To ostaje sastavni deo hrvatskih obaveza prema EU ali sada i obaveza same EU, jer onog trenutka kada članica ulazi u Uniju ljudska, manjinska ili povratnička prava postaju dobrim delom i obaveze EU.

Pupovac je ocenio da je izuzetno dobro što je predsednik Srbije Tomislav Nikolić učestvovao na svečanosti u Zagrebu povodom ulaska Hrvatske u EU i da je dobro što će se u dogledno vreme sresti s predsednikom Ivom Josipovićem.

"To je od velike važnosti za odnose dveju zemalja, ali i za evropsku budućnost celog regiona, pre svega i za otklanjanje nasleđa prošlosti, jer dvojica aktuelnih predsednika to ne samo da treba da učine, nego i mogu", rekao je Pupovac u intervjuu "Novostima".

"Koliko su njihove biografije do juče bile viđene kao prepreka za to, danas ih treba gledati kao stimulaciju i pozitivnu pretpostavku za prevladavanje političkih razlika između Hrvatske i Srbije", istakao je on.

Pupovac je naglasio da su prioritetne teme koje Srbija i Hrvatska treba da reše pitanje nestalih osoba, Hrvata i Srba, povratak izbeglica i njihovih prava, granice, suđenje za ratne zločine i tužbe za genocid.

To je i nastavak regionalne saradnje, ali i nastavak procesa širenja EU na ostatak zapadnog Balkana ili jugoistoka Evrope.

"Od Hrvatske i Srbije se očekuje da doprinesu i stabilizaciji prilika u BiH. Zbog svega hrvatska i srpska politika stoje pred ozbiljnim istorijskim poslom", smatra on.

Pupovac je rekao da jačanje antisrpske kampanje i antisrpskih stavova pokazuje da postoje snage koje, nakon pristupanja Hrvatske EU, kažu - "mi možemo po svom".

"To je ozbiljan problem, koji je zasad samo naš, ali bi brzo mogao da postane i evropski problem", smatra Pupovac.

Na primedbu da se iz političkih krugova čuju opravdanja da takve pojave postoje i u drugim evropskim državama, Pupovac je odgovorio da je Hrvatska specifična zemlja kada je posredi srpsko pitanje.

"Odustajanje od politike tolerancije prema manjinama, obnavljanje animoziteta, ratnih retorika, zahteva za poništenje stečenih prava... ozbiljno narušavaju procese u regionu", rekao je on.

U trenutku kada Srbija treba da primeni sporazum iz Brisela, a Srbi na Kosovu moraju da primene novu realnost za svoj život, u Hrvatskoj neke grupacije kažu - "mi smo došli u Evropsku uniju i možemo po starom", dodao je Pupovac.

On smatra da je to narušavanje poverenja i kredibiliteta onih koji su pomogli da se situacija u Hrvatskoj normalizuje, a to su EU, Amerika i druge zemlje u svetu.

On smatra da su i Hrvatska i Srbija napravile teške greške kada su podnele tužbe za genocid i da bi voleo da tužbe mogu da se povuku, ali bi trebalo ispuniti bar neke uslove, kao što je pitanje nestalih i izbeglička prava.

"Potrebno je imati političku snagu za to, a nisam siguran da je ta snaga dovoljno ravnomerno raspoređena u Hrvatskoj i Srbiji. Volje i spremnosti ima, ali je snage sve manje, barem u Hrvatskoj. Bojim se da će to ostati i biti prepušteno međunarodnom sudu pravde i dalje će da komplikuje odnose dveju država", kazao je Pupovac.

Na pitanje mogu li Srbi u Hrvatskoj računati i na fondove EU, on je odgovorio da mogu, ako se izbore za to.

"Za to se pripremamo, a sada je potrebno jačati kapacitet opština i svest da država mora da ima poseban razvojni obzir prema područjima gde žive i Srbi. Ali, treba da lobiramo i u Briselu, pa ako se sve poklopi, Srbi, ali i svi drugi koji žive na tim područjima, mogu da imaju značajnu korist", rekao je Pupovac.