Haški optuženik, penzionisani general Vojske Republike Srpske Zdravko Tolimir (59) uhapšen je popodne na granici Srbije i Republike Srpske kod Ljubovije. Vest o hapšenju Tolimira, bliskog saradnika Ratka Mladića, isprva niko nije želeo da potvrdi, ali je u četvrtak uveče iz Haškog tribunala saopšteno da ih je o hapšenju obavestio premijer RS Milorad Dodik.
Haški optuženik, penzionisani general Vojske Republike Srpske Zdravko Tolimir (59) uhapšen je popodne na granici Srbije i Republike Srpske (RS) kod Ljubovije.
Vest o hapšenju Tolimira, bliskog saradnika Ratka Mladića, isprva niko nije želeo da potvrdi, ali je u četvrtak uveče iz Haškog tribunala saopšteno da ih je o hapšenju obavestio premijer RS Milorad Dodik.
"Dodik je rekao da su u toku pripreme za prebacivanje Tolimira u Hag", rekla je Tanjugu portparol Haškog tužilaštva Olga Kavran.
Portparol Tribunala Refik Hodžić precizirao je za Betu da se prebacivanje Tolimira u Hag očekuje u četvrtak ili petak: "Informisani smo i da Tolimir ima zdravstvenih problema i očekujemo dodatne podatke o tome i da li ti problemi mogu uticati na njegovo prebacivanje u Hag - da li će se to dogoditi večeras ili sutra".
Prema izvorima iz policije RS, Tolimir je uhapšen u zajedničkoj akciji MUP-a RS i Srbije, kada je nelegalno pokušao da predje granicu na području Ljubovije u Srbiji, odnosno Bratunca u RS.
Predsednik Nacionalnog Saveta za saradnju sa Tribunalom u Hagu Rasim Ljajić potvrdio je da su tokom popodneva organi bezbednosti Republike Srpske i Srbije izveli zajedničku akciju sa obe strane granice, ali nije želeo da govori o eventualnim rezultatima. Ljajić je samo rekao da je akcija počela oko 14, a da je traja dva sata.
Haški Tribunal optužio je generala u penziji Vojske RS Zdravka Tolimira u februaru 2005. godine, zajedno sa generalom Milanom Gverom i Radivojem Miletićem za zločine nad muslimanima u Srebrenici i Žepi 1995. godine.
Tolimir je rodjen u selu Popovići, kod Glamoča, 1948. godine, gde je završio osnovnu školu.
U optužnici Haškog tribunala se navodi da je bio pomoćnik komandanta za obaveštajne poslove i bezbednost Glavnog štaba VRS-a. Na tom položaju bio je jedan od sedam pomoćnika komandanta koji su bili neposredno odgovorni komandantu Glavnog štaba, generalu Ratku Mladiću.
Prema optužnici, on je kao pomoćnik komandanta za obaveštajne poslove i bezbednost bio upoznat s planom da se muslimansko stanovništvo istera iz enklava Srebrenica i Žepa i učestvovao je u sprovodjenju tog plana.
Tolmir je visoke vojne škole završio u Beogradu, a na usavršavanju je bio i u inostranstvu. Govori engleski i ruski jezik.
Pre rata je službovao u više mesta bivše Jugoslavije, a u toku nemira na Kosovu i Metohiji, sedamdesetih godina, ranjavan je dva puta. Posle toga je bio na dužnosti u Makedoniji, a potom u Splitu, gde ga je zatekao rat.
Sa generalom Ratkom Maldićem bio je u Kninu, da bi zajedno sa njim došao u BiH, gde je 1992. godine postavljen za pomoćnika komandanta za obaveštajno-bezbednosne poslove Glavnog štaba VRS. Na toj funkciji je bio sve do smene generala Mladića, kada je i on ubrzo posle toga odlukom tadašnjeg predsednika RS Biljane Plavšić penzionisan.
General Tolimir važio je za vrhunskog profesionalca, koga su uvažavale i civilne i vojne strukture tadašnje RS, a imao je i ugled kod tadašnjih medjunarodnih vojnih komandanta u BiH.
