Zametica koji je 1993-95. bio Karadžićev savetnik, opisao ga je stoga kao "slabog predsednika" RS, pod čijom kontrolom nisu bile ni vlada RS, ni opštine.

"Vi ste bili slab predsednik čija vlast nije dosezala daleko. Drugi faktori su bili moćniji, vojska na primer... koja vam se često nije povinovala... Verovao sam da vi niste imali kontrolu ni nad policijom... članovima Skupštine... vašom sopstvenom ženom i kćerkom. Imali ste veoma malo kontrole nad tim haosom zvanim RS", ocenio je Zametica.

Optužnica Karadžića (68) pored ostalog tereti za progon Muslimana i Hrvata širom BiH, koji je u sedam opština imao razmere genocida. Progon su, po optužnici, sprovele vojska, policija, paravojne formacije i lokalne vlasti.

Napominjući da je po ocu Musliman i da mu je pravo ime Omer, Zametica je kazao je da ga Karadžićeva kćerka Sonja i supruga Ljiljana "nisu volele zbog muslimanskog porekla", kao i "neki u vojsci", ali da Karadžić nije imao takve predrasude.

Karadžić, po svedoku, "nije imao svoje ljude" ni u Vladi RS, dok "gospodari života i smrti" u opštinama ne samo što "nisu primali naređenja" od predsednika RS, nego su i "delovali protiv njega".

Zametica je podvukao da se Karadžić - iako je bio vrhovni komandant oružanih snaga RS - nije bavio "operativnim i taktičkim komandovanjem" vojskom koja je često delovala na svoju ruku.

"Rekli ste mi da je snajperisanje VRS glupavo, da ne donosi nikakvu vojnu korist i da ste vi protiv toga. Isto ste rekli i za nekontrolisano granatiranje... da je nerazumno", kazao je Zametica, odgovarajući na pitanja Karadžića koji se brani sam.

Karadžića je optužen i za terorisanje stanovništva Sarajeva kampanjom artiljerijskih i snajperskih napada, 1992-95. godine.

Kao "apsurdan", Zametica je negirao navod optužnice da je Karadžić bio član udruženog zločinačkog poduhvata, na čelu s tadašnjim predsednikom Srbije Slobodanom Miloševićem, u cilju stvaranja ujedinjene srpske države progonom nesrpskog stanovništva s velikih delova teritorije BiH.

Nazivajući Miloševića "najvećim neprijateljem bosanskih Srba", svedok je "apsurdnom" nazvao i tvrdnju da je Karadžić bio "produžena ruka Miloševića".

Rekao je da je Milošević nastojao da politički, a čak i fizički, ukloni Karadžića.

"Ništa nije dalje od istine do da je Milošević želeo Veliku Srbiju... Njega je interesovalo samo učvršćivanje vlasti... nisu ga zanimali Srbi, naročito ne bosanski Srbi", rekao je svedok.

Rat koji su vodili bosanski Srbi bio je, po iskazu Zametice, "odbramben", protiv "panislamizma" lidera Stranke demokratske akcije Alije Izetbegovića koji je "rekao da nema suživota s neislamskim narodima".

"Vodili smo defanzivan i pravedan rat, i nemamo čega da se stidimo, osim jedne epizode, a to je Srebrenica", tvrdio je Zametica.

Kazao je da Karadžić i njegovi saradnici na Palama jula 1995. nisu imali bilo kakve informacije o masovnim ubistvima zarobljenika iz Srebrenice, te da su verovali da se s njima postupa po međunarodnim propisima.

Na sugestiju Karadžića da je "bilo preterivanja medija u vezi sa streljanjima", svedok je odgovorio da su "Muslimani imali politiku da preteruju".

Kao dokaze Karadžić je zatim priložio "dva pisma od 17 stranica" koja je 2001 - dok je bio u bekstvu - poslao Zametici. U tim pismima, ponovio je tvrdnju da je francuska obaveštajna služba organizovala streljanja koje je počinio 10. diverzantski odred pri Glavnom štabu VRS.

Karadžića (64) optužen je i za genocid nad oko 7.000 Muslimana iz Srebrenice u danima pošto je VRS, 11. jula 1995, zauzela tu "zaštićenu zonu" UN.

Pripadnici 10. diverzantskog odreda, po optužnici i ranijim presudama Tribunala, streljali su oko 1.200 muslimanskih muškaraca na vojnoj farmi Branjevo kod Zvornika, 16. jula 1995. godine.

Karadžić je u sudnici rekao da je francuska obaveštajna služba posle rata odvela pripadnike tog odreda da ratuju u Kongu, a da su, po povratku, neki od njih uhapšeni kao grupa "Pauk" i optuženi za planiranje atentata na Slobodana Miloševića.

"To se poklapalo s našim ranijim saznanjima (o Srebrenici) da je... umešana strana obaveštajna služba", primetio je optuženi, sugerišući da su počinioci zločina nagrađeni "zlatom".

Zametica je tvrdio i da, u proleće i leto 1995, pripadnici Unprofora koje je držala VRS, posle napada NATO na njene objekte, nisu bili "taoci", već "ratni zarobljenici" i da im "uopšte nije" bilo prećeno smrću.

Po optužnici, snage bosanskih Srba su maja i juna 1995. uzele kao taoce više od 200 pripadnika Unprofora, čime su pokusale da spreče nastavak napada NATO iz vazduha.

Tužiteljka Kerolin Edžerton (Caroline Edgerton) upitala je na početku unakrsnog ispitivanja Zameticu da li i on, poput drugog Karadžićevog ratnog savetnika i svedoka odbrane Gordana Milinića, smatra da je zločin u Srebrenici "mit" i "velika farsa".

Zametica je to negirao, izjavljujući da "ne zna ko je naredio i počinio zločin u Srebrenici" koji je bio "loša usluga" RS.

Na pitanje zastupnice optužbe misli li na masakr VRS nad oko 7.000 Muslimana, Zametica je izbegavao da direktno odgovori, ponavljajući da i dalje ne zna ko je odgovoran za "strašan događaj".

Tužiteljka Edžerton je, nizom dokumenata i naređenja, dokazivala da je Karadžić i operativno komandovao vojskom tokom uzimanja pripadnika UN za taoce i tokom ofanzive na Srebrenicu, u proleće i leto 1995, ali je Zametica to odbio da prihvati.

Zametica će i sutra odgovarati na pitanja tužiteljke Edžerton.