Kao uzrok rata u BiH Krajišnik je naveo protivustavnu secesiju od Jugoslavije "muslimansko-hrvatske koalicije" uprkos protivljenju bosanskih Srba.

Tribunal je Krajišnika (68), bivšeg predsednika Skupštine BiH i Republike Srpske, pravosnažno osudio na 20 godina zatvora zbog prisilnog premeštanja, deportacije i, delimično, progona muslimana i Hrvata tokom rata u BiH.

Posle izdržane dve trećine kazne, odnosno 13 godina, Krajišnik je, odlukom predsednika Tribunala, 31. avgusta pušten na slobodu iz zatvora u Velikoj Britaniji.

Krajišnik je na početku iskaza rekao da priprema zahtev za reviziju osuđujuće pravosnažne presude i da "živi za dan kad će čuti - 'Nije kriv'".

Optužnica za progon nesrpskog stanovništva širom BiH, koji je u sedam opština imao razmere genocida, tereti i Karadzića (68), ratnog predsednika RS i vrhovnog komandanta njenih oružanih snaga.

U opširnom svedočenju o događajima uoči rata u BiH, Krajišnik je tvrdio da su poslanici SDA i Hrvatske demokratske zajednice "stalno bili" protiv predstavnika Srba i "majorizovali" ih.

"Muslimanska i hrvatska strana zalagala se za izdvajanje iz Jugoslavije na neustavan način, a srpska strana za poštovanje Ustava i iznalaženje kompromisa".

Za odluku o izlasku BiH iz Jugoslavije bila je potrebna dvotrećinska parlamentarna većina, koju zagovornici suverene BiH nisu imali zbog protivljenja Srba, rekao je Krajišnik.

U januaru 1991, po Krajišniku, Izetbegović je u skupštini dao "zapanjujuću izjavu" da će "žrtvovati mir za suverenu BiH". Tog leta, SDA je formirala "paravojne snage" - Patriotsku ligu i Zelene beretke.

Posledica nezakonitog usvajanja deklaracije o suverenosti BiH u oktobru, bez učešća srpskih poslanika, bilo je formiranje skupštine, a zatim i republike srpskog naroda u BiH, posvedočio je Krajišnik.

On je, međutim, negirao da su srpski poslanici napustili Skupštinu BiH, tvrdeći da su bili spremni da nastave rad pod uslovom da muslimansko-hrvatska koalicija odustane od nezakonite deklaracije o suverenosti.

U decembru 1991. vođstvo bosanskih Srba odustalo je od ostanka u Jugoslaviji pošto su mu evropski posrednici i predsednik Srbije Slobodan Milošević obećali da će u nezavisnoj BiH biti formirana "srpska nacionalna jedinica", posvedočio je Krajišnik.

Na pitanje Karadžića, koji se brani sam, kakav je bio Izetbegovićev stav o formiranju srpskog entiteta, Krajišnik je odgovorio: "Ja sam vrlo često i od gospodina Izetbegovića jasno čuo da bi najbolje bilo da se podeli BiH, ali da je BiH 'tigrova koža', pa bi trebalo voditi računa da ostane - ako pravimo takvu mapu - što manje nas kod vas i vas kod nas".

Izetbegović i tadašnji premijer BiH Haris Silajdžić u Ženevi su 1993. Krajišniku, po njegovom sećanju, rekli: "Dajte nam 33 odsto teritorije BiH, da se formiraju tri entiteta ... i slobodno idite ako hoćete da se udružite sa Srbijom".

"Ovo je istina... To je bila iskrena politika Izetbegovića, nego je imao mnogo ljudi oko sebe koji su imali fiks-ideju da bi Bosna sad trebalo da bude unitarna, da se rat vodi do tog cilja i to je, na kraju, bio problem", izjavio je Krajišnik.

I proglašavanje Republike Srpske, 9. januara 1992, po Krajišniku, bilo je u skladu sa planovima međunarodne zajednice, kao i ranije formiranje srpskih opština i zajednica opština širom BiH.

Prema svedokovom iskazu, to je bilo potvrđeno i kada su u martu 1992. sve tri strane usvojile principe za reorganizaciju BiH u tri nacionalna entiteta koje je predložio portugalski diplomata Žoze Kutiljero (Jose Cutillero).

Krajišnik je tvrdio da je okvirna mapa za utvrđivanje srpske nacionalne jedinice bila "osnova za zaokruživanje ... za pravljenje šest strateških ciljeva" bosanskih Srba, usvojenih u maju 1992.

Prvi od tih ciljeva bio je "razdvajanje" od muslimana i Hrvata, a među njima je bilo i "uklanjanje Drine kao granice" između Srba.

Skupština RS je 18. marta 1992. prihvatila principe za buduće uređenje BiH, a da je "ostalo da se radi na mapama i utvrđivanju nadležnosti", kazao je njen tadašnji predsednik.

Pred Tribunalom utvrđenu činjenicu da je srpski parlament "jednoglasno odbio" Kutiljerove principe, Krajišnik je odbacio kao "netačnu".

"Principi se nisu mogli menjati", a rukovodstvo bosanskih Srba, potom je naložilo "utvrđivanje čije su koje teritorije" na terenu, rekao je Krajišnik.

Svedočenje u odbranu Karadžića, Krajišnik će nastaviti u utorak, 12. novembra.

Karadžić je optužen i za genocid u Srebrenici; terorisanje stanovništva Sarajeva kampanjom artiljerijskih i snajpreskih napada i uzimanje za taoce "plavih šlemova" UN, 1992-95.