Falsifikovanje istorije kroz djačke udžbenike nije strano nijednoj od novonastalih država bivše SFRJ. Istina o prošlosti u nekim državama je potpuno preobražena, a autori su ponekad samo puki izvršioci vladajuće ideologije, pokazuje mini istraživanje ''Blica“.
Makedonija
Raspad SFRJ je, na primer, u Makedoniji obradjen u 12 redova teksta i deo je lekcije o samostojnosti koja se uči u osmom razredu.
„Ustav iz 1974. s jakim konfederativnim elementima nije zadovoljavao ni konfederaliste ni centraliste. Nesrpski narodi su tražili konfederativno uredjenje zemlje, a Srbi su se zalagali za takozvanu modernu federaciju, odnosno centralizaciju i srpsku dominaciju u Jugoslaviji. Sudar izmedju srpskog nacionalizma i hegemonizma i tendencije za nacionalnu i ekonomsko-političku emancipaciju nesrpskih naroda je osnovni razlog raspada druge Jugoslavije. Srbija, sa Slobodanom Miloševićem na čelu, pokušala je silom da nametne svoju volju. Na ovu silu, medjutim, nesrpski narodi su takodje odgovorili silom“, piše u makedonskom udžbeniku.
Deo o Hrvatskoj počinje i završava se ovim rečima: „Hrvatska, s Franjom Tudjmanom na čelu, uspela je poraziti srpske sile u pokušaju da radikalno reše srpsko manjinsko pitanje u Hrvatskoj“. Što se tiče Bosne, navodi se da je posle dugogodišnjeg krvavog rata država organizovana na etničkom kantonalnom principu od dve federalne jedinice. Učesnici rata i Dejton se i ne pominju.
Srbija
Udžbenici iz istorije u Srbiji su menjani dva puta: 1993, u jeku rata u Bosni i Hercegovini, i posle pada Miloševića s vlasti 2000. U oba slučaja motivi za promenu udžbenika bili su politički.
Jugoslovenstvo je prikazano kao nešto što ''s nama“ nema skoro nikakve veze. U novijem udžbeniku za osmi razred osnovne škole, objavljenom 2005. tumačenje ujedinjenja naziva se „pripajanje južnoslovenskih krajeva Austrougarske srpskoj državi“. Autori udžbenika, iako im to nije posao, stavljaju se na stranu rešenja koje odgovara konceptu velike Srbije. Radi toga uneli su u tekst udžbenika mit o tome da je tajnim Londonskim ugovorom izmedju sila Antante i Italije iz aprila 1915. Srbiji nudjena takozvana velika Srbija koja bi se pružala južno od Zadra i izlazila na Jadransko more, iako toga u Londonskom ugovoru nema.
Hrvatska
Djaci uče da je hrvatski narod ''vekovima bio okružen neprijateljima i ugrožen od drugih naroda, najčešće Madjara, Mlečana, Austrijanaca, Turaka, Francuza, Talijana, a nakon raspada SFRJ, i od Srba, Crnogoraca i Bošnjaka“. Nema nijednog istorijskog dokumenta u kojem bi se iznosile druge činjenice i drukčiji pogled na istorijske dogadjaje.
U udžbeniku istorije za 4. razred gimnazije o zločinima ustaških vlasti govori se u samo pet redova teksta, a o Jasenovcu konstatuje da je bio ''najveći i po zlu glasu najpoznatiji koncentracijski logor“. Na dvadeset puta većem prostoru i pod posebnim naslovom govori se ''o partizanskim zločinima tokom rata i neposredno nakon njega“.
Poslednja poglavlja tog udžbenika istorije bave se ''raslojavanjem socijalističke Jugoslavije“ i ''nastankom samostalne i suverene hrvatske države“, zatim ratom u Hrvatskoj, ''velikosrpskom agresijom u BiH“, oslobadjanjem okupiranih krajeva i krajem rata u Hrvatskoj. Nigde se ne spominju zločini nad srpskim civilima u ''Bljesku“ i ''Oluji“ i nakon njih, kao ni drugi zločini nad srpskim civilima od 1991. do 1995. godine.
