Granate koje su 1993-95 u Sarajevu ubile i ranile mnoge civile, ispalila je Vojska Republike Srpske, rekao je veštak optužbe za minobacačke Ričard Higs na suđenju Ratku Mladiću pred Tribunalom u Hagu.
Britanski oficir Higs je o tome sačinio izveštaj pošto je pregledao sve nalaze istraga Unprofor-a i sarajevske policije o eksplozijama u Sarajevu. U izveštaju veštak je praktično potvrdio ono što je bilo utvrđeno tim istragama.
Optužnica Mladića (70), koji je bio ratni komandant VRS, tereti za terorisanje stanovništva Sarajeva kampanjom artiljerijskih i snajperskih napada, 1992-95. godine.
Higs je u izveštaju naveo da u rezultatu istrage dve eksplozije na pijaci Markale, neposredno posle eksplozija, nije uočio nikakve nepravilnosti koje bi ugrozile zaključak da su granate ispaljene sa položaja VRS.
Po optužnici, jedna minobacačke granate ubila je 5. februara 1994. na Markalama 66 osoba, a ranila više od 140. U drugoj eksploziji ispred Markala 28. avgusta 1995. poginule su 43 osobe, a ranjeno je
više od 75.
Higs je isti zaključak doneo za još nekoliko minobacačkih napada navedenih u optužnici.
Veštak je podvukao da je napad u naselju Alipašino Polje u kojem je 22. januara 1994. poginuo šestoro dece, a ranjeno pet ljudi, bio izveden tako da "nanese što više žrtava".
Taj zaključak je obrazložio činjenicom da su dve granate bile ispaljene na ulicu ispred zgrada, s malim vremenskim razmakom i na maloj udaljenosti jedna od druge. Po Higsu, to je učinjeno da bi se
drugim projektilom pogodili ljudi koji su se okupili da vide posledice prve eksplozije.
Tri granate koje su u naselju Dobrinja 4. februara 1994. odnele osam žrtava, a ranile 18 građana, pale su u krugu od 40 metara, na osnovu čega se može zaključiti da su mogle biti ispaljene iz istog minobacača, izjavio je veštak optužbe. Kao cilj ispaljivanja pojedinačnih granata na Sarajevo, Higs je naveo "uznemiravanje" stanovništva i sprečavanje kretanja ljudi, budući da bi za uništavanje objekata ili vojnih ciljeva bilo potrebno ispaliti mnogo više projektila.
Mladićev branilac Branko Lukić osporavao je na početku unakrsnog ispitivanja ispravnost nalaza više istraga o uglu pod kojim je granata pala na ulicu ispred Markala 28. avgusta 1995.
Advokat Lukić tvrdio, a veštak tužilaštva negirao da je Higs namerno uzeo pogrešne podatke da bi odredio ugao pada granate koji je tužilaštvo odredilo u optužnici.
General Mladić dobrovoljno se odrekao prava da prisustvuje današnjem unakrsnom ispitivanju, a njegov advokat je najavio da on ni sutra neće biti u sudnici.
Bivši komandant VRS optužen je i za genocid u Srebrenici; za progon Muslimana i Hrvata širom BiH, koji je u sedam opština imao razmere genocida i za uzimanje za taoce pripadnika mirovnih snaga UN, 1992-95. godine.
