Tačno 15 godina posle masakra vojnika JNA koji su se na početku rata u BiH povlačili iz Tuzle, Tužilaštvo za ratne zločine otvorilo je istragu protiv bivšeg člana Kriznog štaba Službe javne bezbednosti u Tuzli Ilije Jurišića, koji je osumnjičen da je naredio napad na "tuzlansku kolonu".
Tačno 15 godina posle masakra vojnika JNA koji su se na početku rata u BiH povlačili iz Tuzle, Tužilaštvo za ratne zločine otvorilo je istragu protiv bivšeg člana Kriznog štaba Službe javne bezbednosti u Tuzli Ilije Jurišića. On je osumnjičen da je naredio napad na "tuzlansku kolonu", u kojem je ubijeno oko 200 vojnika i oficira, iako se tačan broj ni danas ne zna - a zasad je identifikovano njih 89.
Tužilac za ratne zločine Vladimir Vukčević potvrdio je da je Jurišić uhapšen na aerodromu u Beogradu, kada je pokušao da se ukrca na avion za Nemačku.
U napadu na nebranjeni deo 92. motorizovane brigade JNA prekršena su pravila medjunarodnog prava jer je dogovoreno mirno izvlačenje jedinice. Snimak napada pogledajte OVDE.
Po Vukčevićevim rečima, pripadnici Armije BiH izvršili su i zločine nad ranjenim i zarobljenim vojnicima, od kojih mnogi nikada nisu pronadjeni. Tužilac nije mogao da precizira ukupan broj poginulih, ali je dodao a je 89 žrtava identifikovano.
Tužilac je dodao da je taj predmet "nasledjen" od ugašenog Vojnog tužilaštva 2004. godine i dodao da "nijedan zločinac ne može da bude siguran da ga neće stići ruka pravde". On nije želeo da odgovori koliko je ljudi osumnjičeno za taj ratni zločin, ali je dodao da će se Jurišiću suditi u Srbiji, a ne u Sarajevu i da će mu biti zagarantovana sva procesna prava.
Vučević je rekao i da tadašnji gradonačelnik Tuzle Selim Bešlagić nije osumnjičen za učešće u tom zločinu.
Slučaj "tuzlanske kolone" objedinjuje dva dogodjaja koja su se desila 15. maja 1992. godine - napad iz zasede na vojnike JNA koji su se nenaoružani povlačili iz tog grada i napad na obližnje mesto Banovići i zarobljavanje i mučenje oko 800 srpskih civila.
Povodom obeležavanja godišnjice stradanja pripadnika JNA, predsednik Republike Srpske Milan Jelić zatražio je od organa pravosudja i tužilaštva u RS i BiH da provedu efikasnu istragu kako bi bila utvrdjena istina i kažnjeni izvršioci gnusnog zločina od pre 15 godina.
"Danas odajemo počast nevino stradalim vojnicima i starešinama JNA koji su pre 15 godina zločinački i mučki ubijeni prilikom povlačenja iz tuzlanske kasarne Husinska buna", rekao je Jelić na gradskom groblju "Pučile" u Bijeljini.
Jelić je naglasio da organi i institucije RS i BiH duguju odgovor porodicama poginulih vojnika, starešina i civila, koji su "zverski mučeni i ubijeni", s obzirom da se o njihovoj sudbini i identitetu još ništa pouzdano ne zna. "Sveta i ljudska obaveza i odgovornost svih u RS jeste da se brinu o porodicama poginulih i ranjenih, da im omoguće da rade, te da nadju način da pomognu svima kojima je nanesena materijalna i duševna bol u proteklim verskim i nacionalnim sukobima u BiH", naglasio je Jelić.
On je ocenio da su u slučaju "tuzlanske kolone" predstavnici tadašnje opštinske vlasti u Tuzli, Teritorijalne odbrane i "zelenih beretki" prekršili ne samo dogovor o povlačenju, već i načela medjunarodnog ratnog i humanitarnog prava.
Posle jednomesečne blokade jedinice JNA u kasarni "Husinska buna" u Tuzli gradske vlasti su, na čelu sa ratnim gradonačelnikom Selimom Bešlagićem, obećali da će konvoj od oko 200 motornih vozila sa 600 vojnika bivše JNA propustiti da bez incidenta prodju kroz Tuzlu na putu prema Srbiji. To obećanje, medjutim, nisu ispunili.
Predsednik Regionalnog udruženja izbjeglih i raseljenih Bijeljina, Ugljevik, Lopare i Janja Veljko Stevanović pozvao je bivšeg predsednika Skupštine opštine Tuzla Selima Bešlagića da ponovo okupi svoj ratni Krizni štab i da konačno javnosti i porodicama poginulih u Tuzlanskoj koloni 15. maja 1992. saopšti gde su kosti ubijenih.
Vojno tužilaštvo u Beogradu podnelo je krajem 1995. godine krivičnu prijavu protiv 59 lica za zločine počinjene nad vojnicima u tuzlanskoj koloni medju kojima su tadašnji gradonačelnik Selim Bešlagić, predsednik okruga Izet Hadžić, komandant Štaba TO Enver Dalibegović i načelnik Centra bezbednosti Budimir Nikolić, te oficiri u tuzlanskom garnizonu JNA Željko Knez, Sead Delić i Nihad Livadić.
