Nakon što je najuticajnija opoziciona partija Hrvatska demokratska zajednica povuka podršku o promeni Ustava, inicijativu SDP-a mogli bi da podrže Samostalna demokratska srpska stranka (SDSS) i Hrvatska narodna stranka (HNS).
On je, kako se navodi, baš kao i Goran Beus Raihemberg sredinom jula na Odboru za Ustav glasao protiv pokrenute inicijative.
Tada su narodnjaci i Pupovac tvrdili da Ustav ne treba menjati zato što su od poslednje promene prošle sve tri godine. Ovoga puta SDP je inicijativu za promenu Ustava pokrenuo da bi se ukinula zastarelost za počinjene zločine i teška ubistva politički motivisana.
Potpredsednica vlade Vesna Pusić, koja je i lider HNS-a, naknadno je argumentaciju pojačala tvrdnjom da bi ukidanje zastarelosti za pomenuta krivična dela u Hrvatsku uveo određeni oblik lustracije, što je za narodnjake neprihvatljivo. Ipak, do kompromisa je, čini se, došlo, a on je povezan i s dogovorom između vlade premijera Zorana Milanovića i Evropske komisije koji definiše primenu evropskog naloga za hašenje, čime bi Hrvatska izbegla sankcije.
Po svemu sudeći ministar pravosuđa Orsat Miljenić i evropska poverenica Vivijan Reding objaviće naredne sednice da su se usaglasili, a onda bi u sasvim novoj atmosferi mogao započetiri proces promene Ustava.
U prvom koraku dovoljno je da šestoro SDP-ovih članova Odbora za Ustav dobije samo još jedan glas, dakle Pupovčev, pa da procedura krene i predlog prođe na plenarnu sednicu Sabora, navodi list.
Međutim, dodaje se, s obzirom da Sabor Nacrt promene Ustava utvrđuje većinom svih zastupnika, njih 76, u toj fazi je nužna asistencija zastupnika HNS-a. Samim tim glasovi HDZ-a neće biti potrebni.
Ipak, bez dvotrećinske većina, odnosno HDZ-a Tomislava Karamarka ustavnih promena neće biti, ukazuje list i dodaje da je Karamarko poslednjih dana govorio da će se priključiti ustavnim promenama samo ako SDP pristane na njihov "veliki paket".
U tom kontekstu se očekuje povećanje broja zastupnika iz hrvatske dijaspore, čime bi u startu HDZ-ove izborne šanse porasle. SDP to, naravno, neće prihvatiti, pa je trenutno promena Ustava, ipak, neizvesna.
Promena bi, inače, omogućila izručnje bivšeg udbaša Josipa Perkovića Nemačkoj, ali bi dozvolila i mogućnost da se njime može pozabaviti hrvatsko tužilaštvo.
"Sa Evropskom komisijom ćemo se dogovoriti, a tu će interesantna biti reakcija HDZ-a ako ona, ipak, pristane da izmena zakona o evropskoj poternici na snagu stupi 15. januara 2014. godine. Ali, kako god bilo, slučaj Perković ovim neće biti okončan. Naprotiv, tek tada ćemo početi da ga rasvetljavamo. Doznaćemo ko bi ustavnim zastarevanjem i dalje štitio Perkovića, a pogotovo će se zanimljive stvari događati na Komisiji koja će istraživati ubistvo Stjepana Đurekovića i moguću zaštitu njegovih organizatora tokom devedesetih godina", izjavio je izvor riječkog "Novog lista".
Isti izvor je, kako se navodi, rekao da će to biti prilika da se čujemo šta su po tom pitanju radili Franjo Tuđman, Gojko Šušak i ostali.
U svakom slučaju, nećemo samo tako pustiti HDZ da se izvuče iz ovoga, nakon što su nas optužili da želimo da zaštitimo komunističke zločince, rekao je neimenovani sagovornik lista.
