Svedok odbrane Radoslav Brđanin izjavio je danas, na suđenju Radovanu Karadžiću, da 1992. nije postojao "strateški plan" vlasti bosanskih Srba za proterivanje muslimana i Hrvata iz Bosanske krajine.
Haški tribunal je 2007. pravosnažno osudio Brđanina (65) na 30 godina zatvora zbog progona, deportacije, prisilnog premeštanja i mučenja muslimanskog i hrvatskog stanovništva.
Brđanin je uhapšen u julu 1999., a kaznu trenutno izdržava u Danskoj.
Brđanin, koji je 1992. bio predsednik kriznog štaba Autonomne regije Krajina (ARK), izjavio je da taj štab nije primao naređenja od Karadžića i vlasti sa Pala, kao i da nije bio nadređen opštinskim kriznim štabovima, koji su "odlučivali nezavisno".
Krizni štabovi bili su, po optužnici, instrument preko kojih je vlast sa Pala zaokruživala teritorije koje je smatrala svojim, nasilnim zauzimanjem opština, pri čemu su počinjeni zločini nad nesrbima.
Prema Brđaninu, međutim, krizni štabovi nikada nisu pozivali na prisilno premeštanje muslimana i Hrvata, već su bili za "recipročnu" i "dobrovoljnu" razmenu.
Kao dokaz za to, svedok je naveo i da je za "dobrovoljni" odlazak bilo neophodno da nesrbi podnesku potvrdu o imovini koju ostavljaju, kako bi je vlasti "privremeno...obezbedile".
Karadžić se, kako je Brđanin izjavio, uvek zalagao za poštovanje vlasništva, Ženevskih konvencija i zakona i običaja ratovanja.
Tužilac Alan Tiger (Tieger), tokom unakrsnog ispitivanja, Brđaninovom iskazu suprotstavio je suprotne nalaze iz presude koju mu je Tribunal izrekao.
Presudom je utvrđeno da je krizni štab ARK "koordinisao trajno proterivanje nesrba" iz 13 opština, "u skladu sa strateškim planom" vlati RS.
"Nikakav strateški plan o preseljenju nije postojao...Situacija je nalagala da je bolje da se ljudi presele, nego da ginu i stradaju...Bilo je na svim stranama preseljavanja...Ne pravdam to, ali bilo je neminovno", odgovorio je Brđanin
On je kazao da je "postojao plan za odbranu ili kako da zaokružimo našu teritoriju, ali...ne da se naškodi drugim narodima".
Zastupnik optužbe je iz presude citirao i da je krizni štab ARK koristio policiju za sprovođenje mera protiv muslimana i Hrvata.
Svedok je to negirao, rekavši da je štab "donosio odluke" i da je policijom komandovalo Ministarstvo unutrašnjih poslova. Tigerovu tvrdnju da su opštinski štabovi te odluke ARK smatrali "obavezujućim", Brđanin je odbacio.
Pobijajući navod iz presude da je otpuštanje bilo prva od diskriminativinih mera protiv muslimana i Hrvata, Brđanin je tvrdio otpuštani, već samo "premeštani" sa čelnih položaja "u javnim preduzećima, gde je dotok informacija takav da su mogli da naškode našoj odbrani".
Osporavao je i nalaz iz presude da je uživao "značajnu moć", koju mu je dala vlast sa Pala, premda je, tokom rata, bio i ministar građevinarstva i potpredsednik Vlade RS.
Na pitanje tužioca da li je znao da je "37.000 hiljada muslimana i Hrvata bilo zatvoreno u Omarskoj i Trnopolju, nakon što su očišćeni Hambarine i Kozarac", Brđanin je odgovorio da se "za mnoge stvari nije znalo, ja nisam znao". "Ja nisam imao zarobljenike, bio sam civilni organ...Uvek je bilo ljudi spremnih da naprave zločin".
Rekavši da je bio obavešten da su u Omarskoj "Muslimani sklonjeni od ekstremnih Srba i Muslimana", Brđanin je tvrdio da je, sa delegacijom srpskih političara, kratko bio na ulazu u logor. Negirao je tvrdnje svedoka da mu je komandant logora Željko Mejakić "predao raport".
Tužilac Tiger pozivao se i na neke od Brđaninovih pogrdnih izjava o muslimanima, kojima je, po presudi, širio strah i mržnju i "podstakao" zločine nad nesrbima.
"Najveći problem" je što muslimani čine 14,5 odsto stanovništva Banjaluke, citirao je tužilac reči kojim je Brđanin, po presudi, pozivao na odlazak nesrba. U sudnici je prikazan i snimak govora u kojem je Brđanin u Banjaluci za muslimane rekao da su "pogan".
"Te izjave su znale biti oštre i uvredljive, posledica su emocionalnog stanja...bili smo u ratu i uvrede su pljuštale na sve strane. Samo sam trebao naglasiti da se odnose na muslimansko rukovodstvo, a ne na ceo narod...Nisu te moje izjave za ponositi se", odgovorio je Brđanin.
Proces Karadžiću sutra će biti nastavljen unakrsnim ispitivanjem Momčila Krajišnika. Optužnica Karadžića tereti i za genocid u Srebrenici; terorisanje stanovništva Sarajeva kampanjom artiljerijskih i snajperskih napada i uzimanje za taoce "plavih šlemova" UN, 1992-95.
