblasti JNA general Milutin Kukanjac, komandant snaga Ujedinjenih nacija u BiH (UNPROFOR) kanadski general Luis Mekenzi, član Predsedništva BiH Ejup Ganić i sam Izetbegović.
Nakon što je Izetbegović lično garantovao bezbedan prolaz kolone sa vozilima JNA, kolona u kojoj su se nalazili i Izetbegović i generali Mekenzi i Kukanjac krenula je iz komande Druge vojne oblasti u sarajevskom naselju Bistrik.
Presretnuta je u Dobrovoljačkoj ulici u Sarajevu, gde su, nakon prolaska vozila u kojima su se nalazili Izetbegović i Mekenzi, pripadnici vojnih i paravojnih formacija BiH, uprkos postignutom dogovoru, napali ostatak kolone JNA.
Prema svedočenjima preživelih iy kolone, pripadnici vojnih i paravojnih formacija BiH izvlačili su nenaoružane vojnike, oficire i civilna lica iz vozila JNA i nasumice ih ubijali i ranjavali na ulici.
Još 29. maja 1996. godine tadašnji Centar javne bezbednosti Srpsko Sarajevo podneo je nadležnom tužilaštvu krivičnu prijavu protiv devet lica za koje je postojala osnova sumnje da su u Dobrovoljačkoj ulici počinili krivično delo ratnog zločina i zločina protiv čovečnosti.
Ta krivična prijava dopunjena je 27. aprila 2005. godine, kada je Centar javne bezbednosti Istočno Sarajevo nadležnom tužilaštvu podneo prijavu protiv ukupno 15 lica, za koje postoji sumnja da su počinili krivična dela ratnog zločina protiv ratnih zarobljenika i protivpravnog ubijanja i ranjavanja vojnika i civilnih lica na službi u nekadašnjoj JNA.
Prema prijavi, pouzdano je utvrdjeno da su ta lica, suprotno odluci Predsedništva BiH o povlačenju jedinica JNA sa teritorije BiH, te nepoštujući postignuti sporazum i preuzete obaveze o mirnoj evakuaciji komande Druge vojne oblasti JNA, planirala, pokrenula, naredila, učinila, pripremila i podstrekavala izvršenje navedenih krivičnih dela.
Izveštaj o počinjenim krivičnim delima ratnog zločina u Dobrovoljačkoj ulici u Sarajevu sadrži 45 stranica teksta, 117 dokumenata sa oko 470 stranica, tri fono-zapisa, dva CD-a sa presretnutim razgovorima i dva video-zapisa.
"Istraga, koju vodi Tužilaštvo BiH, dobro napreduje i uskoro se može očekivati podizanje optužnica", izjavio je Tanjugu Radovan Pejić, inspektor posebnog tima MUP-a RS za istrage i dokumentovanje ratnih zločina, koji deluje pri Centru javne bezbednosti Istočno Sarajevo.
I Boris Grubešić, portparol Tužilaštva BiH, potvrdio je Tanjugu da je to Tužilaštvo izdalo naredbu o sprovodjenju istrage u vezi sa krivičnom prijavom o ratnim zločinima počinjenim 2. i 3. maja u Sarajevu i Dobrovoljačkoj ulici. "U toku je prikupljanje informacija i dokaza i saslušanje svedoka", rekao je on.
Ni Grubešić ni Pejić nisu, medjutim, želeli da otkriju imena osumnjičenih.
Tanjug nezvanično saznaje da se u prijavi nalaze imena nekadašnjih visokih političkih, vojnih i policijskih funkcionera BiH Ejupa Ganića, Stjepana Kljujića, Hasana Efendića, Sefera Halilovića, Mustafe Hajrulahovića Talijana (u medjuvremenu preminuo), Alije Delimustafića, Jusufa Pušine, Selima Hadžibajrića, Fikreta Bećirbegovića i Avde Panjete.
U medjuvremenu, u produkciji "Srna filma" o zločinu u Dobrovoljačkoj ulici snimljen je i jednočasovni dokumentarni film "Mesto zločina", koji sadrži ekskluzivne snimke iz 1992. godine, kao i svedočenja generala Mekenzija i preživelih svedoka zločina.
Film, čiji je autor Milovan Pandurević, ponudjen je za prikazivanje Radio-televiziji Srbije, Radio-televiziji RS, te nekolicini privatnih medijskih kuća u RS.
(Таnjug)
