Procedura za pokretanje sankcija EU Hrvatskoj, zbog nedonošenja zakona i nesporovođenja evropskog naloga za hapšenje, mogla bi biti pokrenuta već ove sedmice, pišu danas zagrebački mediji.
Potpredsednica Evropske komisije Vivijan Reding je u petak, zajedno sa predsednikom Komisije Žozeom Manuelom Barosom i komesarom za proširenje Štefanom Fileom obavestila Kolegijum o kršenju evropskog naloga za hapšenje u Hrvatskoj, nakon čega je prihvaćen njen predlog da se Hrvatskoj uvedu sankcije u skladu sa članom 39. hrvatskog pristupnog ugovora.
Komisija je, kako prenose mediji, zaključila da je hrvatsko kršenje pristupnog ugovora ozbiljno i da Komisija mora delovati u skladu sa pomenutim članom, rekla je portparolka potpredsednice EK Mina Andreeva.
Nezanično, mediji prenose da to praktično znači da je procedura pokretanja sankcija protiv Hrvatske već odobrena i da može biti zvanično pokrenuta već za dan-dva.
Budući da je Kolegijum komesara odluku doneo jednoglasno, znači da je "za" bio i Neven Mimica koji je zadužen za zaštitu potrošača.
Pozivajući se na neimenovani diplomatski izvor iz Brisela, zagrebački "Večernji list" piše da je "procedura pokretanja mera sada iminentna".
Prema istom izvoru, u narednih nekoliko dana Komisija će poslati pismo zemljama članicama u kojima ih obaveštava da će protiv Hrvatske biti aktiviran član 39. pristupnog ugovora koji govori da se "odgovarajuće mere" mogu pokrenuti na predlog Komisije uz konsultaciju sa zemljama članicama.
Nakon što dobiju to pismo EK, zemlje članice imaju deset dana tokom kojih mogu, a i ne moraju dati svoje mišljenje o uvođenju sankcija Hrvatskoj.
"Nakon što je Kolegijum to podržao, procedura je sada iminentna, a formalno se sankcije pokreću u trenutku slanja pisma zemljama članicama, što će, zavisno od razvoja situacije u Hrvatskoj, biti u narednih nekoliko dana", rekao je izvor lista.
Mediji ukazuju da bi tvrdoglavost premijera Zorana Milanovića oko famoznog zakona o evropskoj poternici Hrvatsku mogao skupo da košta.
Iz EK još prošle sedmice su stigle informacije da će Reding tražiti sankcije u skladu s članom 39. ugovora o pristupanju.
Iako se još ne zna kakve će konkretno sankcije biti nametnute Hrvatskoj, iz EK odavno je potvrđeno da bi mogao biti uskraćen novac iz evropskih fondova i blokiran hrvatski pristup šengenskoj zoni.
Mediji, međutim, spominju i do sada nepominjanu opciju - mogućnost da se Hrvatskoj uvede postpristupni monitoring kakav imaju Bugarska i Rumunija.
Iz zvaničnih izvora o konkretnim ciframa još nije bilo govora, ali u medijima se špekulisalo da bi Hrvatska, ukoliko dođe do blokade EU fondova, mogla izgubiti i do milijardu evra.
Podseća se da je Ministarstvo pravosuđa u četvrtak poručilo kako bi se izmene spornog zakona mogle naći na sednici vlade ove sedmice, s tim da bi one nakon usvajanja u Saboru stupile na snagu tek sredinom jula. U Briselu, međuttm, time nisu zadovoljni.
Portparol EK Oliver Beili je u petak podsetio da je Redingova tražila da se primena evropskog naloga uskladi sa evropskim propisima što je moguće pre.
"Dakle, brzo nije povezano s određenim datumom ali mislim da na svim jezicima to znači što je pre moguće", rekao je Beili.
Problem je nastao nakon što je Milanovićeva vlada neposredno uoči priključenja Hrvatske EU donela zakon kojim se krivična dela počinjena pre avgusta 2002. godine smatraju zastarelim.
Premijer je pokušao da objasni da takvom odredbom pokušava da od progona zaštiti hrvatske branitelje, ali je zakon kolokvijalno nazvan "Lex Perković", s obzirom na to da se njime onemogućava izručenje bivšeg funkcionera jugoslovenske i hrvatske tajne službe Josipa Perkovića, kojeg Nemačka traži zbog ubistva hrvatskog političkog emigranta Stjepana Đurekovića.
Iako je Redingova upozorila da takav zakon ne može proći, Milanović je, podsećaju mediji, odgovorio agresivnom retorikom.
A nakon šsto je morao da popusti, premijer je rekao da će zakon ipak biti promenjen i prilagođen evropskim propisima, ali će njegova primena, kako je rekao, početi tek polovinom jula naredne godine.Brisel, međutim, ni sa tim nije zadovoljan.
