U Bosni i Hercegovini je danas Dan državnosti koji se, kao i drugi državni praznici, obeležava samo u Federaciji BiH, u kojoj je to neradan dan.
Na taj dan pre 70 godina u Mrkonjić Gradu održano je zasedanje Zemaljskog antifašističkog veća narodnog oslobođenja Bosne i Hercegovine (ZAVNOBIH), na kojem je, kako prenose sarajevski mediji, obnovljena državnost Bosne i Hercegovine.
Na zasedanju ZAVNOBIH-a je, kako se navodi u Sarajevu, izražena odlučnost naroda BiH da njihova zemlja, koja "nije ni srpska, ni hrvatska ni muslimanska, nego i srpska i muslimanska i hrvatska", bude "zbratimljena zajednica u kojoj će biti osigurana puna ravnopravnost svih Srba, Muslimana i Hrvata".
Mediji navode da je potvrđivanjem istorijskih granica koje su datirale još iz vremena srednjovekovne Bosne, BiH tada postala jedna od šest ravnopravnih republika u tadašnjoj Jugoslaviji.
Predsedavajući Predsedništva BiH Željko Komsić je poručio je da su narodi koji žive u BiH još pre 70 godina istakli da hoće državu u kojoj je svaki građanin jednak u svojim pravima i načinu života, bez obzira u kojem delu države živi i bez obzira da li pripada "većini" ili "manjini", preneli su bosanskohercegovački mediji.
"Još tada je naglašeno da svaki deo BiH pripada svakom njenom građaninu i da su tolerancija i zajednički život jedini ispravan put za sve", naveo je Komšić koji je uveren da će BiH, uprkos svim izazovima, "preživeti i nadživeti sve poteškoće".
Ministar spoljnih poslova BiH Zlatko Lagumdžja ocenio je da bi brojni sadašnji problemi u zemlji mogli biti lakše rešeni kada bi ona funkcionisala na vrednostima oko kojih je, kako kaže, još pre 70 godina postignuta suglasnost.
"Da se neko setio i u Dejtonski ustav Bosne i Hercegovine uvrstio delove ili celu deklaraciju Drugog zasjedanja ZAVNOBiH-a, danas uopšte ne bi bilo potrebe da razgovaramo o sprovođenju presude 'Sejdić-Finci'", ocenio je Lagumdžija.
Podsetio je da je u dokumentu iz 1943. godine jasno stajalo da "aktivno i pasivno izborno pravo ima svaki građanin i građanka koji su navršili 18 godina života".
Sadašnje odredbe ustava BiH zapravo ta prava ograničavaju, jer pripadnicima nacionalnih manjina ne dopuštaju kandidovanje za članove Predsedništva BiH i za zastupnike u Domu naroda parlamenta, što je i Evropski sud za ljudska prava ocenio nedopustivim i zatražio izmenu Ustava i izbornog zakona, prenose mediji u BiH čiji politički lideri o rešenju tog problema već mesecima bezuspešno pregovaraju.
Povodom obeležavanja praznika član Predsedništva BiH Bakir Izetbegović poručio je građanima da "vole sebe i svoju zemlju, poštuju komšije i budu antifašisti", dok je predsednik Federacije BiH Živko Budimir istakao da Dan državnosti BiH podseća na "očuvanje državnog identiteta, kao i potvrdu državno-pravnog suvereniteta".
Dodik: Dan državnosti BiH ne postoji
Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik poručio je u nedelju da na nivou Bosne i Hercegovine ne postoji ni dan, ni datum državnosti i da s toga Dan ZAVNOBIH-a, 25. novembar, ne može biti obeležavan kao dan državnosti.
U otvorenom pismu predstaviku EU u BiH Valentinu Incku, Dodik mu skreće pažnju da su Visoki predstavnik i ostali predstavnici međunarodne zajednice, svojim prisustvom dali značaj nepostojećem prazniku naslovljenom kao Dan državnosti BiH.
Dodik je ukazao da je svaki pokušaj njegovog uspostavljanja antidejtonski.
Predsednik podseća da je Dejtonski sporazum jasno odredio da dejtonska BiH nastavlja da postoji u skladu sa unutrašnjom strukturom, koja je tim sporazumom utvrđena, pa je, prema tome, svaki jednostrani pokušaj iz Sarajeva da se baštine praznici i događaji iz bivše Jugoslavije neregularan i nemoguć za čitavu BiH.
"Svima koji poznaju istoriju naroda na ovim prostorima potpuno je jasno da je ZAVNOBiH bio samo priprema za zasedanja AVNOJ-a na kome je stvorena druga Jugoslavija koje više nema. Zato i jeste licemerno da se danas ZAVNOBiH obeležava kao Dan državnosti, jer su se muslimani odrekli i Jugoslavije i AVNOJ-a koga danas i ne pominju", naveo je Dodik, prenela je RT Republike Srpske.
Za njega je notorna činjenica da su svi ustanci protiv fašizma u BiH podignuti u mestima sa većinskim srpskim, a nijedan sa većinskim muslimanskim stanovnistvom, jer je antifašizam bio opredeljenje srpskog naroda.
"I za samo zasedanje ZAVNOBiH-a izabran je većinski srpski Mrkonjić Grad, kao sigurno mesto. Retki muslimani tog vremena su bili od početka u antifašističkom pokretu", pođetio je Dodik.
Predsednik Srpske je napomenuo da istorijske činjenice jasno govore da su tek pred kraj rata, kada su videli ko je pobednik, muslimani počeli prilaziti antifašističkom pokretu, a mnogi su po političkoj liniji dobili i orden narodnog heroja.
"Retkim istinskim muslimanskim herojima toga vremena, koji su od prvog dana bili antifašisti, odavali smo, i odajemo i danas, dužno priznanje", naglasio je Dodik.
On je poručio da Republika Srpska nema ništa protiv da u Federaciji BiH ovaj datum obeležavau kao praznik, ali u Republici Srpskoj to neće nikada biti.
Republika Srpska svoj Dan državnosti obeležila je 21. novembra, na dan kada je parafiran Dejtonski mirovni sporazum, kojim je uspostavljen taj entitet unutar BiH.
Dan Republike Srpske obeležava se 9. januara, u znak sećanja na 1992. kada je tadašnji lider Srba u BiH Radovan Karadžić proglasio "Republiku Srpsku Bosnu i Hercegovinu".
