Naredni sastanak sedam najuticajnijih lidera u BiH sa predstavnicima EU, kojem će prisustvovati i komesar za proširenje Štefan File, biće održan 17. januara.
BiH mediji podsećaju da će to biti još jedan u nizu sastanaka najuticajnih lidera BiH sa najvišim funkcionerima EU i prvi u ovoj godini, s ciljem da se pronađe rešenje za primenu presude Evropskog suda, što je uslov za napredak BiH na njenom evropskom putu.
U tom cilju je u subotu u Mostaru održan sastanak lidera HDZ-a Dragana Čovića i Saveza za bolju budućnost Fahrudina Radončića, a Čović je nakon sastanka rekao novinarima da će hrvatski predstavnici na sastanku sa Fileom ponovo potvrditi stav u kojem zagovaraju poštovanje principa da u Federaciji BiH jedan narod drugom ne može da bira predstavnike.
Ukoliko dogovor o sprovođenju pomenute presude Evropskog suda u narednih petnaestak dana ne bude postignut, njegova stranka će, tvrdi, promeniti pregovaračku strategiju.
Posle toga, kaže, neće biti finoće i ta priča će biti preseljena u jedno poptuno drugo područje.
Ako ne bude dogovora, onda mi ispred hrvatskog naroda moramo poslati drukčiju poruku. Ako nismo u stanju da ovo rešimo, onda ćemo stvarno tražiti rešavanje hrvatskog pitanja, pa ćemo kroz to rešiti i sve ostalo. Ipak mislim da je za sve to prerano i da to ne treba da bude put I da trebamo rešiti presudu Evropskog suda za ljudska prava. Ali, naglaavam, ako i nakon svega to ne bude moguće, onda ćemo ići s potpuno novom inicijativom, pa neka tada neko s pravom kaže da rešavamo hrvatsko pitanje u BiH", rekao je Čović, javile su agencije.
Čović je optimista i veruje da BiH na evropskom putu može stići Srbiju i Crnu Goru.
"To je prilika koja se ne sme propustiti, ako se veruje u evropsku budućnost BiH".
Insistira na tome da se hrvatskoj mora omogućiti prilika da bira svog člana Predsedništva, a ne da im to čine predstavnici drugog naroda.
"Ko god misli da će još jednom izabrati Hrvatima člana Predsedništva BiH, to se neće dogoditi", rekao je Čović istakavši da je u proteklih osam godina volja hrvatskog naroda bila izigrana, a da he hrvatski narod ravnopravan.
"To je mrvica koja se traži u ovom trenutku", rekao je on i dodao da bošnjački političar ne može odlučivati kako će se birati hrvatski član Predsedništva. O tome, kaže, svoju reč moraju imati Hrvati.
"Prihvatili smo građanski koncept da FBiH bude jedna izborna jedinica, da se prvi član Predsedništva BiH bira sa najvećim brojem glasova, to znači bošnjački. Eliminirali smo nacionalno, etničko iz svega, nigde se ne spominje narod, nacionalno i etničko. To je iskorak", smatra Čović.
Taj predmet je u parlamentarnu proceduru dostavljen još 2012. godine, a reč o amandmanima kojima treba da se otkloni diskriminacija u izboru delegate za Dom naroda i članova Predsedništva BiH.
Rom Dervo Sejdić i Jevrej Jakob Finci su 2009. godine u Strazburu dobili spor protiv države BiH. Oni su tražili da i pripadnici nacionalnih manjina, koji se u Ustavu BiH prepoznaju kao "ostali", na izborima mogu biti kandidati za najviše državne funkcije.
Prema Ustavu i Izbornom zakonu BiH, pravo da budu izabrani u Predsedništvo BiH i Dom naroda imaju samo pripadnici tri konstitutivna naroda - Bošnjaci, Srbi i Hrvati.
