Sudija haškog Tribunala, Danac Frederik Harhof u pismu koje je poslao na 56 adresa, oštro kritikovao taj sud povodom nekoliko presuda srpskim i hrvatskim zvaničnicima, objavio je danski dnevnik BT.
Sudija Harhof ocenjuje da su "duboko zabrinjavajuće" oslobađajuće presude u slučaju hrvatskih generala Ante Gotovine i Mladena Markača, kao i srpskog generala Momčila Perišića i čelnika nekadašnje službe državne bezbednosti Jovice Stanišića i Franka Simatovića.
"Najgora od svega je sumnja da su neke od mojih kolega bile izložene kratkoročnom političkom pritisku koji u potpunosti menja premise za moj rad u službi pravde i mudrosti", navodi sudija Harhof u pismu koje je BT objavio u celini.
Posebno je problematično, po njegovom mišljenju, što iz tih presuda proizilazi da se ubuduće lica na najvišim vojnim i političkim položajima mogu osuditi za pojedinačne ratne zločine samo ako su lično učestvovala u njihovom planiranju ili izvršenju.
Danski sudija je optužio predsednika Tribunala Teodora Merona da je vršio pritisak na druge sudije, izraživši sumnju da je Meron to činio pod uticajem "vojnog establišmenta" SAD i Izraela.
"Da nije neki američki ili izraelski zvaničnik upotrebio svoj uticaj na američkog predsednika suda (u Hagu) kako bi osigurao promenu kursa (Tribunala)?", pita sudija Harhof u pismu, uz procenu da se to možda dogodilo "kada se haška sudska praksa previše približila licima na najvišim vojnim položajima".
(Beta, foto: printscreen)
"Najgora od svega je sumnja da su neke od mojih kolega bile izložene kratkoročnom političkom pritisku koji u potpunosti menja premise za moj rad u službi pravde i mudrosti", navodi sudija Harhof u pismu koje je BT objavio u celini.
Posebno je problematično, po njegovom mišljenju, što iz tih presuda proizilazi da se ubuduće lica na najvišim vojnim i političkim položajima mogu osuditi za pojedinačne ratne zločine samo ako su lično učestvovala u njihovom planiranju ili izvršenju.
Danski sudija je optužio predsednika Tribunala Teodora Merona da je vršio pritisak na druge sudije, izraživši sumnju da je Meron to činio pod uticajem "vojnog establišmenta" SAD i Izraela.
"Da nije neki američki ili izraelski zvaničnik upotrebio svoj uticaj na američkog predsednika suda (u Hagu) kako bi osigurao promenu kursa (Tribunala)?", pita sudija Harhof u pismu, uz procenu da se to možda dogodilo "kada se haška sudska praksa previše približila licima na najvišim vojnim položajima".
(Beta, foto: printscreen)
