Delegacija HDZ-a na čelu sa šefom stranke Ivom Sanaderom položila je venac na grob Franje Tudjmana na zagrebačkom groblju Mirogoj povodom 85. godišnjice rodjenja prvog hrvatskog predsednika Franje Tudjmana. Vence su, odvojeno, položili i članovi njegove porodice i veteranskih udruženja.
Delegacija HDZ-a na čelu sa šefom stranke Ivom Sanaderom položila je venac na grob Franje Tudjmana na zagrebačkom groblju Mirogoj povodom 85. godišnjice rodjenja prvog hrvatskog predsednika Franje Tudjmana. Vence su, odvojeno, položili i članovi njegove porodice i veteranskih udruženja.Jedna delegacija HDZ položila je venac na bistu ispred Tudjmanove rodne kuće u selu Veliko Trgovišće u Hrvatskom Zagorju, gde će biti predstavljen i projekt obnove škole koju je pohadjao Tudjman.
Tudjman je rodjen 14. maja 1922. godine. Završio je srednju trgovačku školu, a tokom NOB u Zagorju se priključuje partizanima u 10. korpusu, gde je bio obaveštajni oficir.
Nakon rata otišao je na usavršavanja i napravio karijeru u JNA, gde došao do čina generala, ali je tokom pedesetih otišao iz vojske i 1961. u Zagrebu osnovao Institut za istoriju radničkoga pokreta, čiji direktor ostaje do 1967. kada je sklonjen zbog nacionalizma i umanjivanja ustaških zločina, pre svega u Jasenovcu, gde je, po njemu, ubijeno tek 30.000 ljudi. Do kraja osamdesetih on je disident i druži se s predstavnicima emigracije.
Prilikom osnivanja HDZ-a 1989. godine on se svojevrsnim pučem probio do čelnog mesta, istisnuvši Marka Veselicu, a zahvaljujući njegovoj retorici, HDZ biva označen kao stranka opasnih namera.
Pobedom HDZ-a na izborima u proleće 1990. godine on postaje prvo predsednik predsedništva, a onda i predsednik Hrvatske i učestvuje u svim ratnim aktivnostima, u šta je uključeno i dogovaranje s liderom bosanskih muslimana Alijom Izetbegovićem i predsednikom Srbije i SRJ Slobodanom Miloševićem.
U toku njegove vlasti Hrvatska je ostvarila "konačno rešenje srpskog pitanja". Na područje Krajine se vratio tek manji deo onih koji su 1995. izbegli iz nje u "Oluji".
Nakon rata njegov je režim sve autoritarniji, a karakteriše ga i lopovska privatizacija i pljačka. On sam je rekao da u Hrvatskoj treba stvoriti 200 bogatih porodica. Kad se krajem 1996. javnost pobunila protiv moguće privatizacije radija 101 i oko 70.000 ljudi izišlo na trg, on je iz SAD, gde je bio na lečenju od raka, naredjivao da se policija silom razračuna s njima, ali je tadašnji ministar unutrašnjih poslova Ivan Jarnjak odbio da to izvrši. Ipak, policija se surovo obračunavala sa učesnicima radničkih štrajkova, kao i s onima koji su nastojali da se očuvaju neke antifašističke tradicije, kao npr. ime Trga žrtava fašizma, koji je preimenovan u Trg hrvatskih velikana.
Tudjman se poslednji put pojavio u javnosti krajem oktobra 1999, kada je smještan u bolnicu, gde je 10. decembra službeno objavljena njegova smrt, što je bio jedan od faktora koji su na trećejanuarskim izborima 2000. omogućili smenu HDZ-a s vlasti, jer je bilo indicija da bi se on suprotstavio pobedi opozicije.
Učinio je to 1997, kad je opozicija pobedila na loklanim izborima u Zagrebu, ali skupština nije konstituisana sve dok HDZ nije uspeo da kupi dvojicu većnika i tako obezbedi većinu. Koliko je bio ugled njegovog režima svedoči i činjenica da je Hrvatska bila pod tihim političkim sankcijama, a na njegovoj sahrani od stranih državnika pojavio se samo turski predsednik.
(Tanjug; foto Jutarnji list)
