Carinska služba je, kako pišu "Jutarnji list" i "Večernji list", dojavu o kontejnerima navodno dobila preko obaveštajnih službi.

Rakete u delovima, zatim delovi za lansere, i čvrsto raketno gorivo, nalazili su se u kontejnerima s drugačijom carinskom deklaracijom.

Dodaje se da je pre svega reč o projektilima S-8, navođenim raketama ruske proizvodnje. Tim oružjem, dodaje se, raspolažu mnoge vojske u svetu, a kompatibilno je sa sovjetskim tipovima aviona.

"Jutarnji list" piše da ga, između ostalog, u svojem naoružanju ima i Hrvatska koja ga je za vreme rata kupila na crnom tržištu i koristila u operacijama Bljesak i Oluja.

"Večernji list" prenosi da se pošiljka povezuje sa srpskim biznismenom S.T., vlasnikom firme "Tenex", čije se ime već nekoliko puta do sada dovodilo u vezu s posredovanjem u međunarodnoj trgovini oružjem i vojne opreme.

List piše da je, nakon što su hrvatski carinici otkrili nelegalno oružje, pitajući se kako je Srbija "pustila" kontejnere s ilegalnim oružjem preko svoje granice, usledila i dojava iz carinske službe Srbije o sumnjivim kontejnerima.

Mediji navode da je u pitanju ilegalna pošiljka povezana sa "dobro poznatim imenom" jednog od najvećih privatnih trgovaca oružjem u regionu.

S.T. je, piše list, navodno specijalista za trgovanje oružjem s režimima i zemljama pod međunarodnim embargom uvoza oružja, a mediji spekulišu da je ova "pošiljka" bila namenjena Sudanu ili Abu Dabiju.

Njegovo ime se, tvrde mediji, pominje u depešama koje je ranije objavio Vikiliks.

Oružje je navodno prodavao Liberiji, Jemenu, Libiji. Njegovo se ime, kažu, pročulo pre više od deset godina, kada je uspeo ilegalno da izveze automatske puške (spominje se 50.000 komada) u Liberiju. Tada je to značilo direktno kršenje sankcija UN-a pa je, kako se navodi, S.T. dospeo i na "crnu listu" UN.

Sarajevski nedeljnik "Slobodna Bosna" piše da S.T. izvozi ili pokušava da izvozi putem svoje firme "Temex" ili preko sestrinskih firmi Melvale corporation, Calidus trade, Abeks Ohrid, Zahnen limited, Delimnia i drugih.

Do 2009. godine S.T. je, kako se navodi, poslovao iz Srbije, uživajući podršku i zaštitu dela vlasti, ali je onda u akciju krenula srpska Bezbednosno informativna agencija, "koja je stavila pod embargo sve njegove aranžmane s izvozom oružja".

Odluka o angažmanu BIA-e doneta je, smatra se, posle snažnog pritiska međunarodne zajednice, a najviše SAD.

S.T. se spominjao i u vreme hapšenja njegovog rođaka Đ.T.  i sedmorice njegovih saradnika zbog sumnje da su proizveli i Sudancima za dva miliona dolara prodali 20 uređaja za kontrolu minobacačke vatre, čime su prekršili sankcije koje je UN uveo Sudanu.

S.T. su mediji iz Srbije ranije označili kao finansijera jedne od najuticajnih stranaka u Srbiji.