U samicama hrvatskih zatvora muče zatvorenike veštačkim svetlom i vezivanjem ruku i nogu.
U zatvorskim samicama nema sanitarnog čvora ni dnevnog svetla, pa je veštačko upaljeno i danju i noću što otežava orijentaciju u vremenu i spavanje, a može imati i štetni uticaj na metalno zdravlje, stoji u prvom izveštaju.
Utvrđeno je, naime, kako se nad zatvorenicima smeštenim u samicama sprovodi pojačan nadzor "vezivanjem ruku , a po potrebi i nogu lisicama ili remenjem".
Sumnjalo se, kako se navodi, u zakonitost sprovođenja mere smeštaja zavorenika u samice u kojoj zatvorenik ne može biti smešten duže od 48 sati jednokratno, s tim da je tu meru moguće ponavljati s određenim prekidima.
U zagrebačkom zatvoru, na primer, postoje tri samice od oko osam kvadratnih metara i one se u celosti prekrivene strunjačama, a radi vizualnog nadzora od zatvorenika se traži da stalno borave "u drugoj polovini prostorije, što im ograničava kretanje unutar ionako malog prostora", navodi se u izveštaju Kancelarija hrvatske žastitnice građana, piše riječki "Novi list".
Izveštaj pod nazivom Nacionalni preventivni mehanizam (NPM) nastao je, kako se navodi, na osnovu međunarodnih propisa i ovlašćenja ombudsmana za praćenje stanja ljudski prava u ustanovama u kojima borave zatvorenici, odnosno pritvorske jedinice ili domovima za psihički bolesne osobe.
Sudeći prema prvom izveštaju, prošslog leta situacija je najlošija u pravosudnom sistemu.
I saradnja sa Ministarstvom pravosuđa je, kako se navodi, veoma loša, jer ne samo da taj resor nije preduzeo mere povodom upućenih preporuka, nego ombudsmanu nije dostavilo tražene podatke, navodi se u izveštaju.
"Nakon obilaska, uzimajući u obzir ozbiljnost utvrđenog stanja koje može ukazivati na postojanje neljudskog postupanja, članovi NPM-a dali su usmenu preporuku za hitnu izmenu postojećeg načina sprovođenja mera smeštaja u posebno osiguranom prostoru bez opasnih stvari i kumulativne primene vezivanja", navodi se u izveštaju u kome se napominje da nikom nije bilo jasno da li se zatvorenici u samicama vezuju iz bezbednosnih ili medicinskih razloga, odnosno ima li takva mera preventivni karakter.
Navodi se i da je u osiječkom zatvoru, na primer, uočen pokušaj ublažavanja negativnog učinka prenatrpanosti za čak više od 160 odsto, što dodatno otežava uslove smeštaja zatvorenika tokom letnjih meseci zbog visokih temperature.
Stoga je preporučeno da se zatvorenicima omogući duži boravak na svežem vazduhu, hodniku, ali češća tuširanja, s tim da je primećeno da prostor između tuševa treba da bude pregrađen.
Uočeno je, takođe, da zatvorskim ustanovama nedostaje medicinsko osoblje, pa zatvorenicima terapiju tokom vikenda dele zatvorska policija.