Učestvovao je i u Dejtonskim pregovorima o donošenju mirovnog sporazuma za BiH, a bio je i zadužen za imlepementaciju vojnog dela tog sporazuma. Bio je i jedan od učesnika Bečkih pregovora o donošenju Sporazuma o subregionalnoj kontroli naoružanja na prostoru Jugoslavije.
Tolimir je slovio za vrlo komunikativnog i tolerantnog čoveka i bio je obaveštajac visokog ranga, koga su poštovale i strane obaveštajne službe. Bio je aktivan i u operaciji oslobadjanja francuskih pilota, koji su bili zarobljeni nakon bombardovanja srpskih položaja iznad Sarajeva.
Od podizanja haške optužnice o njemu se ništa ne zna.
Prema nekim nezvaničnim informacijama, Tolmir se nakon objavljivanja haške optužnice pridružio Mladiću, koga traži Haški tribunal i koji je u njega imao veliko poverenje.
Pojedini mediji su nezvanično pisali da je Tolimir bio glavni organizator skrivanja Mladića.
Ratni komandant bosanskih Srba Ratko Mladić, za kojim je tragano sredinom maja u centru Beograda, jedan je od pet preostalih begunaca. Tada je obavljen pretres vojnog objekta u Deligradskoj ulici u Beogradu, ali u toj akciji nije pronadjena nijedna osoba optužena pred Tribunalom.
Akcija je izvršena u vreme dok je u Skupštini Srbije trajala rasprava o ekspozeu mandatara Vojislava Koštunice, nekoliko sati pre isteka roka za formiranje vlade, ali i dan pre posete evropskog komesara za proširenje Olija Rena Srbiji, što je opozicija iskoristila kao povod da optuži vlast da je ceo slučaj insceniran.
Glavna tužiteljka Haškog tribunala Karla del Ponte tereti Srbiju za skrivanje Ratka Mladića i zbog nesaradnje sa Hagom u maju prošle godine prekinuti su pregovori o stabilizaciji i pridruživanju Srbije EU.
Mladić je optužen za genocid, zločine protiv čovečnosti i ratne zločine, zbog svoje uloge u ratu u BiH. U bekstvu je od 1995, kada je Tužilaštvo Haškog tribunala objavilo optužnicu protiv njega.
Pred Drugim opštinskim sudom u Beogradu u toku je sudjenje pomagačima u skrivanju Mladića. Za pomaganje u njegovom skrivanju, odnosno za pomoć učiniocu posle izvršenog krivičnog dela, optuženi su Jovo Djogo, Stanko i Predrag Ristić, Saša Badnjar, Ratko Vučetić, Marko Lugonja, Blagoje Govedarica, Borislav Ivanović i Tatjana, Bojan i Ljiljana Vasković.
Bivši politički lider bosanskih Srba Radovan Karadžić u bekstvu je više od deset godina. On je 1995. optužen za genocid, ratne zločine i zločine protiv čovečnosti zbog svoje uloge u kampanji etničkog čišćenja tokom rata u Bosni i Hercegovini (1992-95).
Bivši predsednik samoproklamovane Republike Srpska Krajina (RSK) Goran Hadžić u bekstvu je od jula 2004. Nestao je iz svoje kuće neposredno po objavljivanju optužnice protiv njega. Tereti se za zločine protiv čovečnosti.
Vlastimir Djordjević, general iz Srbije, optužen je za ratne zločine za vreme sukoba na Kosovu (1998-99).
U bekstvu je i bivši savetnik predsednika Republike Srpske (RS) za unutrašnje poslove i načelnik Centra bezbednosti u Banjaluci Stojan Župljanin. Tereti se za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti.
Haško tužilaštvo smatra da se Vlastimir Djordjević nalazi u Rusiji. Prema nepotvrdjenim informacija u Rusiji se skriva i Hadžić. Za Župljanina se, kao i za Mladića, tvrdi da se krije na teritoriji Srbije, dok se za Karadžića sumnja se da se krije na teritoriji Bosne i Hercegovine i Crne Gore.
Službe bezbednosti Srbije, Republike Srspke i Crne Gore, kao i najviši državni funkcioneri, u više navrata su dematovali da ima bilo kakvih saznanja o boravištu haških begunaca.
