U svrhu jačanja tima angažovani su i najbolji međunarodni stručnjaci, rekao je Ljajić koji je i predsednik Nacionalnog saveta za saradnju sa Haškim tribunalom.

Ljajić je u razgovoru za Tanjug ocenio da je sada kasno da se napravi zaokret i spor reši van suda, ali i da to nije najgora solucija za Srbiju - jer će konačno jedna faza bivše jugoslaovenske krize i srpsko-hrvatski odnosi dobiti svoj epilog na sudu.

"Rasprava počinje početkom marta, naš tim je za to potpuno spreman. Ne samo da je spreman, već imamo i angažovane najveće međunaordne stručnjake u oblasti koja će biti predmet spora. Takođe, naš domaći pravni tim duži niz godina radi na tome, a imali smo i ranija iskustva u ovoj oblasti", naveo je Ljajić.

Većina ljudi u timu, dodao je on, radila je u Kancelariji za saradnju sa haškim tribunalom, a reč je o ljudima koji imaju ogromno iskustvo: "Mi ćemo kao Kancelarija Nacionalnog saveta pružiti svu neophodnu logističku i svaku drugu podršku koja bude bila potrebna našem timu".

Upitan da obrazloži zašto ovakav rasplet događaja nije najlošija solucija za Srbiju, Ljajić je rekao da će sudski epilog omogućiti da na novim osnovama počnemo da gradimo odnose u regionu.

Ističući da ne očekuje nikakvu katarzu na kraju tog procesa, Ljajić je naglasio da pomirenje mora da se dogodi u srcima i glavama ljudi i da nisu dovoljna izvinjenja političara ili brojni sporazumi između država.

"Nažalost, još su sveže posledice ratova. Imamo situaciju iz Vukovara koja nas podseća da još uvek postoji snažni nacionalizam i antagonizam prema drugom i drugačijem. Ćirilica je problem koji je podignut na nivo najvećeg političkog i državnog problema u Hrvatskoj i sama ta činjenica govori da mi još nismo odmakli u tom procesu pomirenja, šta god pojedinačno političari o tome govorili", ukazao je Ljajić i dodao da se, kad se zagrebe po površini, još vide sveže rane i posledice ratova.

Ljajić je rekao i da je to što se događa u Vukovaru zapravo paradigma stanja svesti i duha u jednom društvu, ali i upozorenje i poruka koju treba svi da shvatimo - da je proces pomirenja jako dug i težak, da će se dešavati i narednih nekoliko godina i decenija i da nije dovoljno da predsednici država i premijeri međusobno idu u posete, potpisuju sporazume...

"Za ovaj proces je potrebno mnogo više - a pre svega da protekne izvesni period, da ekonomija u obe države postane apsolutni proritet, da ljudi počnu bolje da žive, da se obe države nađu u EU, prihvate evropske vrednosti... i tek nakon toga možemo da govorimo o uspešnijem procesu pomirenja nego što je danas. Mi smo nažalost još uvek na početku tog procesa", zaključio je Ljajić.

Glavna usmena rasprava pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu po tužbi Hrvatske i protivtužbi Srbije za genocid u Hrvatskoj, trebalo bi da bude održana 3. mart 2014. godine.