Stopa nezaposlenosti nove članice oko 20 odsto, nizak standard, "epidemija" političke korupcije i "smeće" kreditni rejting, pišu agencije o novoj članici.
"Dejli mejl" piše da će Hrvatska biti suočena sa novim talasom imigranata, dok je više od 50 odsto mladih u zemlji nezaposleno.
Hrvatska ima populaciju od oko 4,2 miliona ljudi, od kojih ih je čak 20 odsto nezaposleno.
Hrvati će morati da pričekaju još sedam godina da bi mogli da pronađu posao u zemljama EU, zob privremenog ograničenja koje su nametnule mnoge članice.
Iako su brojne reforme provedene, još postoji bojazan zbog visoke stope organizovanog kriminala, piše "Dejli mejl".
I "Ju-Es-Ej tudej" (USA Today) navodi da mnogim Hrvatima nije bilo do slavlja zbog situacije u zemlji.
Mnogi smatraju da je priključivanje EU - korak unazad i svojevrsno ponavljanje istorije i odricanje od teško zarađene slobode.
AFP navodi da je Hrvatska prva zemlja koja ulazi u EU nakon Rumunije i Bugarske, te da će sada biti jedna od najsiromašnijih u celoj Uniji.
Agencija podseća da mnogi evropski političari, iz Nemačke - na primer, nisu prisustvovali proslavi u Zagrebu.
Da je Hrvatska po pitanju korupcije bliža "balkanskoj" Bosni i Hercegovini nego "evropskoj" Sloveniji, konstatuje i bečki dnevnik "Standard".
"Prošla su vremena kada je Ivo Sanader mogao da se busa skupim satovima, a i pored toga postoji korupcija u sada 28-oj članici EU", naglašava list.
Prema indeksu o korupciji Transparensi internešenela, Hrvatska se nalazi na 62 mestu od 176 država, i time daleko lošije je rangirana od susedne države članice EU Slovenije (37) ili Mađarske (46), ali bliže Bosni i Hercegovini (72).
"Podmićivanje je danas suptilnije. Ja to nazivam tihim podmićivanjem", objasnio je listu jedan neimenovani menadžer.
On je istakao da, ako ništa ne napreduje kod ustanova, onda to predstavlja signal da mora "nešto da teče".
Prema njegovim rečima koristi se pozicija moći, dodajući da postoji neravnomerno raspodeljena moć, jer veći deo društva mora da učestvuje u korupciji, a manja elita je drži kao taoca, konstatovao je menadžer.
Posebno poreske ustanove u Hrvatskoj, kako ističe "Standard" su poznate po netransparentnosti.
List podseća da su na političkom nivou usvojeni zakoni, na primer onaj o transparetnijem finansiranju stranaka.