(agencije/MONDO)
Vest o hapšenju Tolimira, bliskog saradnika Ratka Mladića, isprva niko nije želeo da potvrdi, ali je u četvrtak uveče iz Haškog tribunala saopšteno da ih je o hapšenju obavestio premijer RS Milorad Dodik.
"Dodik je rekao da su u toku pripreme za prebacivanje Tolimira u Hag", rekla je Tanjugu portparol Haškog tužilaštva Olga Kavran.
Portparol Tribunala Refik Hodžić precizirao je za Betu da se prebacivanje Tolimira u Hag očekuje u četvrtak ili petak: "Informisani smo i da Tolimir ima zdravstvenih problema i očekujemo dodatne podatke o tome i da li ti problemi mogu uticati na njegovo prebacivanje u Hag - da li će se to dogoditi večeras ili sutra".
Prema izvorima iz policije RS, Tolimir je uhapšen u zajedničkoj akciji MUP-a RS i Srbije, kada je nelegalno pokušao da predje granicu na području Ljubovije u Srbiji, odnosno Bratunca u RS.
Predsednik Nacionalnog Saveta za saradnju sa Tribunalom u Hagu Rasim Ljajić potvrdio je da su tokom popodneva organi bezbednosti Republike Srpske i Srbije izveli zajedničku akciju sa obe strane granice, ali nije želeo da govori o eventualnim rezultatima. Ljajić je samo rekao da je akcija počela oko 14, a da je traja dva sata.
Haški Tribunal optužio je generala u penziji Vojske RS Zdravka Tolimira u februaru 2005. godine, zajedno sa generalom Milanom Gverom i Radivojem Miletićem za zločine nad muslimanima u Srebrenici i Žepi 1995. godine.
Blizak saradnik Ratka Mladića
General Zdravko Tolimir u vreme rata bio je načelnik Generalštaba Vojske RS za bezbednost i jedan od najbližih saradnika tadašnjeg komandanta Glavnog štaba VRS Ratka Mladića, takodje optuženog za ratne zločine tokom rata u BiH.Tolimir je rodjen u selu Popovići, kod Glamoča, 1948. godine, gde je završio osnovnu školu.
U optužnici Haškog tribunala se navodi da je bio pomoćnik komandanta za obaveštajne poslove i bezbednost Glavnog štaba VRS-a. Na tom položaju bio je jedan od sedam pomoćnika komandanta koji su bili neposredno odgovorni komandantu Glavnog štaba, generalu Ratku Mladiću.
Prema optužnici, on je kao pomoćnik komandanta za obaveštajne poslove i bezbednost bio upoznat s planom da se muslimansko stanovništvo istera iz enklava Srebrenica i Žepa i učestvovao je u sprovodjenju tog plana.
Tolmir je visoke vojne škole završio u Beogradu, a na usavršavanju je bio i u inostranstvu. Govori engleski i ruski jezik.
Pre rata je službovao u više mesta bivše Jugoslavije, a u toku nemira na Kosovu i Metohiji, sedamdesetih godina, ranjavan je dva puta. Posle toga je bio na dužnosti u Makedoniji, a potom u Splitu, gde ga je zatekao rat.
Sa generalom Ratkom Maldićem bio je u Kninu, da bi zajedno sa njim došao u BiH, gde je 1992. godine postavljen za pomoćnika komandanta za obaveštajno-bezbednosne poslove Glavnog štaba VRS. Na toj funkciji je bio sve do smene generala Mladića, kada je i on ubrzo posle toga odlukom tadašnjeg predsednika RS Biljane Plavšić penzionisan.
General Tolimir važio je za vrhunskog profesionalca, koga su uvažavale i civilne i vojne strukture tadašnje RS, a imao je i ugled kod tadašnjih medjunarodnih vojnih komandanta u BiH.
Učestvovao je i u Dejtonskim pregovorima o donošenju mirovnog sporazuma za BiH, a bio je i zadužen za imlepementaciju vojnog dela tog sporazuma. Bio je i jedan od učesnika Bečkih pregovora o donošenju Sporazuma o subregionalnoj kontroli naoružanja na prostoru Jugoslavije.
