Odbrana Ratka Mladića tvrdila je, pred Haškim tribunalom, da su u masovnim grobnicama povezanim za Srebrenicom bili pokopani i muslimanski borci stradali pri nasilnom proboju iz enklave u julu 1995.
Na insistiranje branioca Branka Lukića da ne može isključiti mogućnost da su u grobnicama bili i stradali u borbama, Haglund je odgovorio: "Moguće je, ali ja za to ne znam".
U ekspertskom izveštaju, Haglund je izložio rezultate ekshumacija masovnih grobnica u Cerskoj, Orahovcu i na vojnoj farmi Branjevo, precizirajući koliko je tela, poveza za oči i žičanih ligatura za
ruke pronađeno.
Bivši komandant VRS, general Mladić (70), optužen je za genocid nad oko 7.000 muslimanskih muškaraca iz Srebrenice koje je VRS streljala u danima pošto je 11. jula 1995. zauzela tu enklavu pod zaštitom UN u istočnoj Bosni.
Po optužnici i ranijim presudama, na farmi Branjevo srpske snage su do 16. jula 1995. ubile oko 1.200 Muslimana, a u Orahovcu 14. jula njih oko 1.000.
Kraj puta u Cerskoj, streljano je 150 zarobljenika iz Srebrenice, dovezenih u pet autobusa. U optužnici piše i da je VRS tela mnogih žrtava iz primarnih grobnica u jesen 1995. premestila u brojne sekundarne grobnice u pokušaju da prikrije zločin.
Mladićev advokat Lukić predočio je svedoku da su dve od ekshumiranih osoba u Cerskoj i na farmi Branjevo, po spiskovima Armije BiH, poginule 1994.
Ekspert tužilaštva uzvratio je da se nije bavio identifikacijom žrtava, ali da su, po njegovim nalazima, sve žrtve "ubijene u isto vreme".
Ukoliko je neka žrtva bila identifikovana u obdukcionim nalazima, to je, po svedoku, značilo da je kod tela pronađen lični dokument.
Govoreći o grobnici u Cerskoj, iz koje je ekshumirao 150 tela, od kojih je 149 bilo usmrćeno hicima, Haglund je kazao da se "ti ljudi nisu borili, oni su tu bili ubijeni".
Upitan da li je "iskopao ijednog poginulog u borbi", Haglund je odgovorio da nije, "osim ako su te osobe bile u borbi, pa su dodate u grobnice u kojima su bili ubijeni ljudi".
