Nema nikakvih političkih pritisaka na Haški tribunal, izjavio je predsednik Tribunala Teodor Meron. Bivša portparolka suda Florens Artman to vidi drugačije.
"Ne treba mi karijera. Jedino o čemu treba da mislim je moja sudijska savest. Nema političkog pritiska na Tribunal. Ne mogu da se setim nijednog slučaja u 12 godina, koliko sam u Tribunalu, da smo bili pod bilo kakvim političkim pritiskom od bilo koga", rekao je Meron u intervjuu listu "Danas".
On je dodao da zna i da bi, kada bi nekom od njegovih kolega, u šta je potpuno uveren, prišao neki predstavnik vlade i rekao: "Dobro, pričamo o ovom slučaju i nadamo se da ćeš ići ovim, a ne onim putem", od te osobe bilo zatraženo da odmah napusti Tribunal, zato što je Savet bezbednosti UN ustanovio ovaj tribunal kao nezavisan sud i članovi tog suda su veoma svesni svoje istorijske odgovornosti.
Nekadašnja portparolka bivše glavne haške tužiteljke Florens Artman izjavila je danas da je sud u Hagu poslednjih godina promenio pravila igre i da su neke oslobađajuće presude bile političke prirode. Ona je dodala da je, kao neko ko dobro poznaje rad te sudske institucije, bila zabrinuta zbog promene kursa u radu Haškog suda. "Tu su se, kada je u pitanju ishod suđenja, nametnuli neki drugi kriterijumi. Ne kriterijumi da se sudi na osnovu činjenica, već na osnovu politike", kazala je Artman, a prenose podgorički mediji. Ona smatra da mediji nisu imali uticaj na seriju oslobađajućih presuda Tribunala po komandnoj odgovornosti, bez obzira što su pojedine oslobađajuće presude najavljene u regionalnim medijima.
"Ali je zanimljivije ono što sam rekao ranije, a to je da na nas nikada nije bilo nikakvog političkog pritiska. Jednostavno se ne bi usudili", dodao je on.
Meron je podsetio da je od 161 optuženika, posle perioda od skoro pola veka nekažnjivosti, Haški tribunal uspeo da dobije dovoljnu saradnju s međunarodnom zajednicom, uključujući i zemlje bivše Jugoslavije, da mu izruče ili da ubede sve optuženike da se predaju.
On tvrdi da je kvalitet njihovih presuda veoma visok.
Meron je najavio da će ići u Sarajevo na konferenciju, gde će se sresti s "Majkama Srebrenice" i izrazio nadu da će videti i "drugu stranu medalje".
Na pitanje kako objašnjava da neko u prvostepenom postupku bude osuđen na 20 godina, a zatim ga Žalbeno veće oslobodi, Meron je odgovorio da se to pitanje može postaviti u svakom sistemu u nacionalnoj jurisdikciji, jer i u Sloveniji, Srbiji, u svakoj zemlji, u svakom međunarodnom sudu imate sistem preispitivanja.
On je rekao da zna da u međunarodnoj zajednici, a posebno u bivšoj Jugoslaviji nisu srećni zbog dužine trajanja suđenja.
"To je nešto što pokušavamo da unapredimo, da popravimo procedure da bi proces bio efikasniji i brži. Ali, moramo se setiti i biti svesni da su naša suđenja veoma nesvakidašnja", dodao je Meron u intervjuu objavljenom u elektronskom izdanju lista "Danas".
On je kazao da su predsednici Tribunala, uključujući i njega, govorili u Savetu bezbednosti UN da nije korektno i pravedno što UN nisu napravile neki fond za reparaciju žrtava ratnih zločina u bivšoj Jugoslaviji.
"Na kraju, međunarodna zajednica mora proširiti svoj pristup u radu na predmetima ratnih zločina. To je vrlo dobra polazna tačka, a polazna tačka je pravda, utvrđivanje individualne krivične odgovornosti i procesuiranje zločina. Mislim da bi žrtve, neko ko je izgubio ruku ili nogu ili je patio na neki drugi način, trebalo da imaju pravo na nekakvu reparaciju", rekao je Meron.