Crna Gora
Udžbenici za osnovne i srednje obrazovanje u Crnoj Gori izmenjeni su pre četiri godine. Autori pojedinih udžbenika su crnogorski stručnjaci, a za neku literaturu su, tvrde u Zavodu za udžbenike, angažovani autori iz Srbije. Pored Crne Gore, najviše se prati srpska istorija. U udžbenicima nisu izostavljeni Nemanjići, osnivanje jedne od najstarijih mitropolija SPC, Crnogorsko-primorske, srpski ustanci pod Karadjordjem, period vladavine Obrenovića...
Federacija BiH i RS
Sadržaji udžbenika istorije u entitetima Bosne i Hercegovine su različiti, pa u Federaciji BiH uglavnom potenciraju prošlost koja je bliska Bošnjacima i islamskoj zajednici, dok je u RS pažnja posvećena istoriji Srba i Srbije. Istoričar Zoran Pejašinović, medjutim, objašnjava da i takvo različito štampanje knjiga izaziva problem jer su u udžbenicima istorije FBiH mnoge činjenice iskrivljene.
"U udžbenicima FBiH se spominje referendum održan pred sami rat po kojem je BiH postala medjunarodno priznata država. Tako se spominje da je 98 odsto gradjana izašlo na glasanje, a prećutkuje se da je srpski narod bojkotovao ovaj referendum", objašnjava Pejašinović.
Jedan od primera iskrivljenih činjenica je udžbenik istorije za četvrti razred gimnazije štampan u Sarajevu, u kojem se ne spominje Jasenovac, holokaust, ni teška sudbina za šest miliona Jevreja. U njemu piše o životu Bosne u Drugom svetskom ratu i stradanju bosanskog stanovništva. Deca uče o genocidnim četnicima i četničkoj ideologiji i zastupljeni su ratovi u Evropi. Istovremeno, u udžbenicima FBiH najčešće se stvara slika o bosanskohercegovačkoj državnosti i kada za to nema osnova. Tako se spominje da se u Kraljevini Jugoslaviji tretira BiH, iako tada nije bilo nikakvih pokrajina ni autonomija.
(MONDO)
Makedonija
Raspad SFRJ je, na primer, u Makedoniji obradjen u 12 redova teksta i deo je lekcije o samostojnosti koja se uči u osmom razredu.
„Ustav iz 1974. s jakim konfederativnim elementima nije zadovoljavao ni konfederaliste ni centraliste. Nesrpski narodi su tražili konfederativno uredjenje zemlje, a Srbi su se zalagali za takozvanu modernu federaciju, odnosno centralizaciju i srpsku dominaciju u Jugoslaviji. Sudar izmedju srpskog nacionalizma i hegemonizma i tendencije za nacionalnu i ekonomsko-političku emancipaciju nesrpskih naroda je osnovni razlog raspada druge Jugoslavije. Srbija, sa Slobodanom Miloševićem na čelu, pokušala je silom da nametne svoju volju. Na ovu silu, medjutim, nesrpski narodi su takodje odgovorili silom“, piše u makedonskom udžbeniku.
Deo o Hrvatskoj počinje i završava se ovim rečima: „Hrvatska, s Franjom Tudjmanom na čelu, uspela je poraziti srpske sile u pokušaju da radikalno reše srpsko manjinsko pitanje u Hrvatskoj“. Što se tiče Bosne, navodi se da je posle dugogodišnjeg krvavog rata država organizovana na etničkom kantonalnom principu od dve federalne jedinice. Učesnici rata i Dejton se i ne pominju.
Srbija
Udžbenici iz istorije u Srbiji su menjani dva puta: 1993, u jeku rata u Bosni i Hercegovini, i posle pada Miloševića s vlasti 2000. U oba slučaja motivi za promenu udžbenika bili su politički.
Jugoslovenstvo je prikazano kao nešto što ''s nama“ nema skoro nikakve veze. U novijem udžbeniku za osmi razred osnovne škole, objavljenom 2005. tumačenje ujedinjenja naziva se „pripajanje južnoslovenskih krajeva Austrougarske srpskoj državi“. Autori udžbenika, iako im to nije posao, stavljaju se na stranu rešenja koje odgovara konceptu velike Srbije. Radi toga uneli su u tekst udžbenika mit o tome da je tajnim Londonskim ugovorom izmedju sila Antante i Italije iz aprila 1915. Srbiji nudjena takozvana velika Srbija koja bi se pružala južno od Zadra i izlazila na Jadransko more, iako toga u Londonskom ugovoru nema.
