Proizvodjači, potrošači i tranzitne zemlje neće koristiti energiju, ni energente kao sredstva za postizanje političkih ciljeva ili za pritiske, konstatovano je u izjavi na završetku Energetskog samita lidera jugoistočne Evrope, održanog u nedelju u Zagrebu.
Proizvodjači, potrošači i tranzitne zemlje neće koristiti energiju, ni energente kao sredstva za postizanje političkih ciljeva ili za pritiske, konstatovano je u izjavi na završetku Energetskog samita lidera jugoistočne Evrope, održanog u nedelju u Zagrebu.
U uslovima tržišne privrede energija je specifična roba, koja treba da bude dostupna svima na tržištu u komercijalnim i konkurentnim uslovima, uz poštovanje otvorenosti, transparentnosti i efikasnosti, navodi se u izjavi predsedavajućeg, hrvatskog predsednika Stjepana Mesića, o kojoj na samitu nije bilo izjašnjavanja.
Mora biti obezbedjena slobodna i nesmetana dostupnost energije i distributivnih puteva, a relevantni propisi biće usmereni na jačanja vladavine prava na tom području, istaknuto je u izjavi sa skupa na kome je učestvovao i predsednik Srbije Boris Tadić i, kao specijalni gost, ruski predsednik Vladimir Putin.
Tadić je u govoru na samitu upozorio da bi eventualna nezavisnost Kosova i Metohije proizvela nestabilnost na Balkanu, koja bi region sprečila da ekonomski prosperira uprkos njegovom povoljnom geostrateškom potencijalu.
"Pretpostavka razvoja čitavog regiona je mirno, kompromisno i obostrano prihvatljivo rešenje budućeg statusa ove srpske pokrajine", istakao je Tadić i naglasio da bi eventualna nezavisnost Kosova destabilizovala ne samo Srbiju, već i čitav balkanski prostor, kao i mnoge druge regione.
On je upozorio da bi takav razvoj dogadjaja na Balkanu stvorio energetsku krizu, sličnu onoj koje je zemlje OPEK-a (izvoznice nafte) potresla sredinom sedamdesetih godina prošlog veka.
Opisujući energetsku strategiju Srbije, Tadić je kao prioritete naveo izgradnju gasovoda iz pravca Bugarske i Rumunije, podizanje elektrana na gas i proširenje skladišta gasa i gradskih distributivnih mreža.
Srbija, takodje, u proizvodnji biogasa i biodizela vidi mogućnost za smanjenje zavisnosti od uvoza nafte i gasa, dodao je Tadić.
Specijalni gost samita, ruski predsednik Vladimir Putin, rekao je da je Rusija zainteresovana za partnerstvo i saradnju u oblasti energetike sa zemljama jugoistočne Evrope, ali i Evropom u celini uz poštovanje visokih ekoloških standarda.
"Rusija je oduvek imala dobre odnose s balkanskim zemljama, a dobre privredne i političke veze važne su i za stabilnosti i sigurnost u regionu", ocenio je Putin.
Hrvatski predsednik Stjepan Mesić je u obraćanju učesnicima skupa ocenio da povratak na staro više nije moguć i da se zemlje regiona sve više okreću privredi i stvaranju savremenih demokratskih društava, uzimajući u obzir specifične uslove u kojime se zemlje razvijaju.
On je rekao da veruje da je "balkansko bure baruta napokon prazno", iako je, kako je dodao, svestan da na svim stranama ima nacionalističkih isključivosti i onih koji bi hteli da obnavljaju stare sporove.
Rumunski predsednik Trajan Basesku rekao je da je potrebno stvaranje integrisanog regionalnog tržišta energije u uslovimakonkurencije i podržao je stvaranje novih transportnih pravaca.
Crnogorski predsednik Filip Vujanović pozdravio je odluku Evropske unije da podrži održivi razvoj Balkana u oblasti energetike, ocenivši da je zemljama regiona potrebna zajednička akcija po pitanju vitalnih interesa.
Na skupu u su učestvovali i predsednici Albanije Alfred Mojsiu, Makedonije Branko Crvenkovski, Bugarske Georgi Prvanov, predsednik Predsedništva BiH Nebojša Radmanović. Sloveniju je predstavljao ministar za strateški razvoj Žiga Turk, Grčku zamenik ministra za razvoj Anastasios Nerancis, a Evropsku komisiju savetnik Kristobal Burgos Alonso.
Cilj skupa u Zagrebu bio je sagledavanje aktualnih problema energetike i snabdevanja energentima, ali i nastojanja da se formulišu prinicipi ponašanja na polju energetike.
