Ratko Mladić je tokom rata u BiH imao čvrstu komandu i kontrolu nad Vojskom Republike Srpske, i odgovornost za njeno delovanje, rekao je danas vojni veštak optužbe Ričard Danat u nastavku suđenja u Tribunalu u Hagu.
Veštak je, kao primer, naveo Mladićevo učešće u ofanzivi na Srebrenicu jula 1995. kada je bilo "potpuno očigledno da on lično kontroliše šta se događa", naglasio je Danat.
Pozvao se na snimke Mladića kako izdaje naređenja podređenima na ulicama Srebrenice 11. jula 1995. i, nešto kasnije, preteći razgovara sa oficirima Unprofora i predstavnicima srebreničkih muslimana u obližnjem Bratuncu.
Mladić (70) optužen je za genocid nad oko 7.000 muslimanskih muškaraca iz Srebrenice u danima pošto je 11. jula 1995. njegova vojska zauzela tu "zaštićenu zonu" UN.
Za generala Mladića svedok je kazao da je bio "snažan karakter, koga su njegovi ljudi svakako poštovali, donekle su ga se i plašili, a sigurno su radili ono što je on naređivao".
S mesta za optužene, Mladić je to propratio odobravajućim klimanjem glavom.
General Danat je rekao da je svaki komandant vojske odgovoran za njena dejstva, bio na terenu ili ne, kao i da je, po dokumentima, Mladić izdavao naređenja i primao izveštaje i kada nije bio u BiH.
"Zadaci se mogu delegirati na podređene, ali se odgovornost ne može prenositi", naznačio je veštak optužbe.
Tužilac Dermot Grum (Dermot Groome) je iz Mladićeve ratne beležnice citirao zapis sa sastanka kod tadašnjeg predsednika Srbije Slobodana Miloševića 15. jula 1995, održan kod Beograda, dok je, po optužnici, trajalo streljanje srebreničkih muslimana u okolini Zvornika.
Mladić je zapisao da ga je tadašnji komandant Unprofor-a, general Rupert Smit (Smith) upozorio na "glasine o zločinima i masakru" u Srebrenici.
Svedok Danat je prokomentarisao da bi od Mladića bilo "odgovorno da pokrene istragu" pošto je bio upozoren na nezakonite aktivnosti svoje vojske.
"Ja bih se osećao obaveznim da to istražim", dodao je svedok.
Na sugestiju tužioca da je Mladić umesto toga otišao na svadbu kod beogradskih prijatelja, vojni veštak je kazao da je to "iznenađujuće" i da je "trivijalizovalo" optužbe generala Smita.
Da je Mladić morao pokrenuti istragu o Srebrenici, Danat je ponovio i pošto mu je iz beležnice optuženog tužilac citirao reči koje je Milošević uputio Mladiću 24. jula 1995: "Srebrenica i Žepa nanele su nam veliku štetu".
Tužilac Grum je svedoka pozvao da prokomentariše Mladićevu zvaničnu ocenu iz novembra 1995. o tome da je general Radislav Krstić "izuzetno" obavljao dužnost komandanta Drinskog korpusa VRS u srebreničkoj operaciji.
U Mladićevoj pohvali Krstića posle pada Srebrenice - odgovorio je Danat - "problem je to što je skoro 8.000 muškaraca i dečaka prerano umrlo i što je neko za to odgovoran u Krstićevoj zoni
odgovornosti".
Ako tu "nezakonitu aktivnost širokih razmera" nisu naredili oni, "kako je Mladić mogao oceniti Krstićevo delovanje kao izuzetno?", zapitao je britanski general.
Krstića je Tribunal pravosnažno osudio na 35 godina zatvora zbog pomaganja i podržavanja srebreničkog genocida.
Mladićev branilac Dejan Ivetić osporavao je u prvom delu unakrsnog ispitivanja kredibilitet generala Danata kao eksperta.
U odgovoru, Danat se pozvao na svoje iskustvo oficira Unprofor-a u BiH i na trupnim i generalštabnim dužnostima u Velikoj Britaniji, uključujući i položaj komandanta britanske armije.
Advokat Ivetić citirao je iz Danatove autobiografije njegovo uverenje da je general Mladić naredio generalu Krstiću ubistvo hiljada srebreničkih zarobljenika. Na pitanje branioca na osnovu čega je to tvrdio, Danat je odgovorio da je to njegovo mišljenje.
Upitan da li je Mladić to naređenje dao u pisanom obliku, svedok je uzvratio: "Ne verujem da je bilo pisanog naređenja".
Odgovarajući na pitanja branioca, Danat je potvrdio da mu je u pisanju izveštaja za tužilaštvo na suđenju Mladiću pomogla snaja koja je ranije radila u "međunarodnom krivičnom sudu u Hagu", ali nije znao kojem od tamošnjih sudova.
Unakrsno ispitivanje veštaka optužbe Mladićeva odbrana nastaviće sutra.
Mladić je optužen i za progon muslimana i Hrvata širom BiH, koji je u sedam opština imao razmere genocida; za terorisanje stanovništva Sarajeva kampanjom artiljerijskih i snajperskih napada i za uzimanje za taoce pripadnika mirovnih snaga UN, 1992-95. godine.
