Preko svedoka odbrane Sveta Veselinovića, Karadžić je naznačio da je to bila politika koju je ustaški režim tokom Drugog svetskog rata primenjivao protiv Srba, a da ju je svedok optužbe KDZ-051 pripisao srpskom rukovodstvu.

Zaštićeni svedok KDZ-051 iz Rogatice tvrdio je, tokom dokaznog postupka optužbe, da ga je o toj politici prema muslimanima, posle razgovora s  Karadžićem, septembra 1992, obavestio zvaničnik lokalne Srpske demokratske stranke Sveto Veselinović.

Po svedoku KDZ-051, Veselinović mu je tada rekao i da je "doneta odluka da će muslimani nestati" sa srpskih teritorija.

U današnjem iskazu u odbranu Karadžića, Veselinović je potpuno negirao ne samo da je s KDZ-051 ikada razgovarao, nego i da ga je ikada upoznao.

Veselinović je svedočio da se s Karadžićem nije sreo, niti je s njim razgovarao od januara 1992. do jeseni 1993. godine.

Svedok je izjavio da nikada nije primetio nikakve pokazatelje da se Karadžić zalagao za uništenje bosanskih muslimana kao etničke grupe.

Izjava koju je KDZ-051 pripisao srpskom vođstvu i njemu samom, po Veselinovićevim rečima, nikada nije bila deo Karadžićevih nazora.

Dok ga je Karadžić ispitivao, Veselinović je rekao da je Mile Budak, jedan od prvaka ustaškog režima u Nezavisnoj Državi Hrvatskoj tokom Drugog svetskog rata, kao politiku definisao da "jednu trećinu Srba treba pobiti; drugu pokrstiti u katoličanstvo, a treću proterati".

"Ovu parolu koja je sramotna za Srbe, nijedan Srbin ne bi upotrebio, jer smo je na svojoj koži osetili... Apsurd je da Srbi koriste nešto što je značilo masovne zločine nad Srbima", rekao je Veselinović.

Tužiteljka Katrina Gustavson (Catrina Gustafšon) nije u unakrsnom ispitivanju ni pomenula izjavu KDZ-051 što je Karadžićev pravni savetnik Piter Robinson (Peter) protumačio kao prećutno priznanje tužilaštva da ta izjava nije verodostojna.

Na istu izjavu svedoka KDZ-051 jula ove godine pozvao se sudija Teodor Meron (Theodor) koji je i predsednik Tribunala, kada je obrazlagao odluku žalbenog veća da Karadžiću vrati tačku optužnice koja ga tereti za genocid nad muslimanima i Hrvatima u sedam bosanskih opština, ne računajući Srebrenicu.

Prethodno je, na polovini suđenja, raspravno veće oslobodilo Karadžića te optužbe, ocenivši da je tužioci nisu dokazali.

U obrazloženju odluke da se vrati optužba za genocid u opštinama, sudija Meron je, kao jedan od dokaza za postojanje genocidne Karadžićeve namere, naveo izjavu svedoka KDZ-051 da je "doneta odluka da se trećina muslimana ubije; trećina pokrsti u pravoslavlje; a trećina da ode, tako da svi nestanu iz BiH".

Kako je danas primetio Karadžićev savetnik Robinson, Rogatica, o kojoj je KDZ-051 svedočio, nije ni među opštinama na koje se odnosi optužba za genocid. To su Bratunac, Foča, Ključ, Prijedor, Sanski Most, Vlasenica i Zvornik.

Tokom današnjeg zasedanja, Robinson je nagovestio i da će Karadzić, na kraju dokaznog postupka, "krajem februara ili početkom marta", svedočiti sam u svoju odbranu. Robinson je zatražio dozvolu raspravnog veća da Karadžićevo svedočenje bude "u obliku naracije" koja bi potrajala 16 radnih sati.

Karadžić je danas pred sudije, kao svedoka odbrane izveo i Milomira Stakića, bivšeg predsednika SO Prijedor, koga je zbog progona i drugih zločina nad nesrbima u toj opštini, sud u Hagu osudio na 40 godina zatvora.

Stakićeva pisana izjava uvedena je u spis, a on će iskaz nastaviti sutra.

Prethodno će odbrana, kako je najavila, saslušati pukovnika Ljubišu Bearu, koga je 2010. Tribunal zbog genocida u Srebrenici osudio na doživotni zatvor.

Bivši predsednik Republike Srpske i vrhovni komandant njenih oružanih snaga, Karadžić (68) optužen je za genocid nad oko 7.000 muslimana iz Srebrenice pošto je Vojska RS 11. jula 1995. zauzela tu enklavu koja je bila pod zaštitom UN.

Optužba ga tereti i za progon muslimana i Hrvata širom BiH, koji je u sedam opština imao razmere genocida; terorisanje stanovništva Sarajeva artiljerijskim i snajperskim napadima i uzimanje za taoce pripadnika mirovnih snaga UN, 1992-95. godine.