"Balkanske države su sve više uključene u evropske integracije a mi smo spremni da naše odnose sa njima gradimo preko projekta EU", rekao je Putin.
Rusija nikada nije prekršila ni jednu svoju obavezu prema preuzetim ugovorima, istakao je visoki gost samita.
Putin je dodao da je do danas 73 milijardi kubnih metara gasa i 59 tona nafte otišlo na balkansko tržište a to je pola od količine koja ide na čitavo evropsko tržište.
On je istakao da se odnosi Rusije sa balkanskim zemaljama zasnivaju na sličnim interesima i izuzetno niskoj jezičkoj barijeri.
"Naglašavam da je dugoročnost osnovno načelo naše energetske saradnje", rekao je Putin i dodao da je Rusija čvrsto rešena da nastavi balkansku saradnju.
Ruske kompanije već su uključene u niz projekata u regionu to je transport nafte s Crnog mora na Mediteran, saradnja oko naftovoda Burgas-Aleksandropolis, kapaciteta do 50 miliona tona.
Rusija je zainteresovana i za proširenje transporta gasa za Albaniju i južnu Srbiju a pregovori se vode i s bugarskim kolegama. U Makedoniji, Bugarskoj i Srbiji s ulaganjem od 1,5 milijardu dolara radi naša kompanija Lukooil, saradjujemo i sa nemačkim kompanijama poput Simensa nabrojao je Putin i zahvalio na pozivu hrvatskom predsedniku Stjepanu Mesiću.
"Do pada Berlinskog zida svet je bio podeljen po ideološkim crtama. Vreme sučeljavanja ideologija je iza nas ali danas mnogi s pravom upozoravaju na novu pretnju - moguće sukobe zbog energetskih resursa", rekao je Mesić u govoru.
Za zemlje nastale raspadom bivše Jugoslavije, a iz njih je značajan deo učesnika skupa, uskladjivanje energetskih strategija i povezivanje transportnih sistema nema samo ekonomsku već i političku i ljudsku vrednost, nastavio je Mesić.
"Iskreno verujem da je balkansko 'bure baruta' napokon prazno, mada sam svestan da na raznim stranama još postoje nacionalističke isključivosti. Povratak na staro jedinstvo takodje nije moguće, a naše zemlje se sve više okreću privredi i stvaranju savremenih demokratskih društava. Sve više mislimo na budućnost. Saradnja na području energetike važan je korak na putu", ocenio je Mesić.
Predsednik Albanije Alfred Mojsiju izrazio je nadu da će EU učestvovati u investicijama nekoliko projekata - izgradnje novog dalekovoda za prenos struje prema Crnoj Gori, pojačcavanje dalekovoda prema Kosovu, Makedoniji i Bugarskoj.
Samit kome su se odazvali predsednici država i ministri za nacionalni razvoj počeo je pod izuzetno jakim policijskim obezbedjenjem sa 15-ak minuta zakašnjenja, a prema procenama, prati ga izmedju tri i četiri stotine novinara iz Evrope i sveta.
Tadić je, u razgovoru sa Mesićem po završetku energetskog samita u Zagrebu, istakao pozitivnu ulogu hrvatskog predsednika u procesu povratka izbeglih Srba.
Govoreći o izvinjenju koje je u nedelju, putem Hrvatske televizije, uputio porodicama nevinih žrtava rata u Hrvatskoj, Tadić je naglasio da očekuje slične gestove od kolega u regionu kada je reč o nevino stradalim Srbima.
To bi, prema oceni Tadića, doprinelo uspostavljanju boljih susedskih i partnerskih odnosa svih naroda u regionu.
Osvrćući se na ekonomsku saradnju Srbije i Hrvatske, Tadić je kazao da bi zajednički projekti kompanija dve zemlje u oblasti gradjevinarstva, namenske i automobilske industrije, pored toga što bi imali pozitivan ekonomski efekat, u mnogome uticali i na poboljšanje bilateralnih odnosa.
Tadić se u nedelju, po završetku samita, sastao i sa liderima Srba u Hrvatskoj Vojislavom Stanimirovićem i Miloradom Pupovcem, sa kojima je razgovarao o položaju srpske zajednice i o tome šta Srbija može da učini da bi se njen položaj poboljšao.