Tolimir je slovio za vrlo komunikativnog i tolerantnog čoveka i bio je obaveštajac visokog ranga, koga su poštovale i strane obaveštajne službe. Bio je aktivan i u operaciji oslobadjanja francuskih pilota, koji su bili zarobljeni nakon bombardovanja srpskih položaja iznad Sarajeva.
Od podizanja haške optužnice o njemu se ništa ne zna.
Prema nekim nezvaničnim informacijama, Tolmir se nakon objavljivanja haške optužnice pridružio Mladiću, koga traži Haški tribunal i koji je u njega imao veliko poverenje.
Pojedini mediji su nezvanično pisali da je Tolimir bio glavni organizator skrivanja Mladića.
Još pet begunaca
Posle hapšenja Tolimira, ostalo je još pet haških begunaca za kojima se traga zbog optužbi za ratne zločine počinjene tokom sukoba na području bivše SFRJ, od ukupno 161 osobe protiv kojih je Tribunal podigao optužnice od svog osnivanja 1993.Ratni komandant bosanskih Srba Ratko Mladić, za kojim je tragano sredinom maja u centru Beograda, jedan je od pet preostalih begunaca. Tada je obavljen pretres vojnog objekta u Deligradskoj ulici u Beogradu, ali u toj akciji nije pronadjena nijedna osoba optužena pred Tribunalom.
Akcija je izvršena u vreme dok je u Skupštini Srbije trajala rasprava o ekspozeu mandatara Vojislava Koštunice, nekoliko sati pre isteka roka za formiranje vlade, ali i dan pre posete evropskog komesara za proširenje Olija Rena Srbiji, što je opozicija iskoristila kao povod da optuži vlast da je ceo slučaj insceniran.
Glavna tužiteljka Haškog tribunala Karla del Ponte tereti Srbiju za skrivanje Ratka Mladića i zbog nesaradnje sa Hagom u maju prošle godine prekinuti su pregovori o stabilizaciji i pridruživanju Srbije EU.
Mladić je optužen za genocid, zločine protiv čovečnosti i ratne zločine, zbog svoje uloge u ratu u BiH. U bekstvu je od 1995, kada je Tužilaštvo Haškog tribunala objavilo optužnicu protiv njega.
Pred Drugim opštinskim sudom u Beogradu u toku je sudjenje pomagačima u skrivanju Mladića. Za pomaganje u njegovom skrivanju, odnosno za pomoć učiniocu posle izvršenog krivičnog dela, optuženi su Jovo Djogo, Stanko i Predrag Ristić, Saša Badnjar, Ratko Vučetić, Marko Lugonja, Blagoje Govedarica, Borislav Ivanović i Tatjana, Bojan i Ljiljana Vasković.
Bivši politički lider bosanskih Srba Radovan Karadžić u bekstvu je više od deset godina. On je 1995. optužen za genocid, ratne zločine i zločine protiv čovečnosti zbog svoje uloge u kampanji etničkog čišćenja tokom rata u Bosni i Hercegovini (1992-95).
Bivši predsednik samoproklamovane Republike Srpska Krajina (RSK) Goran Hadžić u bekstvu je od jula 2004. Nestao je iz svoje kuće neposredno po objavljivanju optužnice protiv njega. Tereti se za zločine protiv čovečnosti.
Vlastimir Djordjević, general iz Srbije, optužen je za ratne zločine za vreme sukoba na Kosovu (1998-99).
U bekstvu je i bivši savetnik predsednika Republike Srpske (RS) za unutrašnje poslove i načelnik Centra bezbednosti u Banjaluci Stojan Župljanin. Tereti se za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti.
Haško tužilaštvo smatra da se Vlastimir Djordjević nalazi u Rusiji. Prema nepotvrdjenim informacija u Rusiji se skriva i Hadžić. Za Župljanina se, kao i za Mladića, tvrdi da se krije na teritoriji Srbije, dok se za Karadžića sumnja se da se krije na teritoriji Bosne i Hercegovine i Crne Gore.
Službe bezbednosti Srbije, Republike Srspke i Crne Gore, kao i najviši državni funkcioneri, u više navrata su dematovali da ima bilo kakvih saznanja o boravištu haških begunaca.
(agencije/MONDO)
