Svedok odbrane Milenko Živanović izjavio je na suđenju Radovanu Karadžiću pred Haškim tribunalom, da Karadžić "nikada ne bi odobrio" streljanje Muslimana iz Srebrenice u julu 1995.
Kao zapovednik Drinskog korpusa VRS, Živanović je komandovao napadom na Srebrenicu. Na dan kada je, po optužnici i ranijim presudama Tribunala počinjeno ubistvo prvih 1.000 zarobljenika, Živanović je 13. jula predao dužnost Radislavu Krstiću.
Zbog pomaganja i podržavanja genocida u Srebrenici, Tribunal je generala Krstića 2001. osudio na 35 godina zatvora.
Karadžić (68), koji je u to vreme bio predsednik RS i vrhovni komandant njenih oružanih snaga, optužen je za genocid nad oko 7.000 Muslimana u danima pošto je VRS, 11. jula 1995, zauzela tu zaštićenu enklavu UN. Optužen je i za progon civilnog stanovništva Srebrenice.
Iako je to bilo predviđeno sporazumom kojim je Srebrenica, u proleće 1993, bila proglašena za zonu pod zaštitom UN, po Živanovićevim rečima, enklava nikada nije bila demilitarizovana.
Svedok je kazao da je cilj napada na Srebrenicu, koji je počeo 6. jula 1995, bilo razdvajanje od druge zaštićene zone, Žepe. Muslimanske snage su iz enklava prethodno godinama napadale okolna srpska sela i ubijale civile.
Živanović je, po sopstvenim rečima, za vreme ofanzive na Srebrenicu dva puta razgovarao sa Karadžićem, ali nisu pominjali, niti je ikada bilo planirano da se "Muslimani premeste ili pobiju".
"Nije bilo razgovora o pogubljenju zarobljenika", izjavio je svedok o razgovoru noć posle pada Srebrenice, naglašavajući da Karadžić "nikada ne bi odobrio, ni oprostio streljanje zarobljenika".
Živanović je tvrdio da nikada nije imao nikavih saznanja o postojanju plana za ubijanje Muslimana, niti je ikada video bilo kakav izveštaj o streljanju.
Tužiteljka Melisa Pak (Meliša) predočila je svedoku, tokom unakrsnog ispitivanja, belešku komandanta VRS Ratka Mladića sa sastanka održanog u novembru 1992, na kojem je predsednik Skupštine RS Momčilo Krajišnik rekao da je Živanoviću dat zadatak da "očisti Podrinje" radi ostvarivanja strateškog cilja bosanskih Srba - "razdvajanja" od Muslimana i Hrvata.
"Čišćenje" se, uzvratio je Živanović, odnosilo na Armiju BiH, a ne na civile. "On (Krajišnik) kaže da je najvažniji zadatak razdvajanje od Muslimana, ne kaže pobiti Muslimane... da je meni rekao pobiti Muslimane, mene više niko ne bi video".
Živanović je tvrdio da je, naprotiv, "spasavao Muslimane... nudio svoju krv za Muslimane". "Mene su Muslimani zvali da im budem komandant... Vi nastojite od mene da napravite dželata ovde, pitajte moje kumove Muslimane".
Na tvrdnju zastupnice optužbe da je njegov "zadatak bio da u Podrinju više ne bude Muslimana", svedok je uzvratio: "Ne, nego da se razdvojimo".
Pošto mu je tužiteljka Pak pokazala Direktivu broj četiri Glavnog štaba VRS kojom je njegovom korpusu dat zadatak da "prinudi neprijatelja da napusti Podrinje, zajedno sa muslimanskim stanovništvom", Živanović je rekao: "To muslimansko stanovništvo zaposelo je srpska sela. Ta sela morala su se vratiti istinskim vlasnicima".
"Znači, uklanjanje Muslimana bilo je opravdano", sugerisala je tužiteljka.
"Ja sam samo želeo da ne izginu... Od toga ćete ih zaštititi ako ih uklonite od fronta, jer tu ginu i nevini", tvrdio je svedok.
Živanoviću je, zatim, predočen i presretnuti razgovor u kojem je naredio "paljenje turskih kuća". General je izjavio da se to odnosilo na "odbrambene položaje i uporišta neprijatelja". "Sela nisu paljena, već je iz njih teran neprijatelj", dodao je on.
Tužitelka Pak citirala je i zapisnik razgovora generala Mladića i Živanovića, 1. jula 1994, u kojem je, kao cilj, navedeno stvaranje "potpuno srpskog Podrinja", "proterivanjem Muslimana iz Srebrenice".
"Nije baš tako", prokomentarisao je svedok, tvrdeći da je cilj bilo da enklave budu "vojno poražene".
Zastupnica optužbe je, iz Živanovićeve ratne beležnice, citirala Mladićeve reči da "enklave ne smeju preživeti, već nestati". Zatim je sugerisala da je Živanovićev zadatak bio da stvori nepodnošljive uslove u enklavi i prisili muslimansko stanovništvo da ode.
"Daleko je bolje da ode u prostor van borbenih dejstava, nego da ostane gde nema uslova za život... Ne mogu narod oko sebe imati kao masku, a ovamo stvaraju diviziju... Skloniti stanovništvo iz zone dejstava, što da ne... ali ne da bi se, ne daj bože, pobilo, nego da bi se spasilo", odgovorio je Živanović.
Takve uslove u Srebrenici, po Živanoviću, nije stvorila VRS, nego "150 spaljenih srpskih sela" za šta je odgovorna ABiH.
Svedočenje na suđenju Karadžiću, general Živanović nastaviće sutra.
Optužnica Karadžića tereti i za progon Muslimana i Hrvata širom
BiH, koji je u sedam opština imao razmere genocida; terorisanje stanovništva Sarajeva kampanjom artiljerijskih i snajperskih napada i uzimanje "plavih šlemova" UN za taoce, 1992-95.