(agencije/MONDO)
U uslovima tržišne privrede energija je specifična roba, koja treba da bude dostupna svima na tržištu u komercijalnim i konkurentnim uslovima, uz poštovanje otvorenosti, transparentnosti i efikasnosti, navodi se u izjavi predsedavajućeg, hrvatskog predsednika Stjepana Mesića, o kojoj na samitu nije bilo izjašnjavanja.
Mora biti obezbedjena slobodna i nesmetana dostupnost energije i distributivnih puteva, a relevantni propisi biće usmereni na jačanja vladavine prava na tom području, istaknuto je u izjavi sa skupa na kome je učestvovao i predsednik Srbije Boris Tadić i, kao specijalni gost, ruski predsednik Vladimir Putin.
Tadić je u govoru na samitu upozorio da bi eventualna nezavisnost Kosova i Metohije proizvela nestabilnost na Balkanu, koja bi region sprečila da ekonomski prosperira uprkos njegovom povoljnom geostrateškom potencijalu.
"Pretpostavka razvoja čitavog regiona je mirno, kompromisno i obostrano prihvatljivo rešenje budućeg statusa ove srpske pokrajine", istakao je Tadić i naglasio da bi eventualna nezavisnost Kosova destabilizovala ne samo Srbiju, već i čitav balkanski prostor, kao i mnoge druge regione.
On je upozorio da bi takav razvoj dogadjaja na Balkanu stvorio energetsku krizu, sličnu onoj koje je zemlje OPEK-a (izvoznice nafte) potresla sredinom sedamdesetih godina prošlog veka.
Opisujući energetsku strategiju Srbije, Tadić je kao prioritete naveo izgradnju gasovoda iz pravca Bugarske i Rumunije, podizanje elektrana na gas i proširenje skladišta gasa i gradskih distributivnih mreža.
Srbija, takodje, u proizvodnji biogasa i biodizela vidi mogućnost za smanjenje zavisnosti od uvoza nafte i gasa, dodao je Tadić.
Specijalni gost samita, ruski predsednik Vladimir Putin, rekao je da je Rusija zainteresovana za partnerstvo i saradnju u oblasti energetike sa zemljama jugoistočne Evrope, ali i Evropom u celini uz poštovanje visokih ekoloških standarda.
"Rusija je oduvek imala dobre odnose s balkanskim zemljama, a dobre privredne i političke veze važne su i za stabilnosti i sigurnost u regionu", ocenio je Putin.
Hrvatski predsednik Stjepan Mesić je u obraćanju učesnicima skupa ocenio da povratak na staro više nije moguć i da se zemlje regiona sve više okreću privredi i stvaranju savremenih demokratskih društava, uzimajući u obzir specifične uslove u kojime se zemlje razvijaju.
On je rekao da veruje da je "balkansko bure baruta napokon prazno", iako je, kako je dodao, svestan da na svim stranama ima nacionalističkih isključivosti i onih koji bi hteli da obnavljaju stare sporove.
Rumunski predsednik Trajan Basesku rekao je da je potrebno stvaranje integrisanog regionalnog tržišta energije u uslovimakonkurencije i podržao je stvaranje novih transportnih pravaca.
Crnogorski predsednik Filip Vujanović pozdravio je odluku Evropske unije da podrži održivi razvoj Balkana u oblasti energetike, ocenivši da je zemljama regiona potrebna zajednička akcija po pitanju vitalnih interesa.
Na skupu u su učestvovali i predsednici Albanije Alfred Mojsiu, Makedonije Branko Crvenkovski, Bugarske Georgi Prvanov, predsednik Predsedništva BiH Nebojša Radmanović. Sloveniju je predstavljao ministar za strateški razvoj Žiga Turk, Grčku zamenik ministra za razvoj Anastasios Nerancis, a Evropsku komisiju savetnik Kristobal Burgos Alonso.
Cilj skupa u Zagrebu bio je sagledavanje aktualnih problema energetike i snabdevanja energentima, ali i nastojanja da se formulišu prinicipi ponašanja na polju energetike.
Putin: Dugoročna energetska saradnja sa Balkanom
U Zagrebu se prvi put na tako visokom nivou održava sastanak o energetskoj saradnji balkanskih zemalja, istakao je ruski predsednik Vladimir Putin uzimajući reč na energetskom samitu zemalja jugoistočne Evrope u Zagrebu."Balkanske države su sve više uključene u evropske integracije a mi smo spremni da naše odnose sa njima gradimo preko projekta EU", rekao je Putin.
Rusija nikada nije prekršila ni jednu svoju obavezu prema preuzetim ugovorima, istakao je visoki gost samita.