(agencije/MONDO)
Tužilac za ratne zločine Vladimir Vukčević potvrdio je da je Jurišić uhapšen na aerodromu u Beogradu, kada je pokušao da se ukrca na avion za Nemačku.
U napadu na nebranjeni deo 92. motorizovane brigade JNA prekršena su pravila medjunarodnog prava jer je dogovoreno mirno izvlačenje jedinice. Snimak napada pogledajte OVDE.
Po Vukčevićevim rečima, pripadnici Armije BiH izvršili su i zločine nad ranjenim i zarobljenim vojnicima, od kojih mnogi nikada nisu pronadjeni. Tužilac nije mogao da precizira ukupan broj poginulih, ali je dodao a je 89 žrtava identifikovano.
Tužilac je dodao da je taj predmet "nasledjen" od ugašenog Vojnog tužilaštva 2004. godine i dodao da "nijedan zločinac ne može da bude siguran da ga neće stići ruka pravde". On nije želeo da odgovori koliko je ljudi osumnjičeno za taj ratni zločin, ali je dodao da će se Jurišiću suditi u Srbiji, a ne u Sarajevu i da će mu biti zagarantovana sva procesna prava.
Vučević je rekao i da tadašnji gradonačelnik Tuzle Selim Bešlagić nije osumnjičen za učešće u tom zločinu.
Slučaj "tuzlanske kolone" objedinjuje dva dogodjaja koja su se desila 15. maja 1992. godine - napad iz zasede na vojnike JNA koji su se nenaoružani povlačili iz tog grada i napad na obližnje mesto Banovići i zarobljavanje i mučenje oko 800 srpskih civila.
"Dan pobede" u Tuzli, parastos žrtvama u Bijeljini
U Federaciji BiH obeležen je "Dan pobede patriota Tuzle u bici na Brčanskoj Malti" i godišnjica formiranja Prve tuzlanske brigade, a u Republici Srpskoj - 15. godišnjica stravičnog masakra. Paljenjem sveća i polaganjem venaca na bijeljinskoj spomen kosturnici u utorak je služen parastos nastradalim vojnicima JNA.Povodom obeležavanja godišnjice stradanja pripadnika JNA, predsednik Republike Srpske Milan Jelić zatražio je od organa pravosudja i tužilaštva u RS i BiH da provedu efikasnu istragu kako bi bila utvrdjena istina i kažnjeni izvršioci gnusnog zločina od pre 15 godina.
"Danas odajemo počast nevino stradalim vojnicima i starešinama JNA koji su pre 15 godina zločinački i mučki ubijeni prilikom povlačenja iz tuzlanske kasarne Husinska buna", rekao je Jelić na gradskom groblju "Pučile" u Bijeljini.
Jelić je naglasio da organi i institucije RS i BiH duguju odgovor porodicama poginulih vojnika, starešina i civila, koji su "zverski mučeni i ubijeni", s obzirom da se o njihovoj sudbini i identitetu još ništa pouzdano ne zna. "Sveta i ljudska obaveza i odgovornost svih u RS jeste da se brinu o porodicama poginulih i ranjenih, da im omoguće da rade, te da nadju način da pomognu svima kojima je nanesena materijalna i duševna bol u proteklim verskim i nacionalnim sukobima u BiH", naglasio je Jelić.
On je ocenio da su u slučaju "tuzlanske kolone" predstavnici tadašnje opštinske vlasti u Tuzli, Teritorijalne odbrane i "zelenih beretki" prekršili ne samo dogovor o povlačenju, već i načela medjunarodnog ratnog i humanitarnog prava.
Posle jednomesečne blokade jedinice JNA u kasarni "Husinska buna" u Tuzli gradske vlasti su, na čelu sa ratnim gradonačelnikom Selimom Bešlagićem, obećali da će konvoj od oko 200 motornih vozila sa 600 vojnika bivše JNA propustiti da bez incidenta prodju kroz Tuzlu na putu prema Srbiji. To obećanje, medjutim, nisu ispunili.
Predsednik Regionalnog udruženja izbjeglih i raseljenih Bijeljina, Ugljevik, Lopare i Janja Veljko Stevanović pozvao je bivšeg predsednika Skupštine opštine Tuzla Selima Bešlagića da ponovo okupi svoj ratni Krizni štab i da konačno javnosti i porodicama poginulih u Tuzlanskoj koloni 15. maja 1992. saopšti gde su kosti ubijenih.
Vojno tužilaštvo u Beogradu podnelo je krajem 1995. godine krivičnu prijavu protiv 59 lica za zločine počinjene nad vojnicima u tuzlanskoj koloni medju kojima su tadašnji gradonačelnik Selim Bešlagić, predsednik okruga Izet Hadžić, komandant Štaba TO Enver Dalibegović i načelnik Centra bezbednosti Budimir Nikolić, te oficiri u tuzlanskom garnizonu JNA Željko Knez, Sead Delić i Nihad Livadić.
(agencije/MONDO)
