Tako su SAD htele da osiguraju završetak konflikta pre 1996. godine, navodi se u dokumentu od 20. jula 1995, koji je Sendi Berger, savetnik za nacionalnu bezbednost tadašnjeg predsednika SAD Bila Klintona, poslao Medlin Olbrajt, tadašnjoj državnoj sekretarki i ostalim najvišim zvaničnicima Klintonove administracije o predlozima kako okončati konflikt.

Reč je o oko 300 dokumenata američke Centralne obaveštajne agencije (CIA) koji će biti objavljeni nakon što je sa njih skinuta oznaka tajnosti, a tiču se rata na prostoru BiH. Nema sumnje, pišu banjalučke "Nezavisne novine", da će ta dokumenta baciti novo svetlo na događaje tokom rata u regionu nekadašnje SFRJ.

Na primer, u dokumentu pod nazivom "Izlazna strategija za BiH" navedena su dva moguća scenarija za završetak rata. Prvi se odnosi na brzi završetak konflikta i mirovni sporazum do kraja 1995. godine, a drugi predviđa mogućnost nastavka rata u 1996. godini, ukoliko sukobljene strane ne pristanu na dogovor u 1995. godini. Berger, kako se navodi, u dokumentu upozorava da je za SAD bolje konflikt završiti pre američkih predsedničkih izbora 1996. godine.

"Za nas je bolje suočiti se s ovim pitanjima ove godine nego da se bavimo operacijom povlačenja NATO-a tokom izborne kampanje, jer će stranke imati snažniju potrebu da nas ili pokušaju obrukati ili da nas uvuku u sukob. Odmah treba da počnemo konsultacije s našim saveznicima na našu strategiju posle povlačenja", napisao je Berger.

Berger jasno upozorava da je za Ameriku bolje rat završiti u 1995, ali da je svestan da srpskoj strani to ne odgovara jer je još bila vojno jača od bošnjačko-hrvatskih snaga, pa je u devet tačaka predložio kako da administracija Srbima ponudi ozbiljne ustupke.

Ukoliko Srbi ne bi pristali na podelu 49:51 odsto, Berger je predvedio mogućnost da Bošnjaci prihvate manje od 51 odsto u zamjenu za nešto kvalitetniju teritoriju. U četvrtoj tački je ponuda Srbima za veliku autonomiju srpskih područja i obimne specijalne i paralelne veze sa Srbijom.

"Ako bude neophodno, treba da pritisnemo Bošnjake da dozvole Srbima sprovođenje referenduma nakon dve do tri godine, kao što smo se složili u paketu iz 1993. godine. Naša argumentacija bi bila da, ako Bošnjaci ne mogu da ubede srpsku populaciju da je njihova budućnost u reintegraciji, nema svrhe da blokira mirno razdvajanje po uzoru na čehoslovački model", navodi se u dokumentu američke tajne službe.

U preostalim tačkama sporazum se bavi taktikom kako privoliti Slobodana Miloševića, predsednika Srbije, na saradnju. U taktici koju su nazvali "Ili radi, ili zaćuti" bila bi ponuđena redukcija sankcija ukoliko bude bio spreman da prizna BiH.

Drugi scenario je nepovoljniji po srpsku stranu i predviđa povlačenje UNPROFOR-a, dizanje embarga na oružje Bošnjacima i eskalaciju vazdušnih udara protiv Srba u trajanju od godinu dana. U tih godinu dana bi, prema Bergerovim procenama, došlo do izjednačavanja situacije na frontu.

"Bošnjacima bismo jasno rekli da su nakon tih godinu dana prepušteni sami sebi", stoji u dokumentu, prenose "Nezavisne".

Nakon isteka godinu dana, bila bi razmotrena mogućnost slanja kopnenih snaga u BiH, koje bi imale funkciju mirovnih trupa, koje bi zamenile UNPROFOR, ukoliko bi postojala volja da se takve snage upute.

"Osim što bismo obezbedili oružje i obuku radi pojačanja vojske BiH snaga, obezbedili bismo im (bh. strani) efektivnu protivvazdušnu odbranu, kojom bi predupredili srpsku vazdušnu moć", ističu u dokumentu.

Drugi scenario predviđa i pogodnosti za Miloševića, s obzirom na to da se u ovo vreme SAD, iz istog razloga kao i u BiH, zalažu za brzo rešenje konflikta u Hrvatskoj.

Iako SAD razmatraju mogućnost ekonomske pomoći Franji Tuđmanu, tadašnjem predsedniku Hrvatske, s ciljem odgađanja napada na Krajinu, poželjniji im je scenario prisiljavanja Tuđmana i Miloševića na mirovni sporazum.

"Treba da idemo i dalje i u mirovnom sporazumu predvidimo da Milošević Tuđmanu prepusti Krajinu u zamenu za deo Istočne Slavonije i garanciju stvaranja konfederacije bosanskih Srba i Savezne Republike Jugoslavije nakon sklapanja mirovnog sporazuma", piše Berger.

Tadašnja američka državan sekretarka Medlin Olbrajt, u dogovoru od 3. Avgusta 1995. Godine nije je isključila mogućnost referenduma o otcepljenju RS, ali je istakla da favorizuje opciju dizanja embarga na oružje, vazdušne udare protiv Srba i predavanje odgovornosti Bošnjacima za završetak konflikta.

Napisala je da priželjkuje rešenje po kojem bi SRJ ušla u uniju sa srpskim entitetom, kako bi bio sačuvan teritorijalni integritet BiH.

O predlozima o referendumu i pravu na otcepljenje Srbima, Olbrajtova je neodređena, ali ne isključuje tu mogućnost. Ona sugeriše da bi postizanje sporazuma bez vazdušnih udara u stvari pogodovalo srpskoj strani da iskoristi pravo na mirno otcepljenje od BiH i da se "pridruži potencijalnoj velikoj Srbiji". Takođe, navela je da bi rešenje bez vojnih udara značilo i neprijatan posao u vezi s mirnom razmenom teritorija između srpske i bošnjačke strane, kako bi se strane uklopile u plan kontakt grupe.

Za vojnu podršku Bošnjcima navela je dva uslova - da njihovo teritorijalno osvajanje ne pređe granice iz plana kontakt grupe, te da se Bošnjaci ograde od radikalnih islamskih elemenata u BiH.

U dokumentu koji je prethodno objavljen, vidi se stav CIA o hrvatskoj akciji "Oluja".