Putin je dodao da je do danas 73 milijardi kubnih metara gasa i 59 tona nafte otišlo na balkansko tržište a to je pola od količine koja ide na čitavo evropsko tržište.
On je istakao da se odnosi Rusije sa balkanskim zemaljama zasnivaju na sličnim interesima i izuzetno niskoj jezičkoj barijeri.
"Naglašavam da je dugoročnost osnovno načelo naše energetske saradnje", rekao je Putin i dodao da je Rusija čvrsto rešena da nastavi balkansku saradnju.
Ruske kompanije već su uključene u niz projekata u regionu to je transport nafte s Crnog mora na Mediteran, saradnja oko naftovoda Burgas-Aleksandropolis, kapaciteta do 50 miliona tona.
Rusija je zainteresovana i za proširenje transporta gasa za Albaniju i južnu Srbiju a pregovori se vode i s bugarskim kolegama. U Makedoniji, Bugarskoj i Srbiji s ulaganjem od 1,5 milijardu dolara radi naša kompanija Lukooil, saradjujemo i sa nemačkim kompanijama poput Simensa nabrojao je Putin i zahvalio na pozivu hrvatskom predsedniku Stjepanu Mesiću.
Mesić: Balkansko bure baruta prazno
Predsednik Hrvatske Stjepan Mesić otvorio je Energetski samit zemalja Jugoistočne Evrope, ocenivši da tema tog skupa "istovremeno deli i povezuje čovečanstvo"."Do pada Berlinskog zida svet je bio podeljen po ideološkim crtama. Vreme sučeljavanja ideologija je iza nas ali danas mnogi s pravom upozoravaju na novu pretnju - moguće sukobe zbog energetskih resursa", rekao je Mesić u govoru.
Za zemlje nastale raspadom bivše Jugoslavije, a iz njih je značajan deo učesnika skupa, uskladjivanje energetskih strategija i povezivanje transportnih sistema nema samo ekonomsku već i političku i ljudsku vrednost, nastavio je Mesić.
"Iskreno verujem da je balkansko 'bure baruta' napokon prazno, mada sam svestan da na raznim stranama još postoje nacionalističke isključivosti. Povratak na staro jedinstvo takodje nije moguće, a naše zemlje se sve više okreću privredi i stvaranju savremenih demokratskih društava. Sve više mislimo na budućnost. Saradnja na području energetike važan je korak na putu", ocenio je Mesić.
Predsednik Albanije Alfred Mojsiju izrazio je nadu da će EU učestvovati u investicijama nekoliko projekata - izgradnje novog dalekovoda za prenos struje prema Crnoj Gori, pojačcavanje dalekovoda prema Kosovu, Makedoniji i Bugarskoj.
Samit kome su se odazvali predsednici država i ministri za nacionalni razvoj počeo je pod izuzetno jakim policijskim obezbedjenjem sa 15-ak minuta zakašnjenja, a prema procenama, prati ga izmedju tri i četiri stotine novinara iz Evrope i sveta.
Tadić traži bolje uslove za povratak prognanih
Predsednik Srbije Boris Tadić insistirao je u nedelju u razgovoru sa hrvatskim kolegom Stjepanom Mesićem na zaštiti prava Srba u Hrvatskoj, kao i na stvaranju što boljih okolnosti za povratak izbeglih i prognanih.Tadić je, u razgovoru sa Mesićem po završetku energetskog samita u Zagrebu, istakao pozitivnu ulogu hrvatskog predsednika u procesu povratka izbeglih Srba.
Govoreći o izvinjenju koje je u nedelju, putem Hrvatske televizije, uputio porodicama nevinih žrtava rata u Hrvatskoj, Tadić je naglasio da očekuje slične gestove od kolega u regionu kada je reč o nevino stradalim Srbima.
To bi, prema oceni Tadića, doprinelo uspostavljanju boljih susedskih i partnerskih odnosa svih naroda u regionu.
Osvrćući se na ekonomsku saradnju Srbije i Hrvatske, Tadić je kazao da bi zajednički projekti kompanija dve zemlje u oblasti gradjevinarstva, namenske i automobilske industrije, pored toga što bi imali pozitivan ekonomski efekat, u mnogome uticali i na poboljšanje bilateralnih odnosa.
Tadić se u nedelju, po završetku samita, sastao i sa liderima Srba u Hrvatskoj Vojislavom Stanimirovićem i Miloradom Pupovcem, sa kojima je razgovarao o položaju srpske zajednice i o tome šta Srbija može da učini da bi se njen položaj poboljšao.
(agencije/MONDO)
