Nije normalno da neko bude deset godina u pritvoru međunarodnog tribunala bez presude, priznao haški tužilac Serž Bramerc u SAD.
Glavni tužilac Haškog tribunala Serž Bramerc izjavio je u Vašingtonu da suđenje lideru srpskih radikala nije primer kako međunarodna pravda treba da deluje.
On je na tribini koju je organizovao poznati univerzitet Džordžtaun, rekao da "nije normalno da neko bude deset godina u pritvoru međunarodnog tribunala bez presude".
"Naravno, i Šešelj je učinio sve što je moguće da oteža rad sudu. Sam je sebe predstavljao, tri puta je osuđen zbog otkrivanja identiteta zaštićenih svedoka", dodao je između ostalog Bramerc.
Govoreći o poslednjim oslobađajućim presudama u Hagu, glavni tužilac je rekao da razume frustraciju žrtava, dodajući da je želeo osuđujuće presude u svim slučajevima, počev od Gotovine i Markača, do Stanišića i Simatovića.
"I u slučaju Ramuša Haradinaja smo želeli drugačiji ishod.Svi znamo da je teško sprovesti program zaštite svedoka na Kosovu", kazao je Bramerc.
On je najavio kraj rada Haškog tribunala između 2015. i 2016. godine, ocenujući dvadesetogodišnji rad kao relativno uspešan, ali ne do kraja.
"Učinjeno je dosta, ovo je bio prvi ad hok sud od Nirnberga, ali na pitanje da li možemo danas biti zadovoljni međunarodnom pravdom, odgovor je da ne možemo", ocenio je Bramerc i dodao da u budućnosti očekuje "još manje međunarodne pravde".
On se osvrnuo i na dugogodišnje skrivanje Ratka Mladića i Radovana Karadžića, rekavši da je bilo mnogo prilika da oni budu uhapšeni, naročito dok su bili u BiH, ali međunarodna zajednica nije učinila dovoljno.
"Kasnije se politika štapa i šargarepe pokazala kao najbolja. To su početkom 2001. godine sprovodile SAD, uslovljavajući finansijsku pomoć Srbiji hapšenjem Miloševića, a kasnije je to preuzela Evropska unija uslovljavajući napredak u integracijama hapšenjem preostalih begunaca",istakao je Bramerc.
(Beta, foto arhiva: Beta/Miloš Miškov)
On je na tribini koju je organizovao poznati univerzitet Džordžtaun, rekao da "nije normalno da neko bude deset godina u pritvoru međunarodnog tribunala bez presude".
"Naravno, i Šešelj je učinio sve što je moguće da oteža rad sudu. Sam je sebe predstavljao, tri puta je osuđen zbog otkrivanja identiteta zaštićenih svedoka", dodao je između ostalog Bramerc.
Govoreći o poslednjim oslobađajućim presudama u Hagu, glavni tužilac je rekao da razume frustraciju žrtava, dodajući da je želeo osuđujuće presude u svim slučajevima, počev od Gotovine i Markača, do Stanišića i Simatovića.
"I u slučaju Ramuša Haradinaja smo želeli drugačiji ishod.Svi znamo da je teško sprovesti program zaštite svedoka na Kosovu", kazao je Bramerc.
On je najavio kraj rada Haškog tribunala između 2015. i 2016. godine, ocenujući dvadesetogodišnji rad kao relativno uspešan, ali ne do kraja.
"Učinjeno je dosta, ovo je bio prvi ad hok sud od Nirnberga, ali na pitanje da li možemo danas biti zadovoljni međunarodnom pravdom, odgovor je da ne možemo", ocenio je Bramerc i dodao da u budućnosti očekuje "još manje međunarodne pravde".
On se osvrnuo i na dugogodišnje skrivanje Ratka Mladića i Radovana Karadžića, rekavši da je bilo mnogo prilika da oni budu uhapšeni, naročito dok su bili u BiH, ali međunarodna zajednica nije učinila dovoljno.
"Kasnije se politika štapa i šargarepe pokazala kao najbolja. To su početkom 2001. godine sprovodile SAD, uslovljavajući finansijsku pomoć Srbiji hapšenjem Miloševića, a kasnije je to preuzela Evropska unija uslovljavajući napredak u integracijama hapšenjem preostalih begunaca",istakao je Bramerc.
(Beta, foto arhiva: Beta/Miloš Miškov)
