On je ocenio da je rezultat tog susreta ozbiljno ohrabrenje za nastavak saradnje dve države.

Josipović je u intervjuu radiju "Slobodna Evropa" rekao da je sada stvar na vladama dveju država da otklone probleme i, gde je to moguće, da se stanovništvo dveju država približi.

"Veoma mi je drago da sam se susreo sa njim (Nikolićem). I u političkom i u psihološkom smislu taj je susret značio puno. Kada govorimo o pomacima, naravno da se na sastancima ti pomaci oko konkretnih zaključaka ne dogovaraju, nego se stvara dobra klima", rekao je Josipović.

On je podsetio da Hrvatska i Srbija imaju šest različitih komisija, od kojih, kako je rekao, neke rade malo bolje, neke se nađu samo da se dogovore kada će se idući put naći.

"Dakle, postoji jedan strah od te saradnje. Kako će to biti politički prihvaćeno, kako će javnost reagovati itd. Kao da rešavanje tih problema nije u interesu svim građanima i u Hrvatskoj i u Srbiji", priznao je Josipović.

Dodaje se da je rezultat tog susreta bilo ozbiljno ohrabrenje za nastavak saradnje, a kao dobar primer naveo je to što je Hrvatskoj vraćena većina kulturnog blaga koje joj je u ratu uzeto, dok je ostatak popisan i biće vraćen uskoro.

"Hrvatskoj kao državi je u interesu da nema neprijatelja s druge strane granice. Susret je bio dobitak, otvoreno smo razgovarali, čuo sam koja je perspektiva Srbije u pogledu nekih naših odnosa, ali sam isto tako vrlo otvoreno rekao da mi možda oko nekih stvari imamo i drugačiju perspektivu", naveo je Josipović.

Određujući se prema političi predsednika Srbije, Josipović je rekao da je "očito da postoji dobra volja".

"Da o svemu isto mislimo - ne mislimo, ali ono što je najvažnije - postoji dobra volja i postoji želja koju sam prepoznao i kod predsednika Nikolića i kod srpske vlade da se naši odnosi što više normaliziraju i stave na rang odnosa dve susednih država koje mogu i treba dobro da sarađuju", rekao je on.

Govoreći o problem uvođenja ćirilice u Vukovaru, hrvatski predsednike je istakao da nema nikakvog razloga da se ćirilica kao jedno pismo kriminalizuje i da se od njega, kako je rekao, pravi "simbol zločina, rata i agresije".

"Ona to nije! Zločinci su određeni ljudi koje treba kazniti, a pismo, kultura i tradicija jedne manjinske zajednice je nešto što treba poštovati i prihvatiti", istakao je on, dodavši da "dnevna politika ne može kao svoje pogonsko gorivo da koristi licitiranje s pravima bilo koje grupacije, a posebno ne s pravima nacionalnih manjina".

A, kada je reč o tužbma za genocide koje su međusobno pokrenule Srbija i Hrvatska, Josipović je kazao da ne treba biti nerealan, jer stvari nisu jednostavne.

Ono što je, prema njegovom mišljenju, najvažnije je to da i Hrvatska i Srbija beskompromisno hoće da traže podatke o nestalima, što je jedan od uslova da dve države razmišljaju o nekom, kako je rekao, aranžanu ili dogovoru oko tih tužbi.