I dok suprotno evropskim čelnicima, koji smatraju da to pitanje treba da reše lideri sedam najuticajnijih stranaka u BiH, predsednik SDP BiH Zlatko Lagumdžija kaže da to nije moguće i da u primeni te presude, koja bi predstavnicima manjinskih naroda trebalo da omogući kandidovanje za najviše državne funkcije u BiH, treba da se uključi EU, odnosno EK u najširem smislu.

Član Glavnog odbora Saveza nezavisnih socijaldemokrata (SNSD) Srđan Mazalica smatra da je Repubika Srpska "talac" nesloge stranaka Federacije BiH po tom pitanju i da bi, kako kaže, najbolje bilo da se Jevrejin Jakub Finci i Rom Dervo Sejdić izjasne kao Bošnjaci, Srbi ili Hrvati.

Pozivajući se na analizu izbornog zakonodavstva u EU, koju je sačinila neprofitabilna istraživačka organizacija Evropska inicijativa za stabilnost, Mazalica kaže da BiH, a time i Republika Srpska, ne krše Evropsku konvenciju o ljudskim pravima, već protokol 12. te konvencije koje je potpisalo samo osam članica EU.

Prema njegovim rečima, BiH ima fleksibilan izborni zakon, a Sejdić i Finci, na osnovu čije aplikacije je doneta presuda, ukoliko žele da se kandiduju na izborima za Predsedništvo BiH, mogu da se izjasne kao Srbi, Bošnjaci ili Hrvati i da im to pravo niko ne proverava niti osporava.

"Evropska unija, ukoliko ne dođe do dogovora oko načina sprovođenja presude Sejdić-Finci, iz tih razloga ne bi smeli da zaustave evopski put BiH", smatra Mazalica, preneli su sarajevski mediji.

Za Fincija je žalosno to što BiH ni do danas, četiri godine od kada je presuda doneta, nije u stanju da pronađe rešenje za nešto što, kako kaže, deluje kao jednostavan pravni problem.

Lagumdžija i dalje smatra da lideri sedam najuticajnijih stranaka u BiH neće moći sami da reše problem primene presude Evropskog suda i da im je za potrebna podrška EU.

Lider SDP-a kaže da se od traženja rešenja ne sme odustati, ali i da s obzirom na to da se radi o presudi Evropskog suda, oni su, kaže, ti koji su, verovatno, kvalifikovaniji nego mi da kažu da li nešto jeste ili nije u skladu sa odlukom tog suda.

"I zato je najvažije da Evropska unija, odnosno Evropska komisija u najširem smislu te reči, bude uključena u to", rekao je Lagumdžija.

Govoreći kao uvodničar na sesiji Asocijacije nezavisnih intelektualaca "Krug 99" na temu "Implementacije odluke Evropskog suda u procepu etničkog i građanskog", Lagumdžija je kazao da se postavlja pitanje kako doći do rešenja, koje će dati šansu da se građansko i nacionalno počnu susretati kako bi BiH ulaskom u EU bila država kakva zaslužuje da bude.

A o političarima, odnosno politikama u BiH, Lagumdžija kaže da postoje dve vrste - jedna koja nastoji da i dalje dominira nacionalno i da presudom Evropskog suda objektivno institucionalizuju podele u BiH, preneo je sarajevski portal "Klix.ba".

Sa druge strane su, dodao je on, politike i ljudi koji pokušavaju da otvore proces integrisanja BiH, koji za cilj ima BiH kao civilno i građansko društvo u kojem se uvažavaju temelji države nastali na ZAVNOBiH-u.

"Imamo dve suprotstavljene politike i prirodno je da one ne mogu imati zajedničku viziju u meri u kojoj se ne pokušava praviti dogovor da napravimo neku vrstu kohabitacije između te dve vizije", precizan je Lagumdžija, dodavši da sada u BiH, koja je u Dejtonu postavljena "na krive noge", treba uvesti "građansko".