Hrvatska Vlada povukla je iz procedure na doradu predlog Zakona o radu, iako je sutra trebalo da bude na dnevnom redu sednice. Sindikati protiv 60 sati rada nedeljno i lakšeg otpuštanja.
Iz Vlade tvrde da razlog povlačenja Zakona nije nezadovoljstvo i najavljeni protest sindikata, već to što se iz Evropske unije zahteva da se pre glasanja izradi dokumentacija o usaglašenosti svake tačke s propisima EU.
Sindikati su prethodnih dana napustili pregovore o izmenama ovog Zakona i tražili ostavku resornog ministra.
Pet sindikalnih centrala juče je započelo organizaciju protesta pred zgradom Vlade, gde su sutra planirali da dovedu najmanje 1500 ljudi u vreme sednice Vlade na kojoj je trebalo da se prihvati novi Zakon o radu.
Iz Ministarstva rada kažu da najava protesta nije razlog odlaganja donošenja Zakona, već to što je radno zakonodavstvo na nivou EU regulisano velikim brojem direktiva.
Da bi zakon o radu neke članice Unije bio izglasan u njenom parlamentu, objašnjavaju, mora biti propraćen dokumentom u kojem se detaljno obrazlaže da je svaka njegova tačka usklađena s propisima EU, zašta treba više vremena.
Ovo odlaganje ipak ne bi trebalo, prema tumačenju iz resornog ministarstva, da utiče na dosad usaglašeni sadržaj, odnosno na bitne promene čiji je cilj povećanje konkurentnosti hrvatske privrede.
Iako je najoštriji kritičar predloga novog Zakona o radu do sada bio Krešimir Sever, predsednik Nezavisnih hrvatskih sindikata, uglavnom predstavnik državnih službenika, liberalnije odredbe radnog zakonodavstva ne prihvata ni Ozren Matijašević, predsednik Hrvatskog udruženja radničkih sindikata.
Matijašević pojašnjava da sindikati ne podržavaju preraspodelu radnog vremena i mogućnost rada do 60 sati nedeljno, način na koji se podstiče rad u agencijama za privremeno zapošljavanje i pojednostvaljivanje davanja otkaza.
Ali, iako se novi Zakon predstavlja kao akt koji je potpuno po volji poslodavcima, ni oni nisu zadovoljni nekim njegovim odredbama, kao što je ona da radnici mogu da stupe u štrajk na dan dospeća plate ako je ne dobiju ili one prema kojoj se rok zastarelosti prava iz radnih odnosa produžava s tri na pet godina, piše list.
