Predsednik Hrvatske Ivo Josipović izjavio je da bi se moglo naći političko i moralno opravdanje da Hrvatska povuče tužbu za genocid protiv Srbije pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu.
Pravno je, kaže on, uglavnom jasno kako će taj predmet završti - potrebno je učiniti dodatne napore, pre svega u rešavanju problema nestalih.
"Krene li suđenje, obe će se države morati suočiti s mnogim neugodnim stvarima. Ako neko misli da će sud u Hagu funkcionisati tako da ćemo mi bubati po Srbiji kao da je vreća za boks, jako se vara. I druga će strana udarati i, koliko vidim, dobro je pripremljena", naveo je Josipović istakavši da je odluka o sudbini tužbe protiv Srbije u nadležnosti vlade i da će on podržati svaku njenu odluku.
Ocenjujući nedavnu prvu zvaničnu posetu Beogradu i susretima sa predsednikom Srbije Tomislavom Nikolićem, Josipović kaže da misli da je tokom te posete puno toga dogovoreno.
"Dogovorili smo, na primer, da se osuđeni Veljko Marić iz lošeg premesti u bolji zatvor. Dogovorili smo neka načela za buduće postupanja u sličnim slučajevima, koja mogu olakšati mnoge ljudske sudbine. Otvoren je novi put komunikacije hrvatske zajednice s predsednikom Nikolićem", naveo je Josipović u intervjuu zagrebačkom "Jutarnjem listu".
Takođe, dodao je da su privrednici dveju zemalja imali vrlo uspešan sastanak.
"Razgovarali smo o mnogim praktičnim pitanjima, ali naravno da će ta pitanja u završnici rešavati vlade. Njih, na primer, treba pitati zašto se neke od međuvladinih komisija sastaju vrlo retko, neke poslednji put pre dve godine, i zašto su zaključci najčešće formalne naravi", rekao je Josipović.
Na direktno pitanje zašto se te komisije ne sastaju, Josipović je rekao da ne zna, ali je dodao da misli da sa obe strane stoji blokada, strah kako će reagovati javnost i opozicija ako se ne ostvare maksimalna očekivanja".
"Ovog trenutka taj strah kao da je sa naše strane nešto veći. Premda, postoje neki problemi, na primer pitanje sukcesija, za koje je očito da ih Srbija koči. U svakom slučaju, uveren sam da se moglo uraditi mnogo više", kazao je Josipović.
Predsednik je rekao i da ima pomaka u rešavanju pitanja nestalih, ali da ima još i puno sudbina koje nisu otkrivene. Broj nestalih je, prema njegovim rečima, osetno smanjen i danas se traga za još 1689 osoba, ukupno Hrvata i Srba.
Upitan kakve su bile reakcije na njegov govor u srpskom parlamentu, Josipović je rekao da je bio veoma dobro primljen, što su poslanici pokazali dugotrajnim aplauzom.
Kaže da je svojim nastupom hteo da pokaže da je Hrvatska moderna i otvorena zemlja, koja je svesna prošlosti, ali da to, kako je rekao, nije prereka da u dobrim stvarima ne sarađuje sa Srbijom na obostranu korist.
Istakavši da su razgovorili u Beogradu bili jako dobri on se posebno osvrnuo na susret sa Nikolićem i pozitivnu atmosferu u Beogradu..
"Moram reći da je predsednik Nikolić - naravno, uz neke stavove s kojima se ne možemo složiti, ali to je normalno kao što i mi imamo stavove s kojima se on ne slaže - pokazao za mene iznenađujuću otvorenost i dobru volju. Lepo je bilo videti kako su kroz celi Beograd bile postavljene stotine hrvatskih zastavica, uz velike na nekoliko mesta. Niti jedna nije skinuta, ni oštećena. Nije bilo nikakvih protesta povodom mog dolaska", naveo je Josipović.
On je ukazao i da je medijska pažnja bila veoma velika,sasvim suprotno od onog štu su tvrdili hrvatski mediji.
"Način na koji su o mojoj poseti Srbiji izvestili pojedini mediji sugeriše se da u delu hrvatske javnosti postoji određen otpor prema bilo kakvom kontaktu sa susednom državom. U Srbiji takav otpor prema Hrvatskoj nisam primetio", naveo je hrvatski predsednik.
Za predsednika Nikolića je rekao da je bio vrlo srdačan domaćin.
"Razgovarali smo sasvim otvoreno. On je meni vrlo otvoreno rekao što misli da su problemi na strani Hrvatske, a ja sam njemu na isti način, bez zadrške, izložio naše primedbe. Ta obostrana iskrenost možda predstavlja i najveći iskorak u odnosu na dosadašnje stanje. Tokom zajedničke posete hrvatskoj zajednici u Vojvodini vrlo je pažljivo saslušao njihove probleme. Ja sam primio Srbe izbegle iz Hrvatske, koji su mi predali listu svojih zahjeva".
A na opasku da je ta lista bila ispisana ćirilicom, Josipović je rekao da njemu to apsolutno nije bio problem.
"Drago mi je što je znam. Moram reći da su mnogi od tih zahteva potpuno osnovani i razumni", rekao je Josipović, a kao primer naveo je naveo obračun radnog staža u Hrvatskoj koji se ne priznaje, zatim neisplaćivanje nekih penzija, stambeno zbrinjavanje.
