Srpski premijer Vojislav Koštunica telefonom je obavestio hrvatskog kolegu Ivu Sanadera da će Srbija od Hrvatske formalno tražiti dve milijarde evra jer smatra da joj pripadaju deonice Zagrebačke banke po osnovu imovine nekadašnje "Jugobanke", piše zagrebački list "Nacional".
Srpski premijer Vojislav Koštunica telefonom je obavestio hrvatskog kolegu Ivu Sanadera da će Srbija od Hrvatske formalno tražiti dve milijarde evra jer smatra da joj pripadaju deonice Zagrebačke banke po osnovu imovine nekadašnje "Jugobanke", piše zagrebački list "Nacional".Srbija je, prema pisanju lista, do iznosa od dve milijarde evra došla pripisujući sumi koju traži i kamate od vremena raspada SFRJ.
Koštunica budući zahtev telefonom preneo Sanaderu u utorak 29. maja, piše hrvatski list i pretpostavlja da će taj zahtev doneti nove probleme u diplomatskim odnosima dve zemlje.
Ptanje imovine bivše Jugobanke, piše "Nacional", trebalo bi da rešava u sklopu sukcesije država naslednica bivše Jugoslavije.
Sporazum o sukcesiji stupio je na snagu u junu 2004. godine, i iako je potpisan 2001. godine, Hrvatska je sa njegovom ratifikacijom odugovlačila sve do marta 2004. godine.
U skladu sa tim sporazumom, svi gradjani i firme imaju pravo na povratak svoje imovine i to od 12. decembra 1990. godine, bez obzira na nacionalnost i državljanstvo koje su posle stekli.
Uoči stupanja na snagu sporazuma o sukcesiji, hrvatske novine navode da najveća potraživanja medju srpskim preduzećima imaju Geneks, Centrotekstil i Jugobanka.
Prvi čovek Zagrebačke banke Franjo Luković, kako navodi "Nacional" problem imovine Jugobanke Srbija veže za Zagrebačku banku zato što veruje da se u njoj nalazi i imovina bivše Jugobanke jer se 14. decembra 1977. Zagrebačka banka spojila s Jugobankom -Osnovnom bankom Zagreb u jedinstvenu banku pod nazivom Zagrebačka banka. Tom prilikom Jugobanka-Osnovna banka Zagreb unela je u novu banku vrednu imovinu.
U Srbiji tvrde da se radi o zgradi u Jurišićevoj 22 površine 5000 m2 i zgradi u Savskoj ulici 60 površine 7000 m2, kao i još neke nekretnine u Zagrebu i širom Hrvatske.
"Nacional" piše da je Dragomir Popov, nekadašnji direktor savezne direkcije za imovinu Srbije i Crne Gore izneo u medijima računicu da su potraživanja tadašnje SCG na prostoru bivših republika SFRJ iznosila 1,8 milijardi dolara.
Isti list je od finansijskih stručnjaka doznao i da su podružnice bivše Jugobanke preuzimale brojne druge banke u Hrvatskoj.
"Nacional" prenosi da glavni problem Hrvatske predstavlja Uredba o "zabrani raspolaganja nekretninama na teritoriju Hrvatske", koju je tadašnja vlada donela 17. jula 1991. godine, kojom je zabranjeno svako raspolaganje i opterećivanje nekretnina na teritoriji Hrvatske koje su u vlasništvu institucija, republika, firmi i drugih pravnih lica iz Srbije i ostalih republika bivše Jugoslavije.
Shodno toj uredbi, mnoge nekretnine, čiji su vlasnici bile preduzeća i pravna lica iz drugih jugoslovenskih republika, proglašene su državnim vlasništvom Hrvatske, a ubrzo nakon toga Fond za privatizaciju uključio ih je u svoj katalog nekretnina za prodaju.
Država Hrvatska je potom preko HFP-a ubrzo rasprodala veći broj takvih nekretnina, prvenstveno one najatraktivnije, ne razmišljajući da rat neće trajati zauvek, piše "Nacional".
(MONDO)
