Kako piše u odluci raspravnog veća, planirano je da Mladić u odbranu Karadžića svedoči "u januaru 2014".

I Karadžiću (70) i Mladiću (68) trenutno se sudi pred Tribunalom. Karadžić privodi kraju svoju odbranu, a u procesu Mladiću, tužioci ove nedelje završavaju svoj dokazni postupak.

Obojica su, pored ostalog, optuženi za genocid nad 7.000 Muslimana u danima pošto je Vojska Republike Srpske, 11. jula 1995, zauzela tu enklavu u istočnoj Bosni koja je bila pod zaštitom UN.

U to vreme, Karadžić je bio predsednik Republike Srpske i vrhovni komandant njenih oružanih snaga, a Mladić komandant Vojske RS.

Karadžić je zahtev da sud obaveže Mladića da svedoči u njegovu odbranu podneo još u aprilu, nakon što je Mladić odbio da to dobrovoljno učini.

U podnesku, Karadžić je naveo da od Mladića očekuje da potvrdi da njega (Karadžića) nikada nije obavestio "da će zarobljenici iz Srebrenice biti streljani, da se streljaju ili da su bili streljani".

Karadžić od Mladića očekuje i da posvedoči da se njih dvojica "nikada nisu dogovorili, niti planirali da proteraju Muslimane ili Hrvate". Optužnica ih tereti za progon Muslimana i Hrvata širom BiH, koji je u sedam opština imao razmere genocida.

Mladić bi, po Karadžićevom očekivanju, trebalo da potvrdi i da je Karadžića redovno uveravao da VRS ne otvara neselektivnu i nesrazmernu vatru na Sarajevo, kao i da nije ispalila granate koje su, u dva incidenta, ubile i ranile stotine civila na pijaci Markale, 1994-95.

I Mladić i Karadžić optuženi su za terorisanje stanovništva Sarajeva kampanjom artiljerijskih i snajperskih napada, 1992-95.

Po Karadžićevom podnesku, Mladić bi trebalo da potvrdi i da je VRS u proleće 1995. "u dobroj veri" uzela pripadnike Unprofora za ratne zarobljenike, a ne za taoce, kako se navodi u optužnici protiv obojice. Tokom iskaza, Mladić bi trebalo da komentariše i svoje obimne zabeleške, načinjene tokom rata u BiH, koje poseduje i koristi tužilaštvo.

Mladićeva odbrana zatražila je u maju da Tribunal odbaci Karadžićev zahtev, zato što, po pravilima, optuženi ne može biti primoran da svedoči na svoju štetu, što bi, po braniocima, iskaz na suđenju Karadžiću bio za Mladića. Budući da je optužnica protiv obojice ista, Mladić bi, po odbrani, bio prinuđen da svedoči, iako na to nije obavezan u svom procesu.

Odbrana generala Mladića tvrdila je i da mu narušeno zdravstveno stanje dozvoljava da učestvuje samo na svom suđenju.

Usvajajući Karadžićev zahtev da Mladića obaveže na svedočenje, raspravno veće ocenilo je da je bivši komandant VRS "u jedinstvenom položaju da pruži dokaze o informacijama koje je on preneo ili nije preneo optuženom (Karadžiću) o mnogim događajima navedenim u optužnici, uključujući streljanja u Sarajevu i granatiranje i snajperisanje Sarajeva".

Veće predsedavajućeg Ogon Kwona (O-gon Kwon) konstatovalo je i da zdravstveno stanje, iako narušeno, ne sprečava nužno Mladića da svedoči, odbacujući sugestiju odbrane da general nije u stanju da da smislen iskaz.

Upozorenje odbrane da bi svedočenjem u odbranu Karadžića, general Mladić mogao biti prinuđen da svedoči na svoju štetu, sudije su odbacile, naglašavajući da se svedočenje ne može upotrebiti ni u jednom drugom procesu.

Odluku da Mladića obavežu na svedočenje, sudije su donele tek danas zato što su čekale da apelaciono veće suda odluči o žalbi koju je na obavezujući nalog za svedočenje na suđenju Karadžiću ranije uložio general Zdravko Tolimir.

Apelaciono veće odbilo je nedavno Tolimirovu žalbu i on bi trebalo da bude Karadžićev svedok do kraja ove nedelje.

Tribunal je Tolimira nepravosnažno osudio na doživotni zatvor zbog genocida u Srebrenici.