Haški tribunal za ratne zločine doneo je odluku da u slučaj protiv bivšeg lidera bosanskih Srba Radovana Karadžića vrati optužnicu za genocid u sedam bosanskih opština.
Žalbeno veće "poništava oslobađajuću presudu Pretresnog veća Karadžiću za genocid u opštinama po tački jedan optužnice i vraća na snagu optužbe protiv Karadžića po tački jedan optužnice", izjavio je predsedavajući Zzalbenog veća, sudija Teodor Meron, čitajući sažetak presude.
Predmet se, prema njegovim rečima, vraća Pretresnom veću na dalje postupanje.
Konačna međupresuda Karadžiću izrečena je na 18. godišnjicu zločina u Srebrenici.
Prvostepeno veće je u junu prošle godine oslobodilo Karadžića po tački optužnice za genocid nad muslimanima i Hrvatima u opštinama Bratunac, Foča, Ključ, Prijedor, Sanski Most, Vlasenica i Zvornik, u periodu od 31. marta 1992. do 31. decembra 1992. godine. Karadžiću se, posle te odluke, sudilo po preostalih 10 tačaka optužnice, uključujući onu za genocid u Srebrenici.
Tužilaštvo je bilo podnelo žalbu po četiri osnove na presudu Veća, koje je kao obrazloženje bilo navelo da optužba nije uspela da dokaže da su snage bosanskih Srba pokušale da muslimane i Hrvate "unište u potpunosti ili delimično kao etničke grupe", što je uslov za genocid.
Žalbeno veće je delimično odobrilo tri žalbene osnove tužilaštva, rekao je sudija Meron i dodao da Žalbeno veće smatra da je prvostepeno veće pogrešilo kada je zaključilo da nema dovoljno dokaza da su Karadžić i drugi navodni učesnici zajedničkog zločinačkog poduhvata imali genocidnu nameru.
Meron je podsetio da je Pretresnom veću bio predočen dokaz da je na sastancima s Karadžićem "odlučeno da jedna trećina muslimana bude pobijena, jedna trećina pokrštena u pravoslavnu veru, a da će jedna trećina svojevoljno otići", što bi, kako je navedeno u saopštenju Tribunala, značilo da će svi muslimani nestati iz Bosne.
Žalbeno veće je u presudi navelo i da je bivši lider bosanskih Srba navodno izjavio da mu je cilj da se bosanski Srbi "reše neprijatelja u sopstvenoj kući - Hrvata i muslimana i da više ne budu s njima u istoj državi", kao i da je bivši komandant VRS Ratko Mladić navodno rekao da je njemu stalo da muslimani "potpuno nestanu".
Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik smatra da odluka Žalbenog vijeća Haškog tribunala pokazuje da je Tribunal politički sud, što su ranije potvrdili i neki njegovi članovi.
"Ne treba ništa da iznenađuje od onih koji imaju političke naloge za takve stvari", rekao je Dodik Srni.
Predsednik je naveo da ovakva današnja odluka Žalbenog vijeća govori o dignitetu haškog suda, koji u jednom procesu dio optužnice odbaci, a u drugom tu istu optužbu vrati.
"Viđeli smo razne nelogičnosti, kao što su oslobađanja nakon prvostepene osude od 25 godina", podsetio je Dodik.
On je zaključio da je iluzorno bilo šta govoriti o Haškom sudu.
I Goran Petronijević, šef Karadžićevog pravnog tima ocenjuje da današnja odluka ima političku pozadinu i da je sigurno uslovljena važnošću današnjeg datuma za Bošnjake u BiH.
Petronijević je rekao Srni da je zatečen takvom odlukom, koja nema veze ni sa zakonom, ni sa pravdom i dodao da pretpostavlja da su na ishod odluke uticale političke okolnosti na međunarodnoj sceni.
"Odluka kao što je ova može da bude donesena samo zbog nekih dešavanja na međunarodnoj političkoj sceni i interesa. Moram da pogledam obrazloženje presude i da počnemo pripremati odbranu i u ovom delu", istakao je Petronijević.
On je konstatovao da nikako nije slučajno da je ova kontroverzna oduka donesena upravo danas, kada se obeležava 18 godina stradanja Bošnjaka u Srebrenici.
"Uopšte nije slučajno. Sve odluke koje su donesene na štetu Srba uvek su donesene nekim povodom ili nekim datumom", zaključio je Petronijević.
Tužilaštvo tereti Karadžića za genocid u Srebrenici, progon muslimana i Hrvata širom BiH, terorisanje stanovništva Sarajeva kampanjom artiljerijskih i snajperskih napada i uzimanje za taoce pripadnika mirovnih snaga UN u periodu od 1992. do 1995. godine.
Posle višegodišnjeg bekstva, bivši predsednik RS uhapšen je u julu 2008. godine u Srbiji i izručen Tribunalu.
Suđenje mu je počelo 26. oktobra 2009. godine.
