Emocionalno i psihičko zlostavljanje na radnom mestu - podcenjivanje, vikanje, vredjanje, ignorisanje mišljenja i stavova, privilegovanje jednih na račun drugih, komentarisanje privatnog života - jednom rečju mobing. Sa njim je u Hrvatskoj suočen dobar deo zaposlenih.
Emocionalno i psihičko zlostavljanje na radnom mestu - podcenjivanje, vikanje, vredjanje, ignorisanje mišljenja i stavova, privilegovanje jednih na račun drugih, komentarisanje privatnog života - jednom rečju mobing. Sa njim je u Hrvatskoj suočen dobar deo zaposlenih.Najnovije istraživanje mobinga u Hrvatskoj obuhvatilo je preko 1.300 medicinskih sestara i tehničara, zaposlenih u različitim medicinskim ustanovama.
Anketirani su se, kako se navodi na hrvatskim internet portalima, u skoro 40 odsto slučajeva žalili na razne vrste zlostavljanja na radnom mestu.
Neki ispitanici su doživeli i seksualno uznemiravanje - oko 13 odsto žalilo se na seksualno dobacivanje, 5,6 odsto na namerno dodirivanje te oko 1,2 odsto na ucenjivanje seksualnim uslugama.
Jedno ranije istraživanje dalo je još poraznije rezulate. Pokazalo se naime da zlostavljanje od strane nadredjenih, tzv. vertikalni mobing, trpi najveći broj ispitanika, njih 82 odsto.
Vodoravni mobing - zlostavljanje od strane kolega - trpi 17 odsto ispitanika, a jedan odsto je mišljenja da su zlostavljači najčešće njihove podredjene kolege.
Zanimljivi su i rezultati po kojima bi većina ispitanika, njih 54 odsto, na dugotrajni mobing odgovorila trpljenjem i istovremenom potragom za novim poslom, a 27 odsto bi dalo otkaz i tražilo drugi posao. Čak 12 odsto ispitanika trpelo bi dugotrajni mobing bez potrage za novim poslom, a samo sedam odsto prijavilo bi poslodavca.
Podatak o broju onih koji bi trpeli zlostavljanje, odnosno činjenica da bi samo sedam odsto njih prijavilo poslodavca, govori o tome koliko zaposleni nemaju poverenja u rešavanje problema mobinga putem nadležnih institucija, kažu stručnjaci.
Posledice mobinga su stres, sumnja u sebe, izolovanost i opšta nesigurnost. Osoba izložena mobingu, ističu stručnjaci, postaje demotivisana, manje produktivna, izostaje s posla, pati od psihičkih i fizičkih poremećaje zbog kojih odlazi na bolovanja i u prevremenu penziju.
Naučno proučavanje mobinga počelo je pre 20-ak godina. Naziv potiče od engleskog glagola "to mob", sto znači nasrnuti u masi, bučno navaliti na nekoga.
Prvi ga je upotrebio nemački nobelovac Konrad Lorenz koji je istražuivao agresivno ponašanje nekih životinja koje se udružuju protiv jednog člana, napadaju ga i teraju iz zajednice.
Nemački psiholog Hajnc Lejman sedamdesetih godina 20. veka prvi upotrebljava termin mobing u smislu emocionalnog zlostavljanja, te kaže da je u modernom svetu radno mesto još jedino preostalo "ratno polje" na kojem "ljudi mogu ubijati jedni druge bez rizika da budu izvedeni pred lice pravde".
Prema istraživanju Evropske agencije za sigurnost na radu i zaštitu zdravlja, stres na radnom mestu - a u to spada i mobing - pogadja svakog trećeg zaposlenog Evuropske unije.
U EU je pod stresom 2004. godine bilo 28 dosto ili 41,2 miliona zaposlenih. Posledice su 50 do 60 odsto izgubljenih radnih dana, pet miliona nesreća na radu i gubitak od oko 20 milijardi evra godišnje.
Zbog stresa se godišnje u EU dogodi 48.000 samoubistava. Samo u Nemačkoj, prema procenama stručnjaka, jedan slučaj mobinga izaziva štetu od 15 do 50 hiljada evra.
Uprkos svemu tome, samo je u Francuskoj donet zakon protiv mobinga, koji se kažnjava novčano ili zatvorom.
(Beta)