Hrvatska
Djaci uče da je hrvatski narod ''vekovima bio okružen neprijateljima i ugrožen od drugih naroda, najčešće Madjara, Mlečana, Austrijanaca, Turaka, Francuza, Talijana, a nakon raspada SFRJ, i od Srba, Crnogoraca i Bošnjaka“. Nema nijednog istorijskog dokumenta u kojem bi se iznosile druge činjenice i drukčiji pogled na istorijske dogadjaje.
U udžbeniku istorije za 4. razred gimnazije o zločinima ustaških vlasti govori se u samo pet redova teksta, a o Jasenovcu konstatuje da je bio ''najveći i po zlu glasu najpoznatiji koncentracijski logor“. Na dvadeset puta većem prostoru i pod posebnim naslovom govori se ''o partizanskim zločinima tokom rata i neposredno nakon njega“.
Poslednja poglavlja tog udžbenika istorije bave se ''raslojavanjem socijalističke Jugoslavije“ i ''nastankom samostalne i suverene hrvatske države“, zatim ratom u Hrvatskoj, ''velikosrpskom agresijom u BiH“, oslobadjanjem okupiranih krajeva i krajem rata u Hrvatskoj. Nigde se ne spominju zločini nad srpskim civilima u ''Bljesku“ i ''Oluji“ i nakon njih, kao ni drugi zločini nad srpskim civilima od 1991. do 1995. godine.
Crna Gora
Udžbenici za osnovne i srednje obrazovanje u Crnoj Gori izmenjeni su pre četiri godine. Autori pojedinih udžbenika su crnogorski stručnjaci, a za neku literaturu su, tvrde u Zavodu za udžbenike, angažovani autori iz Srbije. Pored Crne Gore, najviše se prati srpska istorija. U udžbenicima nisu izostavljeni Nemanjići, osnivanje jedne od najstarijih mitropolija SPC, Crnogorsko-primorske, srpski ustanci pod Karadjordjem, period vladavine Obrenovića...
Federacija BiH i RS
Sadržaji udžbenika istorije u entitetima Bosne i Hercegovine su različiti, pa u Federaciji BiH uglavnom potenciraju prošlost koja je bliska Bošnjacima i islamskoj zajednici, dok je u RS pažnja posvećena istoriji Srba i Srbije. Istoričar Zoran Pejašinović, medjutim, objašnjava da i takvo različito štampanje knjiga izaziva problem jer su u udžbenicima istorije FBiH mnoge činjenice iskrivljene.
"U udžbenicima FBiH se spominje referendum održan pred sami rat po kojem je BiH postala medjunarodno priznata država. Tako se spominje da je 98 odsto gradjana izašlo na glasanje, a prećutkuje se da je srpski narod bojkotovao ovaj referendum", objašnjava Pejašinović.
Jedan od primera iskrivljenih činjenica je udžbenik istorije za četvrti razred gimnazije štampan u Sarajevu, u kojem se ne spominje Jasenovac, holokaust, ni teška sudbina za šest miliona Jevreja. U njemu piše o životu Bosne u Drugom svetskom ratu i stradanju bosanskog stanovništva. Deca uče o genocidnim četnicima i četničkoj ideologiji i zastupljeni su ratovi u Evropi. Istovremeno, u udžbenicima FBiH najčešće se stvara slika o bosanskohercegovačkoj državnosti i kada za to nema osnova. Tako se spominje da se u Kraljevini Jugoslaviji tretira BiH, iako tada nije bilo nikakvih pokrajina ni autonomija.
(MONDO)
Moćne reči Ajzeje Kenana: Došao sam u Crvenu zvezdu da osvojimo Evroligu
"Napala me je pod dejstvom alkohola, to je istina!" Prvo oglašavanje Slobode nakon incidenta na parkingu
Goranu Vesiću se pogoršalo zdravstveno stanje: Prebačen u Institut za kardiovaskularne bolesti u Sremskoj Kamenici
Mondo ukrštenica za 26. novembar: Jutarnja zabava i "razgibavanje" mozga!
Ružan tekst Nemaca o navijačima Zvezde i Beogradu: Upozorili navijače na sve, pa i na vodu?